
Расколнички потез Вартоломеја: Најављено пуно обнављање заједништва са Римском црквом | Дан увече

Васељенски патријарх Вартоломеј поручио је из Будимпеште да очекује обнову пуног заједништва са Римском црквом.

Реченица која се понавља деценијама, али овога пута је изговорена на скупу правника, у земљи у којој је истог дана отворио нови центар своје патријаршије, и уз најаву сабора на који позива само оне које сам бира. Јер у истом говору Вартоломеј је објавио да 30. новембра сазива у Цариград патријархе Александрије, Антиохије и Јерусалима. Четири древна трона, каже. Москва се у целом говору не помиње ниједном. Ни Српска, ни Румунска, ни Бугарска црква.
Дакле, док говори о јединству са Римом, истовремено прави ужи круг унутар православља. А када Вартоломеј говори о границама туђе власти, говори о нечему што сам не поштује. Цео канонски поредак почива на једном правилу. Ниједан епископ не залази у туђу област. Цариград је то прекршио у Естонији, прекршио је у Украјини. Затим, правило да казну изречену у једној цркви не укида друга. Вартоломеј је у Украјини вратио у чин људе које је цело православље признавало као рашчињене и анатемисане.
И треће, начело да се одлуке доносе саборно. Свака од ових пресуда донета је у Истанбулу, а остали су обавештени накнадно. То нису погрешне процене. То су изласци изван сопствених овлашћења, а управо за то он данас прекорева Рим.
Из круга око њега дошла је и формула да је Цариград први без једнаких. Фанар тумачи и да све православне заједнице изван матичних земаља припадају њему, укључујући и наше епархије у Америци и Аустралији. Ниједна друга црква то не прихвата.
Вартоломеј има осамдесет шест година. Питање је да ли иза њега остаје јединство или подела дубља него икад.
О потезима васељенског патријарха за "Дан увече" говорили су новинар Јелена Чалија и теолог Мирослав Јелић.
"Он је у Будимпешти говорио о јединству са Католичком црквом, о неком новом начину управљања Православном црквом. Питање је да ли је то његово лично мишљење или усаглашено, да ли је то став Православне цркве, а знамо да није. То је лични став, али оно што се примећује помињу се римски папа, антиохијски патријарх и јерусалимски, да они буду центар управљања, а да ли је неко питао Јерусалимску патријаршију да ли она учествује у томе, да ли жели да се помиње у том контексту? Који су домети његових изјава - да се направи нека сметња или заиста постоји план? Делује ми да је он у изолацији, све је мање оних који реагују на његове изјаве, а камоли да у томе учествују", истакла је Чалија.
Јелић је навео да је питање кога васељенски патријарх представља и у чије име говори, ако се зна да се у Православним црквама такве одлуке могу да доносе само сабори.
"Не знамо да је Васељенски сабор заседао и донео одлуку. Што се тиче његових идеја поставља се питање под којим условима ми треба са њима да ступимо у заједништво, јер Римска црква се ни на који начин се није одрекла догматских учења, што је највећа препрека. Они и даље потенцирају примат римског папе. Ово ме подсећа ме да проблем од пре пар стотина година - унијаћење, односно да ће то постати православна форма, али да ће признати папу за врховног поглавара. То је супротно учењу, јер у православном свету не постоји један врховни поглавар, сви су једнаки, постоје православне патријаршије које имају право части, али не и право власти. У Православној цркви се све решава саборски, ниједан сабор није донео одлуку, није му дао овлашћења, тако да је врло проблематично и са питања канона да ли Вартоломеј крши каноне", истакао је Јелић.




