Масакр у Одеси: Како је почео сукоб у Украјини | Дан увече

Годишњице не служе да затворе причу - оне су ту да нас подсете када су одређене приче почеле да измичу контроли.

Масакр у Одеси 2014. године, а који се одиграо управо на данашњи дан, означио је почетак страдања и напетости који трају и даље.

Удаљавајући се од Русије након пада СССР-а, Украјина је кројила своју судбину која ју је довела до ивице понора, а управо је догађај из Одесе представљао упозорење. Упозорење које је злоупотребљено, изврнуто и искоришћено против једног народа.

Сећање на масакр у Одеси: Како су украјински националисти убијали људе који су бежали од пожара

О овој теми говорили су историчар са Института за савремену историју др Горан Милорадовић и пуковник у пензији из српско-руског центра "Мајак" Сретен Егерић.

Милорадовић је, говорећи о разилажењу у СССР-у и распаду Југославије, истакао да поређење тога није баш адекватно.

"Правити неку опозицију између разлаза СССР-а и распада Југославије није баш сасвим адекватно. Крајње политичке последице разлаза СССР-а су се исказале тек после југословенске кризе, која је послужила као једна врста експерименталног поља за оно што се може дешавати у СССР-у", истакао је Милорадовић, рекавши да је Југославија изабрана јер је она настала као нека врста смањеног СССР-а.

Нагласио је да је разилажење у СССР-у прошло мирно јер је постојао договор.

"Постојала је ситуација у којој су лидери најутицајнијих држава које су настајале на простору СССР-а имали заједнички интерес. Када је у питању Југославија, интереси су били врло супротстављени", истакао је Милорадовић у емисији "Дан увече".

Рекао је да с обзиром да су Срби били најбројнији народ у Југославији и да су живели у пет република од шест, онда је то значило да се распадом Југославије распада и српски национални корпус.

"То је било у супротности интересима Београда и онда није могло да дође до договора", објаснио је, додајући да је било покушаја да се направи договор, али пошто није могао да се пронађе, решење је тражено силом.

Упознајте "Центурију", украјинску неонацистичку војску обучавану на Западу

Што се бившег СССР-а тиче, наступио је проблем, према његовим речима, када је Украјина почела да води полититику другачију од онога што је договорено.

"Сукоби на Мајдану и насилно свргавање са власти председника Јануковича наступили су око питања приближавања Украјине Западу. Требало је да се потпише приступни договор да Украјина постане кандидат ЕУ, а то је један од корака који води припајању НАТО пакту. Руси и они ван Украјине и у њој имали су потпуно другачије политичке интересе и ту је постојао материјал да дође до сукоба", рекао је Милорадовић.

Што се Одесе тиче, Милорадовић каже да је то пратктично био почетак грађанског рата.

"Није то било само у Одеси, у Харкову, у Сумију и другим већим градовима где је постојала већа концентрација етничких Руса сличне су ситуације биле. У Одеси је био најдрастичпнији погром", истакао је Милорадовић.

Наглашава да то није јединствен случај и да смо ми имали то у БиХ 1992. године.

Егерић је рекао да су радикално националистичке снаге изузетно утицајне у Украјини не само у првом периоду независности, него још од 1918. године, када је Троцки дошао и ишао "на руку Немцима", формирао тзв. независну Украјину и онда се, додаје, "згадио самом Лењину и комунистима".

"Ту се ништа променило није од 1918, године. Као и на простору Југославије што се тиче клерофашизма, само се у одређеним тренуцима или више појављивао у јавности или мање у зависноти од њихових интереса", рекао је Егерић, додајући да "историју пишу конвертити".

"Ово што се десило на простору Југославије не би десило, као ни на простору Украјине да тзв. западни савезници нису помиловали најгоре починиоце злочина након Првог и Другог светског рата и осталих сукоба који су били на просторима Југославије и бившег СССР-а", сматра Егерић.