Мали манифест српске победе

Да, Србија побеђује. Ево како:

Српски народ је један од утемељивача и стубова православне цивилизације. Надахњујући се достигнућима Ромејског царства и учењем Светог Саве, створио је моћну, и у духовном и у материјалном смислу, државу на Балкану, којом су управљали светитељи Немањићи и која је под Душаном, закратко, понела сву величанственост православног света и онда је предала најмоћнијем носиоцу, Русији. Али својим подвигом, Србија је заувек остала најпоузданији стуб православне цивилизације на Балкану – колевци Европе, а тиме и један од најзначајнијих у Европи и свету.

Српски подвиг је, о чему сведоче и наша епска народна и нововековна лирска поезија, понављан безброј пута, јер је смисао светитеља и стубова управо у томе да увек сачувају своју чврстину.

Православна цивилизација је једини доследни и трајни носилац европског хуманизма и културе. У дуготрајним историјским супротстављањима, чија су парадигма Први и Други Косовски бој, 1389. и 1999, Србија је одолела највећим јеретичким пројектима савремене историје – Отоманској и најгорој од свих, Англоамеричкој империји, које су покушале да униште православни свет, и трасирала пут за њихово коначно рушење.

Да, Србија побеђује, али као слободна, а не као зависна од оних који су покушавали да је униште, и духовно и физички.

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи.

Независност није еквидистанца између добра и зла.

Србија, као и Русија, али и читав свет, у данашњем времену најчвршћи ослонац има у Великој Победи над фашизмом, којој су дале тако велики допринос. Та победа је створила духовне, моралне, социјалне и правне темеље Новог, праведног света и предстојеће коначне победе над носиоцима олигархијске диктатуре који су створили фашизам и који га поново оживљавају у наше време – фашизам, са којим је Србија ратовала 90-их, а Русија ратује данас.

Ово су питања разума, части, историјске истине и опстанка – не само нашег, већ и читавог човечанства. Она се не смеју замагљивати. О њима не сме бити спора.

Духовне, моралне, социјалне и правне тековине Новог света су високо уздигли главни носиоци Велике Победе – СССР, СФРЈ и НР Кина. Чврсто ослоњене на те тековине, Руска Федерација и НР Кина данас предводе Нови свет, чекају да им се придружи весник Новог света – Србија, и спремне су да јој помогну да залечи ране и исправи неправде које јој је нанела западна агресија.

Србија побеђује када престане да буде део неоколонијалног система ЕУ у коме се није уздигла ни једна од земаља Централне и Источне Европе, а поготово од оних православних. Сарађивати са ЕУ на основама принципа демократије, заштите људских права и владавине права – да, наравно! Али изван неоколонијалног система који са наведеним принципима нема никакве везе! А поготову нема са основним принципом суверене једнакости држава, гарантованим у Члану 1. Повеље УН.

Када нас утерују у неоколонијални ЕУ тор, успут нас подсећају да су ратови страшни. Јесу, без сумње и треба их избегавати, али не по сваку цену.

Југославија је уочи Другог светског рата имала близу 16 милиона становника, а за 4 ратне године је изгубила 1,7 милиона. Тај губитак је у социјализму надокнадила већ за прве 3 послератне године, да би до свог нестанка 1991, нарасла до близу 24 милиона, тј. за готово 50 одсто!

Процењује се да је у ратовима 90-их у целој СФРЈ погинуло до 140.000 људи. А само становништво Србије се у првој четврти 21. века (откако идемо "европским путем") смањило за 1,3 милиона! Сваке године у Србији умре 36.000 људи више него што се роди (осим за време ковида, када је умирало још више). Србија сваки дан има 100 људи мање!

Дакле, може ли нешто бити горе од ратова? Може, положај неоколоније, или како се то данас лепше каже – бити на "европском путу"!

Тачно је, што су потврдили највиши тадашњи представници Стејт Департмента, НАТО агресија на СРЈ/Србију је извршена зато што нисмо хтели да будемо колонија, тј. да ставимо своју државу, привреду, финансије и ресурсе под контролу Запада. Међутим, данас када су Русија и Кина ојачале (а и ми смо, у сарадњи са њима, ојачали своју одбрану), таква агресија више није могућа.

Дакле, баш хоћемо да победи Србија! Да скине са свог врата понижавајуће хашке и евроунијатске омче, да поново слави своје хероје, да обнови своју духовно-моралну снагу и социјалну правду, да крене у убрзани напредак и развој и заузме своје заслужено место у првим редовима слободног и праведног – Новог света, раме уз раме са братском Русијом и пријатељском Кином.

За Србију – до победе!