Тиха вода брег рони: Шта ради Кина док остатак света гори? | Дан увече
Председници Русије, Кине и Сједињених Америчких држава могли би да се састану на маргинама предстојећег самита форума за азијско-пацифичку економску сарадњу, поручио је саветник руског председника Владимира Путина Јуриј Ушаков. О томе како се Кина позиционира на мапи светских сила говорили су Борислав Коркоделовић и Бранко Жујовић
У свету све већих геополитичких тензија, Кина настоји да очува своју позицију једне од водећих светских силa.
Председници Русије, Кине и Сједињених Америчких држава могли би да се састану на маргинама предстојећег самита форума за азијско-пацифичку економску сарадњу, поручио је саветник руског председника Владимира Путина Јуриј Ушаков.
Он је истакао да би такав састанак био "историјски", као и да су стране на њега спремне, те да све зависи од кинеских организатора. Амерички председник Доналд Трамп раније је изјавио да је отворен за такав састанак, као и да сматра да би кључна тема разговора требало да буду нуклеарна питања.
Самит АПЕК-а ће бити прилика и за нови билатерални састанак Трампа и председника Кине Си Ђинпинга. Након фазе затегнутих односа Пекинга и Вашингтона почетком Трамповог другог мандата, до које је дошло услед трговинског рата који је Трамп објавио Кини, две стране су стабилизовале односе током 2026. године.
Трамп је средином маја боравио у званичној посети Кини, док је Си крајем септембра боравио у Вашингтону.
Самит АПЕК-а биће одржан у кинеском граду Шенжену 18. и 19. новембра, а потенцијални самит тројице најзначајнијих лидера света указује на растући утицај Кине, као и све израженију улогу те земље као фактора стабилности у међународном поретку.
О томе како како рат на Блиском истоку утиче на односе Пекинга и Вашингтона и какву улогу игра питање Тајвана, као и шта доноси све ближа сарадња Кине и Северне Кореје и да ли може Пекинг да задржи традиционалну уздржаност док глобалне поделе расту у емисији "Дан увече" говорили су новинар и спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић и новинарБранко Жујовић.
Жујовић је казао да ситуација која тренутно влада у односима САД и Кине има своју геополитичку позадину.
"Знамо за сукоб Израела са Ираном, а оно што је мање видљиво, јесте један средњорочни покушај дестабилизације Кине и Индије који траје неколико година", казао је Жујовић и додао да је у Бангладешу изведена обојена револуција.
Навео је да Кина има разлоге да води уздржану и крајње промишљену политику.
Коркоделовић је казао да су у Пекингу свесни да је то ситуација где се сусрећу две најмоћније државе света, у економском смислу.
Говорећи о нуклеарном наоружању, казао је да Русија и даље има највећи број нуклеарних бојевих глава, САД нешто заостају, а Кина највише.
Оценио је да Кина жели да осигура себи будућност која би јој била загарантована што се тиче нуклеарног наоружања.
Жујовић је, говорећи о Северној Кореји, рекао да долази до њеног отварања и плана о отварању фабрика, а то не иде без Кине и Русије. Навео је да је отворено нових 78 смерова на универзитетским студијама.
Коркоделовић је, говорећи о улози Кине и Русије у отварању Северне Кореје, казао да Москва и Пјонгјанг све више сарађују.
Додао је и да се Северна Кореја преко Кине укључује у светску привреду.
Жујовић је казао да је Кина била суочена са директном претњом Јапана о војној интервенцији у Тајванском мореузу.
Оценио је да дух Другог светског рата никада није испарио, а подсетио је и на злочин јапанске армије у Нанкингу.
"Јапан или одређени кругови данас потпуно негирају злочин или своде на миноран број", казао је Жујовић и додао да су се тамо дешавали злочини попут оних које су чиниле усташе током Другог светског рата.
Live
