Колумне и интервјуи
Нови свет без фашизма и колонијализма, и наша улога у њему
Ослобођење и напредак човечанства од Другог светског рата наовамо имали су две кључне димензије – антифашизам и антиколонијализам. Кључну улогу у обе је имао СССР, уз којег је постепено узрастала и стала му раме уз раме Кина, док су од мањих земаља особито велику улогу играле Југославија и Куба
Ових дана је у посети Србији Жуан Мануел Гонсалвеш Лоренсу, председник Републике Анголе и лидер МПЛА – Народног покрета за ослобођење Анголе – Партије рада.
Ангола је прогласила независност под вођством оца нације и великог песника Агостиња Нета 11. новембра 1975, после више година антиколонијалне борбе уз подршку СССР и Кубе, и окончања диктатуре у Лисабону Револуцијом каранфила. Дан уочи проглашења независности, снаге мањинских оружаних формација уз подршку САД и ЈАР, покушале су да заузму Луанду.
Кључни фактор који је ово онемогућио био је брод пун југословенског оружја и тешке артиљерије, који је нешто раније стигао и омогућио борцима МПЛА и тада малобројним кубанским војницима да одбране главни град.
Ангола је једна од највећих и најбогатијих земаља Африке. Због њених богатстава, западне силе су још деценијама потресале ову дивну земљу грађанским ратом, али је власт МПЛА не само томе одолела и очувала се до данас, него је била, заједно са кубанским снагама, најпоузданији мостобран ослободилачким покретима СВАПО у Намибији и Афричком националном конгресу у ЈАР.
До данас се очувала и успомена на нашу помоћ МПЛА у кључном тренутку њихове борбе. Због тога, једино у Анголи, некада државна компанија НИС, има концесије на налазиштима нафте. Пре него што је постао савезни министар иностраних послова, Живадин Јовановић је био наш амбасадор у Анголи. Жуан Лоренсу је у понедељак у Београду одликовао Александра Вучића Орденом Агостињо Нето, а Вучић њега Орденом Републике Србије на ленти.
Ослобођење и напредак човечанства од Другог светског рата наовамо имали су две кључне димензије – антифашизам и антиколонијализам. Кључну улогу у обе је имао СССР, уз којег је постепено узрастала и стала му раме уз раме Кина, док су од мањих земаља особито велику улогу играле Југославија и Куба.
На темељима антифашистичке и антиколонијалне борбе створен је свет који познајемо, свет у којем је фашизам поражен, осуђен и забрањен, а колонијализам укинут.
То је, по први пут, и свет општеприхваћеног међународног права, утемељеног у "глобалном уставу" – Повељи УН. Основни циљеви УН су мир, пријатељство и сарадња, а основи принципи суверена једнакост држава, равноправност народа у људи, поштовање људских права, слобода и достојанства.
Међутим, западна олигархија и њој потчињене државе, све време поштују међународно право само у мери и у приликама када и колико то њима одговара, не мирећи се са губитком своје хегемоније.
Последњих година то је попримило драстичне димензије.
Паралелно са историјском превагом Русије, Кине, БРИКС-а и Светске већине у војно-политичком, економском и моралном смислу, западне силе и њихови проксији изазивају и воде све више ратова, примењују све више илегалних механизама притисака, једностраних санкција и мешања у унутрашње ствари, тероризма и различитих облика субверзије.
Деценијама се ствара неоколонијални систем на глобалном нивоу. После распуштања Варшавског уговора изведена је експанзија НАТО до граница Русије, док је Европска унија добила најпре неоколонијалну, а сада покушава да добије и војну димензију.
Врхунски сукоб са темељима ОУН одвија се кроз подршку западних влада (нео)фашизму у бившој Југославији и бившој Украјини. За разлику од неоколонијализма, који не оспорава формалну независност држава, него их доводи у потпуну економску, а тиме и политичку зависност, данашњи фашизам се мање разликује од оног из времена Другог светског рата, посебно зато што га спроводе следбеници и чланови истих нацифашистичких организација.
То доводи до парализе УН, односно њиховог кључног органа – Савета безбедности. Пет сталних чланица СБ УН нису добиле своје право вета због своје величине и снаге, већ као кључне државе – победнице над фашизмом.
Али шта да радимо када данас три државе од тих пет – САД, Британија и Француска одбијају да осуде фашизам у Украјини и његове злочине? И горе од тога, оне тај фашизам помажу и политички и војно, као што су то чиниле у бившој Југославији, у којој су се на крају и директно умешале у рат, који су саме изазвале, као што се данас Британија, Немачка и Француска, уз још неке чланице НАТО-а, спремају на рат са Русијом 2030. године.
У Нирнбергу се није судило спољним финансијерима и инспираторима нацифашизма. Данашњи фашизам 2.0 раскринкава и ту једноставну и очекивану чињеницу: иста олигархија је створила и употребила фашизам и тада и сада. И верски екстремизам и тероризам. И трговину дрогом и људским органима. И злоупотребу медија. И сва кршења морала, кривичног и међународног права која се могу замислити. Сем тога, својим новцем, бескрупулозношћу и утицајем они су узурпирали демократију у западним земљама и настоје да је узурпирају у читавом свету, створили су систем тоталне корупције.
Стога Русији, Кини, Ирану, Куби, Србији, Анголи и уопште свим слободољубивим државама и народима предлажемо два хитна закључка:
1) Створити глобалну антиолигархијску идеологију, као природни наставак антифашизма. Антифашизам је олакшао велику победу у Другом светском рату и створио глобални консензус човечанства, међународно право и светску организацију која није застарела, али чије функционисање све време омета олигархија. Нико не сме бити изнад закона нити било који појединци смеју себе стављати изнад осталих људи. Олигархија се мора ставити ван закона и за то нам треба јединство широм планете, што укључује и народе под влашћу олигархије, јер су они њене потенцијално највеће жртве.
2) Створити у оквиру БРИКС и Светске већине привремени и што ефикаснији антиолигархијски механизам. Тај механизам ће вршити раскринкавање, изолацију и кажњавање олигархије, и мора имати медијске, безбедносне, економске и правосудне димензије.
Све ово се мора, јер није реално очекивати да одговорни за највеће злоупотребе и злочине у историји човечанства добровољно промене свој поглед на свет и прихвате улогу конструктивног чиниоца у Новом, праведном свету, чији су настанак целог живота и свим силама, и они и њихови претходници, настојали да спрече.
Данас нико разуман не сумња у тријумф Новог света, али што пре ове ванредне мере буду предузете, последње жртве човечанства узроковане олигархијом, као најстрашнијим обликом социјалне патологије, биће мање.
Live
