Опасна игра Вартоломеја: Папин позив као семе раздора у православљу| Дан увече

Година две хиљаде тридесет трећа – две хиљаде година од Христовог страдања и Васкрсењ, тај датум папа Лав Четврнаести означио као циљ до "пуног јединства", поручивши делегацији Цариградске патријаршије да намерава неуморно да ради на обнови пуног и видљивог јединства хришћана.

Наш избор

Мираш се отворено нуди Вартоломеју: Послао писмо Фанару, предлаже основање комисије

Намеће се питање: шта о томе мисле црквени канони? Али када је у питању патријарх цариградски Вартоломеј, онда то не игра важну улогу и то представља велику опасност. И у чије име он може да доноси одлуке? Јер, патријарх Вартоломеј седи на трону првог међу једнакима, али његов досије говори о човеку који се све чешће понаша као први без једнаких.

Две хиљаде шеснаесте сазвао је Свеправославни сабор на Криту и одржао га без четири помесне цркве, укључујући најбројнију, Руску. Три године касније једнострано је доделио томос украјинским расколницима са којих је сам скинуо анатеме и тиме изазвао најдубљи раскол у савременом православљу. Москва и Цариград од тада нису у општењу.

И сада тај исти патријарх, пастир малобројне пастве на Фанару, разговара са Римом о јединству без сабора, без сагласја, без православља.

Шта је Вартоломеј успео да уради у последњих десет година? Да ли је догађај на Криту представљао неку прекретницу? О овим питањима, али и о односу римокатоличких и православних цркава у емисији "Дан увече" говоре новинар Јелена Чалија и др Зоран Чворовић, професор на Правном факултету у Крагујевцу.

"Сабор на Криту јесте био једна врста прекретнице. Требало је да буде свеправославни и да покаже јединство православне цркве. Али нису присуствовале све цркве. Неколико недеља пре почетка сабора, Грузијска и Бугарска православна црква су тражиле да тај сабор ипак буде одложен, да се још једном погледају документа која су припремљена. Међутим, та њихова молба није уважена, а онда су и Руска православна црква и Антиохијска патријаршија одлучиле да не учествују на сабору. Њихов аргумент је био – ако смо чекали до сада чекало на свеправославни сабором, хајде још мало да га одложимо и поразговарамо о тим документима. Међутим, тај свеправославни моменат није уважен, већ је одржан по сваку цену, као да се негде журило. Било је доста замерки на сама документа која су донета, највише на документ који се тицао односа православне цркве са осталим хришћанским светом. То је највише засметало помесним црквама, пре свега онима које нису учествовале. Засметао им је начин на који се третира дијалог са осталим хришћанским светом и зашто се користи тај термин 'хришћанске цркве', јер црква је једна, саборна и апостолна. Грузијска црква је та документа одбацила, а Руска православна црква је рекла да их посматра само као нацрт за даљу расправу. Она су завршила као резолуције Европског парламента – нешто што правно није обавезујуће. тиме се потпуно изгубио смисао Сабора - ем није показао јединство православног света, ем усвојена документа нису имали никакво дејство", објаснила је Јелена Чалија.

Гошћа "Дана увече", која је као новинар присуствовала Сабору на Криту, подсетила је гледаоце како је Српска православна црква стигла на заседање у последњи час, али и да је за новинаре приступ био врло ограничен. 

СВР: Патријарх Вартоломеј наставља да ради на расколу, на мети грузијска црква, поменута и Србија

"Заседање се одвијало иза затворених врата. Нисмо могли да приђемо ни згради Академије, а камоли сали. Никога нисте могли да видите ни од патријарха ни од учесника Сабора. Информације смо добијали од портпарола из Цариградске патријаршије, али смо све занимљиве детаље сазнавали у лету или после самог Сабора", испричала је Чалија. 

А када се данас патријарх Вартоломеј представља као светски поглавар православља, шта тиме поручује?

Чворовић каже да је по среди узурпација из угла канона. 

"Оно што је својствено Васељенској цркви јесте да се она састоји од потпуно једнаких по праву аутокефалних, помесних цркава. У православној цркви Христос је глава, нема земаљске главе. Цариградска патријаршија је само прва по части, али не и по власти, као што покушава да нам сугерише на трагу неких својих претходника патријарх Вартоломеј. Он жели да то 'прва по части' преведе у 'прва по власт', што нема никаквих утемељења у канонима православне цркве и што је израз онога што је одавно у литератури названо источним папизмом. Јер покушава да представи уређење Васељенске православне цркве по узору на римокатоличанство, које је још од папе Николе Првог пало у јерес управо због таквог дефинисања власти првосвештеника, римског епископа коме Христос није потребан", објашњава др Чворовић.

Он је подсетио и да је на проблем "источног папизма" указивао још Свети Сава, који у своје законоправило није увео оне каноничаре–ласкавце који су подилазили Цариградској патријаршији. Гост телевизије РТ Балкан је оценио је и да цариградски патријарх Вартоломеј и Цариградска патријаршија "истрајавају у источном папизму", те да је време и да се преиспита позиција Цариградске патријаршије као "прве по части" у Васељенској православној цркви. 

Чалија истиче да је на делу покушај да се преко патријарха Вартоломеја "нешто наметне читавој православној цркви". 

Митрополит Лука: Украјина је Фанару пробни полигон за унију, и СПЦ је на удару

"Папа Лав Четрнаести је на састанку, где је поменуо жељу да се 2033. заједно слави годишњица искупљења Христа, а поздрављајући васељенског патријарха, рекао да је заједничка жеља да се оствари 'пуно јединство'. Дакле, више не причамо ни о дијалогу, ни о приближавању ставова, већ о 'пуном јединству' и да је то жеља васељенског патријарха и папе. Наравно, и покушаји западних медија да васељенског патријарха представе као духовног вођу свих православних како би од њега створили фигуру која представља светско православље. Дакле, да се створи тај утисак да ако папа разговара са њим, разговара са свима, да је он најпозванија адреса. Наравно да то није тако, а та његова медијска титула се није ни примила. Чак и код ових цркви, које зовемо грчким или гркофоним, не гледа се благонаклоно на све одлуке цариградског патријарха", додаје Чалија. 

А одакле патријарху Вартоломеју право да се представља као главнокомандујући? И може ли њега неко да га контролише?

"Осим тога што се позива на историјски значај Цариградске патријаршије и Цариграда, који он злоупотребљава, остали патријарси ипак имају свештенство и пастрву којој морају да одговарају. Цариградски патријарх је у том смислу, тако да кажем, релаксиран. Он нема неки велики број вернике и то му даје маневарски простор да ради ово што ради", објашњава Чалија. 

Чворовић се осврнуо и на то шта значи "пуно јединство", додајући да је то "оно што се назива причешћивање из заједничке чаше". 

"Ми имао посла са првојерархом Цариградске патријаршије који не држи уопште до канона, а канони су скелет цркве. Ако срушите каноне, рушите скелет цркве. А на челу Цариградске патријаршије се налази човек који не држи до канона, а то не раде ни његови епископи", упозорава Чворовић.