Тензије са северу: Како се Арктик нашао на нишану НАТО-а | Дан увече

НАТО је главни покретач милитаризације у региону Арктика, што представља директну претњу по безбедност Руске Федерације, поручио је руски министар спојних послова Сергеј Лавров. Он је истакао да су, с друге стране, многе земље изван традиционалног запада спремне да сарађују са Русијом у том региону како би постигли обострану корист.

Регион Арктика нашао се у центру пажње глобалне јавности након повратка Доналда Трампа у Белу кућу почетком 2025. године и његових нескривених амбиција да данску покрајину Гренланд припоји Америци.

Запад у проблему: Кина и Русија контролишу арктичку алтернативу Ормузу и Суецу

Трампови коментари о Гренланду наишли су на оштре реакције у Данској, али и у другим европском државама, а изазвали су и један од највећих раскола унутар НАТО-а у последњих неколико деценија. Иако се ситуација око Гренланда последњих месеци делимично примирила, Трамп формално није одустао од покушаја анексије тог арктичког острва.

У покушају да примире и задовоље америчког председника, НАТО савезници су почетком године покренули војну мисију "Арктички стражар", која укључује повећање војног присуства Алијансе на далеком северу.

Док НАТО проширује војно присуство у региону Арктика, Русија и Кина настављају да јачају обострано корисну економску и енергетску сарадњу у том делу света. Северно морски пут, који преко Северног леденог океана повезује Европу и Далеки исток, упола је краћи од традиционалне руте кроз Молучки теснац и Суецки канал.

Услед глобалног загревања, али и развоја савремених ледоломаца, раније непроходни пут преко Арктика последњих година постао је све привлачнији. Недавни долазак кинеског трговачког брода са 500 контејнера у руску луку Мурманск, који се кретао северном рутом, многи већ виде као прекретницу.

Кинески конзул у Санкт Петербургу Луо Жангхуи поручио је да је Кина спремна да настави да игра улогу у развоју "Северног пута свиле".

Најхладнији део планете одједном је постао најтоплија тачка светске политике. О тим, али и другим темама у емисији "Дан увече" говорили су проф. др Мирољуб Милинчић, са Географског факултета у Београду, др Алекса Филиповић, научни сарадник са Института за европске студије.

Лавров: Довољно је погледати мапу света – Русија је била, јесте и биће водећа арктичка држава

Саговорници телевизије РТ Балкан сагласни су да је Арктик важно стратешко место, али простор богат нафтом и гасом, као и рудама и ретким минералима.  

Милинчић каже да је Русија на Арктику домаћин последњих 70 година, као и да је тај простор на њиховој мапи наставак Сибира. Појаснио је да ниједна земља није развијала тако ледоломце као што је Русија.

"Русија одржава тај пут слободним и проходним. То је површина од 26 милиона квадратних километара. Ту интересе имају САД, Канаде, Данске, а највише Русије. Са око 5.000 километара Руска Федерација излази у зону Арктика", рекао је Милинчић.

Подсетио је да је тешко доћи до северног пола и побости заставу, јер се лед стално помера, али да је Русија то урадила на посебан начин.

"Они су подморницом дошли до северног пола и поболи руску заставу на дубини од 4.200 метара. Они су тим симболично означили своје претензије и чији је Арктик већим делом", навео је он.

Осим нафте, гаса и метала, навео је још неколико важних ствари због којих су многима очи упрте у Арктик.

"То је идеално место за ДАТА центре јер је у свету данас највеће питање како расхладити те центре. Затим, то је важно место за комуникацију са космосом, за туризам, идеалан је да сачува генетски материјал", појаснио је он.

Изјаве председника САД да жели Гренланд да присаједини Америци види као тежњу Трампа да обезбеди место у историјском низу америчких председника који су увећали америчку територију.

Руски ратни бродови кренули ка Арктику: Северна флота у великом походу

"Ако би САД припојила Гренланд затворила би Северни Атлантик. Гренланд је несаломиви носач авиона, то је једини комад чврсте земље на том простору, највеће острво на свету. Осим тога, на пола пута од Европе до Америке", навео је он.

Алекса Филиповић појаснио је да се на Арктику налази 10 одсто светских налазишта нафте, 30 одсто гаса, затим да је богат рудама, минералима који су потребни савременој индустрији.

"То је стратешки простор и северни морски простор, две недеље скраћује пут од Североисточне Азије ка Европи. То ће бити једна од критичких поморских рута око које ће се водити будући ратови. То је већински ненасељен део", навео је он.

Указао је да Арктик заузима једно од кључних места у даљем развоју Руске Федерације, представља стратешку област и место где ће се највише инвестирати.

"Са друге стране САД посматрају свет не какав је сада, већ какав ће бити за 50 година. Постоји разумевање да је наступио крај америчке хегемоније и да долази до прерасподеле моћи у свету. Ако гледамо америчке стратешке документе, њихову 'Арктичку стратегију' из 2024. године видећемо да они виде Арктик као једну од кључних зона", навео је Филиповић.

Појаснио је и да је то за САД важна зона због "обуздавања руске Северне флоте", која би могла да пређе из Северних вода у Атлантски океан.

"Гренланд је ту служио као бастион током Хладног рата. Ту су биле и поморске и ваздухопловне базе САД. Трамп сада ради оно што му се може, да обезбеди територију за САД. Гренланд ће бити под контролом САД на неки начин, јер је њима важно да буду присутни на том простору и контролишу га", рекао је он.