Свет
Сурова тиранија географије: Зашто је Америка изгубила рат у Ирану
Трамп је постао још један амерички председник који се суочава са понижењем у Ирану. Сада, вероватно у очају, покушава да задави Техеран економском омчом, пише Нејт Свансон за "Форин аферс"
Амерички министар финансија Скот Бесент најавио је "досад невиђене" економске санкције против Ирана. Бесент је нову америчку операцију назвао "економским Даном Д" и поручио да ће се економски притисак на Иран појачавати све док власти у Техерану не остану "у потпуној изолацији".
Министарство финансија САД започело је операцију "Економски изгнаник", која ће, према његовим речима, бити усмерена против "свих оних који му помажу". Сваки субјект, који помаже Ирану, упозорио је Бесент, "биће искључен из америчког доларског система."
Политика "максималног притиска на Иран ће пропасти", а "Трампов рат је довео америчку стратегију у ћорсокак", пише Нејт Свансон за водећи часопис о спољној политици и геополитици "Форин аферс".
Свансон зна о чему говори. Он је стални виши сарадник и директор Пројекта иранске стратегије у Атлантском савету, а од 2022. до 2025. године био је и директор за Иран у Савету за националну безбедност. У пролеће и лето 2025. године, био је члан преговарачког тима Трампове администрације за Иран.
Очајнички потези Доналда Трампа
Исламска Република већ 47 година мучи америчке председнике, наставља Свансон. Криза са таоцима у Ирану 1979. године упропастила је поновну кандидатуру Џимија Картера. Скандал Иран-контрас средином 1980-их озбиљно је укаљао спољнополитички досије Роналда Регана...
Наш избор
У фебруару, када је покренуо рат против Ирана, Трамп је изјавио да жели да једном за свагда прекине овај срамотни образац. Други председници су говорили о иранској претњи, он се одлучио на "одлучне акције", чији је циљ да војно уништи Иран и промени режим у Техерану.
Али, шест месеци касније, каже Свенсон, Трамп је постао још један амерички председник који се суочава са понижењем у Ирану. Сада, вероватно у очају, додаје овај аутор, Трамп покушава да задави Техеран економском омчом. Међутим, ова операција представља већу претњу кредибилитету САД него иранској економији, тврди Свансон.
У ствари, вишеслојни рат који је Трамп покренуо против Ирана је апотеоза исте погрешне стратегије, која је била темељ америчке политике према овој земљи од још од оснивања Исламске Републике 1979. године, уочава Свансон. Ирански теократски режим не престаје да збуњује америчке администрације...
Човек са секиром Џорџа Сороша
Када је реч о Скоту Бенсенту, ту нема никаквих тајни. Овај бивши потрчко Сороша био је познат као његов "човек са секиром", који је учествовао у операцијама обарања валута широм глобуса. Заправо, он је ужасна комбинација ароганције и незнања, пише бразилски геополитичар Пепе Ескобар за сајт "Фондација стратешке културе".
Ова изузетно агресивна кампања, према речима самог Бесента, биће усмерена не само против Ирана, већ и против свих земаља које га подржавају.
У првом реду, дакле, против кинеских компанија и банака, а то би, додаје Ескобар, саму кампању учиниле системском и готово немогућом за прекид. То би фактички значило наставак економског рата против Кине, али у много већем обиму и са далеко разорнијим последицама. И још један ударац ионако пољуљаној глобалној економији, за који нико не би могао да каже где ће и када ће завршити.
Трамп, кога Ескобар назива и новим Красом, тврди бразилски геополитичар, у ствари одржава реторику максималног притиска за домаћу политичку оптику. Крас је био римски војсковођа и државник, који је окончао живот у рату са парћанским царством: Парћани су му нанели катастрофалан пораз у бици код Каре, 53. Ппре нове ере Парћани су га заробили, погубили, одсекли му главу и послали је парћанском краљу.
У томе је, дакле, кључна ствар, закључује Ескобар: Иран не капитулира чак ни када се Трамп не повлачи.
Магле дипломатије
За то време, одвијају преношења порука – не преговори - између Вашингтона и Техерана, уз посредовање Исламабада. Пакистански фелдмаршал Асим Мунир је отишао у Техеран да разговара са свим кључним играчима. Пакистан поново носи практичне механизме Трамповог изласка из сукоба са Ираном.
Трампова дилема је следећа: може ли он да добије излазак из овог рата, али да га не назове изласком – капитулацијом? Једноставно, ствара се нова геополитичкаа архитектуре моћи у Западној Азији, која далеко превазилази вашингтонску препознатљиву кореографију.
Мунир је отишао у Техеран носећи америчку поруку: Трамп га је поново позвао, буквално га молећи за неку врсту мамца како би вратио Техеран за преговарачки сто, који је, заправо, разбио Вашингтон.
Амерички "економски дан Д" до сада је био уобичајени реторички циркус, кога је пратило стално хвалисање и Трампа и Бесента, и изазивало безброј шала широм Глобалног југа, тврди Ескобар. У преводу: Трамп чува простор за преговоре. Мост за дипломатију није сасвим спаљен.
У међувремену, Иран и Оман су се померили ка привременом навигационом коридору. Техеран је ту био сасвим јасан, додаје Ескобар: то не значи поновно отварање Ормуског мореуза, као што би то желео Трамп.
У преводу: Иран демонстрира флексибилност уз задржавање стратешких полуга.
Како, још једном, закључује бразилски аналитичар: Техеран се није сломио. Напротив.
Трампу је потребан исход рата са Ираном који може да прода као победу
Ирански захтеви остају веома оштри, укључујући озбиљнe америчкe потезe у вези са санкцијама, замрзнутом имовином, поморском блокадом, итд.
На крају крајева, Иран и даље задржава практично сваки значајан инструмент присиле: контролу бродарства, притисак на поморски саобраћај, као и могућу ескалацију, потенцијални притисак на регионалну енергетску инфраструктуру и, конaчно, повратак на војну опцију.
Техеран одржава лествицу ескалације док намерно одбија – за сада – да се попне уз њу.
Трампу је потребан исход рата који може да прода као победу, додаје Ескобар. Потребан му је повратак Ирана преговорима, потребна му је деескалација у Ормуском мореузу, а да се не чини да награђује Техеран.
Потребна му је и војна претња која треба да остане кредибилна, а да не мора да покрене још један неконтролисани рат. Који ће Америка поново изгубити.
Америчка империја у повлачењу
Оставимо за сад по страни "магле дипломатије" (јер Американци после Хладног рата, записао је руски војни аналитичар Андреј Мартјанов, и немају дипломатију) и вратимо се свету непорецивих, голих чињеница.
А чињенице су следеће. Како пише писац из Шри Ланке Индраџит Самарџива на свом блогу "Инди-ко", довољно је погледати колико је америчкој империји остало ракета за пресретање: Американци су имали довољно ракета за једну одрживу битку, изабрали су две – Русија и Иран – и сада су завршили. И зато, када су изгубили рат у војном смислу, сада говоре о економском рату.
Војска "Беле империје" (Самарџива) се повукла. Према Марку Кансијану из Одељења за нападе и несигурност (ЦСИС), то се десило из разлога "неповољне геометрије". Али "геометрија", каже овај аутор, само је забаван начин да се опише повлачење. Као у кафанској тучи: "Да, нисам узвратио ударац том и том типу због, хм... геометрије".
Оно што се, заправо, догодило, пише Самрџива, јесте да је "Бела империја" изгубила све своје базе у Заливу и сада прави некакве крофне око Индијског океана, али то је сведено на ситно пиратерију. Америка је сада као пијанац који је избачен из бара, али моли за још само једно пиће.
САД имају само неколико лабавих сатрапа, који лепршају, пише Самарџива, на ветру. Чак и да "Бела империја" има довољно пресретача, где би их сместила? У Кувајт, Бахреин, УАЕ? Што се тиче Израела, он је из дана у дан све небитнији.
Као што је пре много година изјавио бивши командант америчке Централне команде: "То је једноставна тиранија географије."
Тако, на крају, побеђује логистика. Међутим, као што је приметио славни амерички писац Аптон Синклер, тешко је натерати човека да нешто разуме када му плата зависи од тога да не разуме.
Live
