Култ смрти на Западу: Зашто смо почели да обожавамо смрт | Дан увече
Одакле култ смрти, ко га шири и коме је потребан човек који је престао да верује да је живот светиња? О томе су за телевизију РТ Балкан говорили публицисти и писци Марко Танасковић и Игор Ивановић
Смрт више не куца на врата. Она је већ у кући. Гледамо је у вестима, листамо на друштвеним мрежама, слушамо у музици и претварамо у забаву. Серије о убицама постају хитови, а стварни злочини, попут Дамерових, претварају се у гледане серије, костиме и интернет трендове. Туђа смрт више није трагедија, већ садржај. Што је чешће гледамо, мање је примећујемо.
Што мање пред њом застајемо, лакше прихватамо да о животу одлучује неко други.
Тако је смрт постала и политика. Еутаназија се у делу западног света представља као питање достојанства, напретка и људских права, док се чак и канибализам, некада граница незамисливог, појављује у академским провокацијама и медијским расправама као одговор на глад и несташицу ресурса. Оно што је јуче изазивало ужас, данас се најпре релативизује, затим објашњава, а потом нуди као могући избор.
Откуда тај култ смрти, ко га шири и коме је потребан човек који је престао да верује да је живот светиња? Ако цивилизација сопствени напредак почне да мери правом на смрт, можда више не гледамо њену будућност, већ њен крај. Запад је вековима тврдио да свету доноси живот. Данас све више личи на цивилизацију која се са животом опрашта.
О томе су у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су писац и публициста Игор Ивановић и Марко Танасковић.
На питање о смрти генерала Ратка Младића, Танасковић је рекао да су неки људи његову смрт прижељкивали, а неки су га ожалили.
"Он јесте контроверзна личност у нашем народу, далеко већи део нашег народа га сматра за хероја", казао је Танасић, додајући да је Младић перципиран као велики непријатељ Запада и НАТО-а.
Објаснио је да има много различитих врста смрти и да је страшан живот без смисла, а да живот генерала Ратка Младића и те како има смисла.
Ивановић је казао да је "култура смрти" оно што можемо назвати нихилистичка култура смрти и саставни део западне декаденције.
"Ако су пропале много квалитетније цивилизације, укључујући и Византију, оне су пропале на органском карактеру. Смрт почиње кварењем унутрашње културе", навео је Ивановић.
Додао је да постоји вољна и невољна култура смрти.
"На крају, имате културу рата која је у основи култура смрти", казао је Ивановић и додао да је у Украјини сада присутна култура смрти.
Танасковић је оценио да моћници желе уз помоћ технологију да победе смрт.
Истакао је да у Америци канибализам није забрањен.
Ивановић је казао да је култура убијања људи без разлога много већи злочин, него индивидуални канибализам.
Додао је да су људи, попут Медлин Олбрајт или Колин Пауел, који покрену убиства деце и невиних људи, гори од канибала.
Истакао је да су цивилизације јеле саме себе када више нису биле цивилизације и када су имале проблем глади и да то одликује оне који су на дну лествице.
Танасковић је истакао постоје они који се баве истраживањима како би неке неке појаве нормализовали кроз науку и да добијају новац за то.
Истакао је да је идеја да се табуи разбијају.
Ивановић је истакао да је напредак технологије појединцу дао "божанске" могућности.
Истакао је да нису проблем само канибализам и сатанизам, већ нуклеарно оружје, кризна жаришта, зелена агенда...
Live
