Балкан између Европе и Америке: Шта се крије иза новог сукоба Брисела и Вашингтона? | Дан увече

Од распада Југославије, агресије на Републику Српску и СР Југославију, до промоције "евроатлантске перспективе" региона – Европска унија и Сједињене Америчке Државе су претходних деценија блиско сарађивале на простору западног Балкана.

Међутим, од повратка Доналда Трампа у Белу кућу почетком прошле године, раскорак у интересима Брисела и Вашингтона постао је све очигледнији. Неслагање две стране вероватно је највидљивије у Босни и Херцеговини, где су Сједињење Државе крајем прошле године направиле значајан заокрет када је реч о Републици Српској, након што су дугогодишњем председнику Милораду Додику и његовим сарадницима укинуте санкције – упркос негодовању у европским престоницама.

Наш избор

Стари манир императора: Дом лордова расправља о БиХ

Сукоб две стране поново је испливао на површину након оставке самозваног високог представника Кристијана Шмита, коју је наводно поднео под америчким притиском. 

Пошто Вашингтон и Брисел нису успели да пронађу заједнички језик на недавној седници Савета за имплементацију мира, избор наследника Кристијана Шмита ће сачекати неки нови термин, а према најавама, до краја месеца.

Сукоб две стране видљив је и у Албанији, након што се премијер Еди Рама нашао на удару критика због пројекта изградње луксузног одмаралишта у насељу Звернец, на југу земље, иза ког стоји компанија "Афинити партнерс" Трамповог зета Џареда Кушнера.

Након што су у тој земљи избили еколошки протести, Европска комисија упозорила је Албанију да не предузима акције које би могле утицати на њен пут ка приступању Европској унији. 

О томе ко заправо одлучује о судбини Босне, има ли ЕУ шта да понуди Балкану и шта се спрема на КиМ у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су каријерни дипломата Зоран Миливојевић и шеф посланика СНСД у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица. 

Миливојевић је оценио да је дошло до промене америчке политике и да је у томе суштина. 

"Нова америчка администрација је наступила са новим ставовима у спољној политици, који су се одразили на овај наш регион", казао је Миливојевић. 

Говорећи о БиХ, рекао је да је све везано за нови приступ САД и пројекције једне потпуно другачије политике у Вашингтону у чему се Европа не сналази.

Истакао је да је суштина у томе што су САД разумели да у овом региону морају да имају српски фактор и да 30 година Дејтон функционише на основу три конститутивна народа и да, ако нешто хоће да реше, морају да пођу од реал политике. 

Мазалица је напоменуо да је америчка подршка била пресудна за Шмита. 

"Једно време, око две и по године, Шмит није доносио битне одлуке, био је неко ко је слао поруке", навео је Мазалица, додајући да је касније Шмит наметнуо више од 100 амандмана на изборни закон. 

Истакао је да САД располажу јаким средствима притиска у случају да неко не поштује политику, те да зато Европа зазире од америчког става. 

Наш избор

Шта је показала седница ПИК-а: Без договора о високом представнику и нови расцеп САД и ЕУ на Балкану

Миливојевић је оценио да ће наредни високи представник, који буде изабран, морати да буде изабран према правилима. 

Оценио је да се САД залажу за равноправност три народа. 

Мазалица је навео да САД сматрају да Канцеларијu високог представника треба затворити и истакао да у својим наступима често говоре да треба заштити хришћане у БиХ. 

"Американци су свесни да је европска политика често радила на штету хришћана у БиХ", казао је Мазалица, истакавши да су Бошњаци свесни да им актуелна америчка администрација није наклоњена и да гледају да прегурају овај период, исто као што су Срби гледали да прегурају период демократа и некадашњег амбасадора САД у БиХ Мајкла Марфија.