Крокодилина или разговор о истини

Догађај у српској престоници који није изазвао баш никакву медијску пажњу
Крокодилина или разговор о истини© M.M./ATAImages

У заиста богатој постепидемијској културној свакодневници у Београду, један скорашњи догађај (или недогађај) није из неког разлога привукао скоро никакву пажњу српских медија. Наиме, у среду, седмог децембра, удружење "Крокодил" јавности је упутило обавештење следећег садржаја: "Удружење КРОКОДИЛ обавештава јавност да се отказује промоција романа 'Секс и рат' Адисе Бусулаџић у издању Либерланда планирана за петак, 9. децембар у 19 сати у КРОКОДИЛовом Центру. Разлог овом отказивању је дубоко размимоилажење са ставовима које ауторка редовно износи на друштвеним мрежама и медијима, а који су у потпуној супротности с вредностима за које се као појединци и Удружење залажемо. Жао нам је уколико је због нашег пропуста и окаснелог упознавања са антагонистичним и често мрзитељским деловањем ауторке у јавности дошло до непријатности и неспоразума. С обзиром да нам се овако нешто никада до сада није догодило, настојаћемо да убудуће вршимо неопходне провере, те да у оквиру програма нашег Центра представљамо књижевне али и друге садржаје као и њихове ствараоце који су у складу с основним вредностима које као Удружење заступамо. Овим путем желимо да изразимо велику захвалност пријатељима који су нам благовремено указали на овај пропуст".

Кад ми је пријатељ благовремено указао на ово обавештење, нестрпљиво сам чекао да се неки овдашњи портал или неке новине заинтересују за њега. Ништа се, међутим, није десило. Разлог можда и није претешко наслутити. Име и опус Адисе Бусулаџић, наиме, најширој јавности у Србији су, рекао бих, скоро потпуно непознати. Ко год је, међутим, живео у Сарајеву крајем прошлог и почетком овог века, а пратио је медије, читао је њене текстове. Свашта се о њима могло рећи, али никако да су мрзитељски. Била је високо писмена новинарка, са истакнутом литерарном жицом. Сарајево је довољно велики град да су нам се путеви могли довољно разићи, да се заправо никад не сретнемо нити упознамо. Има то везе и с тим јер је она, ако се не варам, неко време живела у Америци. Углавном, у неком тренутку се вратила, па се око рукописа њеног романа "Секс и рат" створила и мала фама. Мислим да јој је позитивну рецензију написао Миљенко Јерговић. Чак и чињеница да у Сарајеву није успела да нађе издавача, а проналази га сваки четвртписмени скрибоман, деловала ми је похвално кад је реч о рукопису. Онда је објављен у Београду. Бићу опет искрен, роман нисам читао, али су ми га хвалили неки добри читаоци.

Али добро, не кажу Крокодили да отказују промоцију јер књига не ваља, него јер ауторка на друштвеним мрежама наступа мрзитељски. Ипак, необично је да у саопштењу нема илустрације тог мрзитељства. Не каже се нигде АБ је тад и тад о Албанцима написала то и то, АБ је тад и тад оклеветала ту и ту личност на такав и такав начин. Све је врло опћенито и апстрактно.

Шта каже Фејсбук?

Ја друштвене мреже не користим, али су ми на фејсбучке и твитерске профиле Адисе Бусулаџић већ указивали. Разлог је био што је дотична који пут пљуцнула и у мом правцу. Погледао сам то, па сам погледао и неке друге њене објаве. У поређењу са уобичајеним стандардима полемика на друштвеним мрежама на нашим странама, Адиса Бусулаџић има реторику старинског енглеског лорда. Хоћу рећи, кад би се исти аршини користили код процењивања фејсбучко-твитерских наступа, примера ради Биљане Србљановић или Дејана Кожула, они не би смели да приђу фамозном КРОКОДИЛовом центру на петсто метара, а камоли да у њега улазе ко у своју башту, снимајући јавно своје подкастиће и дискутујући о "фашизму на зидовима, фашизму у друштву".

У крајњој линији, КРОКОДИЛ је у широј јавности најпознатији по оном злосрећном недогођеном гостовању Мишела Уелбека кога су, по властитом признању, дуго мољакали и вабили да дође, да би их он напослетку ипак испалио, а они испрва покушали да преваре масу која је платила улазнице да га види. Уелбек је, несумњиво, хиљаду пута бољи, релевантнији и познатији писац од Адисе Бусулаџић, али рекли смо већ да се ово не тиче књижевности, него има везе са мржњом и вредностима. Оно што је Уелбек писао и говорио о муслиманима сигурно је ближе говору мржње од ичега што је Адиса Бусулаџић било када написала о било коме, па то није био проблем да се зове. Можда ту има логике, можда се мржња према "азијатским вредностима" одобрава?

А ствар је заправо много баналнија, као и увек кад се потежу апстракције и "вредности". Довољно је видети ко су били скорашњи гости КРОКОДИЛовог центра, па скапирати ко су "информатори". Наиме, после скорашње одлуке Високог представника у БиХ о промени изборног закона која је креирана искључиво као алатка да се Хрватској демократској заједници БиХ осигура перманентно учешће у власти, Адиса Бусулаџић се појавила као део неформалног кружока "инфлуенсера" на друштвеним мрежама који трагове хрватског национализма гарнираног исламофобијом препознаје и код људи који себе саморазумевају као антинационалисте, а као такве их виде и њихови другари. Они су те "свете краве" које се не смеју "прозивати", а да вас фина раја не канселује. Друге људе можете најодвратније вређати, клеветати, прогањати и опет ћете бити радо виђен гост.

И то би се све дало поднети, да није тог одвратног лицемерја и позивања на "морал" и "вредности". А као врхунац и шлаг на торту цинизма, сви ти велики "грађанисти" који несрећним Бошњацима већ четврт века не дају ни да помисле да нису само и искључиво жртве, кад им затреба неки "Педро" да виси због "мрзитељства" непогрешиво га траже међу својим жртвословним мезимцима.

image