Србија и Балкан
Одзвонило Високом представнику у БиХ: Како ће изгледати период транзиције до гашења ОХР-а
Порука Москве је да је затварање ОХР-а први корак ка стабилности БиХ и и да је време да народи добију стварни суверенитет и независност. Истовремено је Вашингтон поручио - у БиХ се ближи крај међународном интервенционизму и туторству. Да ли ове поруке заиста означавају почетак краја Канцеларије високог представника која није ни требало да постоји тако дуго
Седница Савета безбедности Уједињених нација на којој се јуче расправљало о ситуацији у Босни и Херцеговини, не само да је "одсвирала крај" мандату Кристијана Шмита већ је означила и почетак краја Канцеларије високог представника ОХР и међународног мешања, као и повратак ка суверенитету народа у БиХ. Улога Високог представника, уколико она и даље буде постојала, сматрају аналитичари, требало би да буде сведена на подршку, не на доношење одлука.
У прилог томе говоре ставови руске, кинеске и америчке стране у СБ УН, које су, свако са својих позиција, послали јасне поруке о томе шта мисле о будућности ОХР.
Порука Москве је да је затварање ОХР први корак ка стабилности БиХ и и да је време да народи у БиХ добију стварни суверенитет, независност и да сами одлучују. Вашингтон поручује - у БиХ се ближи крај међународном интервенционизму и туторству. Док је званични Београд истакао - будућност у БиХ лежи у законито изабраним домаћим актерима.
На седници СБ УН која је "одјавила" Шмита са адресе из БиХ, само дан након што је он, под америчким притиском, принудно поднео оставку на функцију високог представника, коју је обављао без одлуке СБ УН, амбасадор Русије у УН Василиј Небензја је истакао се ОХР трансформисао у оруђе Запада и да спроводи правно насиље над БиХ. Указао је на то да је Запад показао да је желео да приватизује процес решавања ситуације у БиХ протеривањем оних који нису сагласни са приступом ОХР-у.
Небензја је нагласио да је затварање ОХР први корак да народи у БиХ добију стварни суверенитет и да решења треба проналазити кроз дијалог унутар БиХ, на основу Дејтона.
Кинески представник такође је био става да судбина Босне и Херцеговине треба да буде у рукама њених народа,. И да институција високог представника и бонска овлашћења представљају посебне аранжмане за посебан период, као и да не би требало да буду продужавани, а још мање да постану трајни.
Представница САД у Савету безбедности УН Тами Брус навела је да се у БиХ ближи крај међународном туторству и истакла да онај ко замени Шмита, има задатак да власт преда домаћим лидерима. Она је истакла да САД има неке кандидате уколико буде потребно и да је завршена једна фаза у БиХ.
Шеф Клуба СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица је истакао да је став САД у СБ УН о БиХ значајан искорак, јер се "могло чути да будући високи представник мора поштовати суверенитет земље и да одлуке доносе домаће институције, без међународног притиска".
Он је навео да је заменица америчког амбасадора у УН Тами Брус јасно рекла да није планирано да ОХР буде трајан, односно да треба ићи ка његовом гашењу. Истакао је да будући високи представник треба да поништи одлуке Шмита и претходних високих представника.
Политиколог Александар Павић за РТ Балкан оцењује да је на седници изречена пресуда Канцеларији ОХР, а да је "Шмит сам себи пресудио".
"Америка је рекла оно што су грађани БиХ одавно желели да чују - повратак на изворни Дејтон. Ово је почетак затварања Канцеларије високог представника која није ни требало да постоји тако дуго. То су поруке које нису могло да се чују од претходних америчких администрација. Американци су рекли да имају свог кандидата за високог представника ако буде било потребе, али су имена мање важна зато што је очигледно да је дошло до сагласности између Русије и САД да ОХР треба да се затвара и да не може више да има ингеренције колонијалног управника", објашњава Павић.
Он истиче да уколико се овога пута, буде поштовала процедура, да ни Руси неће дозволити да на место високог представника дође неко ко би глумио неког Педија Ешдауна, Валентина Инцка, или Шмита.
"Руска страна је рекла да та одлука мора да прође СБ УН. Јер ако тога не буде, онда ни Руси ни Кинези неће признати 'новог Шмита'. После јучерашње седнице, Шмит нема ауторитет јер је изнет став да БиХ треба вратити изабраним представницима народа", указује Павић.
Асистент Уставног права на Правном факултету у Београду Алекса Николић за Срну оцењује да би одлазак нелегалног Шмита у јуну, требало да означи и пут гашења институције високог представника у БиХ која је створена као привремени механизам у постконфликтном периоду, а која је с временом прерасла у својеврсни протекторатски инструмент који је често суспендовао демократски процес уместо да га јача.
"Верујем да ће наредни високи представник бити последњи, али и да ће бити изабран у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума према правној процедури, као и да се неће користити антидејтонским бонским овлашћењима", рекао је Николић.
Професор и некадашњи члан Председништва БиХ Ненад Кецмановић подсећа да је функција високог представника била спорна за део међународне заједнице, посебну за Русију и Кину, које нису признале његов легитимитет, док је и део западних актера у последње време показивао све већу дистанцу према тој институцији.
"Није познато ни како је тачно изабран, ни ко га је формално именовао у складу са процедурама. Чак ни захтев за увид у документацију није дао јасне одговоре. Али чињеница да су његови извештаји разматрани у Савету безбедности давала му је одређени степен фактичке легитимације", оценио је Кецмановић за "Јуроњуз".
Кецмановић је подсетио да је у почетној фази примене Дејтонског споразума високи представник имао знатно ужи мандат, док су касније одлуке међународне заједнице довеле до његовог проширења.
"Првобитно је било предвиђено да домаће институције у року од десет година преузму пуну одговорност за функционисање државе. Високи представник је требало само да помаже и координира имплементацију споразума. Међутим, кроз праксу је та улога трансформисана у нешто потпуно другачије", рекао је Кецмановић.
Говорећи о одласку Кристијана Шмита, Кецмановић је оценио да се тиме отвара простор за редефинисање улоге међународне администрације у БиХ.
"Суштински проблем није појединац, него систем. Ако се не промене бонска овлашћења, сваки нови високи представник имаће исте могућности интервенције као и претходни", навео је Кецмановић.
Он је додао да би будући модел морао више да се ослања на домаће институције и потписнике Дејтонског споразума. Улога високог представника, оценио је Кецмановић, ако уопште треба да постоји, мора бити враћена на оно што је првобитно било предвиђено – саветовање и подршка, а не доношење одлука уместо домаћих органа.
Шеф Мисије БиХ у ЕУ Обрад Кесић истиче да је разлика у ставовима између Русије и Америке једино у томе што је Москва била мишљења да Канцеларију високог представника треба одмах затворити док Вашингтон сматра да је потребан период транзиције.
Кесић сматра да је закључак да ће Канцеларија високог представника за БиХ остати још неко време у животу али без могућности да користи такозвана "бонска овлашћења".
"Већ дуже време од стране Трампове администрације се најављује могућност да се "бонска овлашћења" користе у некој екстремној ситуацији, а то би значило нпр. проглашавање независности једног дела Босне и Херцеговине. Али и то је исто под знаком питања, зато што мислим да се све више не само у Вашингтону, него и у Европи поставља питање: каква је то држава ако морају странци да је одржавају, да решавају проблеме и да нема капацитет изнутра да се проблеми решавају кроз договор", наводи Кесић за Спутњик.
Live
