Може ли Трамп спасити Шолца

Много је оних који сумњају да би и евентуално слабљење Алтернативе за Немачку помогло уздрманој "семафор" коалицији и, посебно, безнадежно непопуларном канцелару. Грозничаво се, спекулишу немачки медији, у канцеларовом уреду трага за "зрачком наде"
Може ли Трамп спасити ШолцаGetty © Sean Gallup

Удар за ударом. Сваки нови, последично, за ионако уздрману владу Олафа Шолца, драматичнији и драстичнији од претходног.

Нови штрајк машиновођа, овога пута најдужи (шест дана) у историји немачке државне железнице, и погубнији од оног претходног, који је, недавно, трајао три дана. У политичком и, посебно, економском смислу.

Политички: у питању је "имиџ" деценијама узорне и стабилне земље, без изненађења, шокова и потреса. И додатно, за унутрашње прилике, док у земљи кључа: колапс у саобраћају ставља на пробу нерве ионако гневних грађана.

Економски: експерти процењују да би непосредне штете новог (продуженог) штрајка могле да изнесу (најмање) милијарду евра. За привреду у рецесији и буџет грађен на ригорозној штедњи, нимало безазлена ставка.

Дара ће, очигледно, превршити меру: укупни губици због штрајка железничара надмашиће, по свему судећи, увелико "цену" захтева гневних машиновођа: повећање плата за 500 евра, 3.000 једнократне помоћи и скраћење радног ремена са 39 на 35 сати недељно...

Политика без компаса

Индиректне штете које трпе и немачки суседи тешко је проценити. Немачка је, наиме, кад су у питању железнице, "логистичко срце Европе": од 11 европских (железничких) коридора шест пролази кроз ову земљу. А 60 одсто укупног терета који се транспортује немачким пругама, одлази у друге земље.

А онда је за хаотичну "семафор" коалицију дошао и удар с (не)очекиване стране. Председник (моћног) удружења послодаваца Рајнер Дулгер је изрекао немилосрдну пресуду влади Олафа Шолца: боли ме кад видим колико је Немачка у минуле две године пропала и дубоко пала.

Дулгер наставља, реско и без задршке: економска политика "семафор" коалиције je потпуно промашена и без компаса. Оманула је на свим линијама. Изостало је (звучно и бучно) најављивано немачко зелено привредно чудо. Уместо очекиваних олакшица привреда је оптерећена новим наметима и бирократијом. Расположење пословног света је суморно. Ми послодавци изгубили смо поверење у владу. Наши суседи се питају, са све већом забринутошћу, шта се то догађа у Немачкој и са Немцима...

Немачки медији констатују: ово је прва, и најрадикалнија критика једног "топ менаџера" владине економске (и укупне) политике. И да тако ригорозна критика долази у најгоре време за канцелара Олафа Шолца: никад један канцелар, и влада којој је на челу, у послератној историји Немачке нису били суочени с тако драматичним неповерењем и непопуларношћу…

Нада у масовне протесте

Хоће ли масовни протести против десничарског екстремизма који су преплавили земљу (организовани су, само у неколико дана, на 100 локација) бар мало успорити суноврат владајуће коалиције?

С тим и таквим очекивањима се, из прагматичних политичких разлога, барата. Протести стижу, и по уверењу шефа државе, искусног социјалдемократског политичара Франка Валтера Штајнмајера, као "велико охрабрење". Они ће, верује председник, "загрејати срца људи" и "пробудити глас демократске већине".

Оно што је, међутим, циљ и (главна) намера организатора јесте да се заустави наизглед незаустављиви узлет Алтернативе за Немачку и предупреде, готово упрограмирани шокови у јуну и септембру: вероватни успех Алтернативе на изборима за Европски парламент и, посебно, њен практично неизбежни тријумф на парламентарним (септембарским) изборима у три источнонемачке покрајине, Тирингији, Саксонији и Бранденбургу.

Још нема поузданијих података, иако су истраживања јавног мњења у току, колико је заиста лавина протеста против десничарског екстремизма нашкодила анатемисаној Алтернативи за Немачку. У масовним протестима, који су снажан, за Немце и Немачку охрабрујући глас против ксенофобије, расизма и повампирења нацизма, директно и искључиво је управо Алтернативу за Немачку узета на нишан, као пошаст и претња демократији.

Политички рискантни подухвати

Иако су на проблематичном састанку десничарских екстремиста крајем новембра у Потсдаму (на њему се расправљало и злослутно сновало о протеривању милиона немачких грађана имигрантског порекла!) и неки чланови најјаче опозиционе странке у Бундестагу (конзервативне) Хришћанско демократске уније (ЦДУ) и њој (бар до сада) блиске Уније вредности, те странке су, у расправама које усијавају политичку атмосферу у земљи, поштеђене.

Све се сручило на Алтернативу. У оптицају су идеје да се проказана странка забрани. Подухват високог политичког ризика. Уз чињеницу да ову странку подржава огроман број гласова. Уз то, њеном забраном не би волшебно нестали проблеми на којима је Алтернатива политички профитирала и профитира: проблематична мигрантска политика и све уочљивији улазак Немачке у украјинску ратну лаву.

Преовладава уверење (на то упозоравају експерти) да би такав, политички проблематичан потез, и правно био тешко изводљив. Због тога је минулих дана пуштена у јавни оптицај идеја о финансијском обуздавању Алтернативе.

"Шлагворт" за ту идеју пружила је одлука Уставног суда од пре неколико дана да се бившој неонацистичкој странци, која је после забране променила име у "Наша домовина", због програмске неспојивости и деловања са демократским вредностима, ускрати финансирање из државне касе.

Паничан страх од Трамповог повратка

Много је, међутим, оних који сумњају да би и евентуално слабљење Алтернативе за Немачку помогло уздрманој "семафор" коалицији и, посебно, безнадежно непопуларном канцелару. Грозничаво се, спекулишу немачки медији, у канцеларовом уреду трага за "зрачком наде".

Она се у (не)могућем освајању другог канцеларског мандата за Олафа Шолца, парадоксално, види у све извеснијој победи Доналда Трампа на новембарским председничким изборима у САД.

Од Трамповог повратка у Белу кућу немачку (и европску) политичку елиту хвата, иначе, паничан страх. А баш у том страху се снује о наводној Шолцовој шанси: пред "великом (долазећом) претњом" Немачкој је, као противтежа, насушно потребан тако искусан и поуздан политичар на канцеларском трону.

Све , иначе, говори да је канцелар, можда чак и пре рока, пре склон паду него (чудотворном) ускрснућу… 

image