Србија и Балкан
Расколнички потез Вартоломеја: Најављено пуно обнављање заједништва са Римском црквом | Дан увече
О изјавама васељенског патријарха за "Дан увече" говорили су новинар Јелена Чалија и теолог Мирослав Јелић, поставивши питање у чије име патријарх Вартоломеј говори
Васељенски патријарх Вартоломеј поручио је из Будимпеште да очекује обнову пуног заједништва са Римском црквом.
Реченица која се понавља деценијама, али овога пута је изговорена на скупу правника, у земљи у којој је истог дана отворио нови центар своје патријаршије, и уз најаву сабора на који позива само оне које сам бира. Јер у истом говору Вартоломеј је објавио да 30. новембра сазива у Цариград патријархе Александрије, Антиохије и Јерусалима. Четири древна трона, каже. Москва се у целом говору не помиње ниједном. Ни Српска, ни Румунска, ни Бугарска црква.
Дакле, док говори о јединству са Римом, истовремено прави ужи круг унутар православља. А када Вартоломеј говори о границама туђе власти, говори о нечему што сам не поштује. Цео канонски поредак почива на једном правилу. Ниједан епископ не залази у туђу област. Цариград је то прекршио у Естонији, прекршио је у Украјини. Затим, правило да казну изречену у једној цркви не укида друга. Вартоломеј је у Украјини вратио у чин људе које је цело православље признавало као рашчињене и анатемисане.
И треће, начело да се одлуке доносе саборно. Свака од ових пресуда донета је у Истанбулу, а остали су обавештени накнадно. То нису погрешне процене. То су изласци изван сопствених овлашћења, а управо за то он данас прекорева Рим.
Из круга око њега дошла је и формула да је Цариград први без једнаких. Фанар тумачи и да све православне заједнице изван матичних земаља припадају њему, укључујући и наше епархије у Америци и Аустралији. Ниједна друга црква то не прихвата.
Вартоломеј има осамдесет шест година. Питање је да ли иза њега остаје јединство или подела дубља него икад.
О потезима васељенског патријарха за "Дан увече" говорили су новинар Јелена Чалија и теолог Мирослав Јелић.
"Он је у Будимпешти говорио о јединству са Католичком црквом, о неком новом начину управљања Православном црквом. Питање је да ли је то његово лично мишљење или усаглашено, да ли је то став Православне цркве, а знамо да није. То је лични став, али оно што се примећује помињу се римски папа, антиохијски патријарх и јерусалимски, да они буду центар управљања, а да ли је неко питао Јерусалимску патријаршију да ли она учествује у томе, да ли жели да се помиње у том контексту? Који су домети његових изјава - да се направи нека сметња или заиста постоји план? Делује ми да је он у изолацији, све је мање оних који реагују на његове изјаве, а камоли да у томе учествују", истакла је Чалија.
Јелић је навео да је питање кога васељенски патријарх представља и у чије име говори, ако се зна да се у Православним црквама такве одлуке могу да доносе само сабори.
"Не знамо да је Васељенски сабор заседао и донео одлуку. Што се тиче његових идеја поставља се питање под којим условима ми треба са њима да ступимо у заједништво, јер Римска црква се ни на који начин се није одрекла догматских учења, што је највећа препрека. Они и даље потенцирају примат римског папе. Ово ме подсећа ме да проблем од пре пар стотина година - унијаћење, односно да ће то постати православна форма, али да ће признати папу за врховног поглавара. То је супротно учењу, јер у православном свету не постоји један врховни поглавар, сви су једнаки, постоје православне патријаршије које имају право части, али не и право власти. У Православној цркви се све решава саборски, ниједан сабор није донео одлуку, није му дао овлашћења, тако да је врло проблематично и са питања канона да ли Вартоломеј крши каноне", истакао је Јелић.
Live
