Годинама на нишану Запада: Како се Иран одупире колонијалистичким силама

Иран се налази на мети западних колонијалистичких сила већ више од 120 година, оценио је аналитичар Алекс Крајнер. Гостујући у емисији "Право на реч" код Марије Кордић, он је указао на континуиране притиске којима је ова земља изложена: од наметнутих ратова и санкција, па све до тероризма и саботажа.

Крајнер је подсетио на трагичне историјске периоде у којима је Иран два пута искусио епизоде велике глади са десетинама хиљада жртава, као и на крвави ирачко-ирански рат осамдесетих година, који је, према његовим речима, такође био инспирисан са Запада.

"Последњих година су стављени под максималне санкције, којима је циљ био уништење и сламање иранског друштва, а 28. фебруара су САД и Израел извршиле неизазван напад на Иран", указао је Крајнер.

Станислав Крапивник: Иран побеђује ако преживи

Он је истакао да је кроз читав тај период Иран био опкољен америчким, британским и другим базама чије су цеви биле уперене директно у ту земљу.

"Гледало се да се сломи режим у Ирану и да се постави неки нови Зеленски или Јељцин", нагласио је Крајнер.

Додао је да се Иран годинама трудио да оствари миран и конструктиван однос са западним силама, али без икаквог успеха. Ипак, сада када је Техеран нападнут на врло груб начин, пружила им се прилика да "потпуно промене сигурносну архитектуру у Западној Азији".

Осврнувши се на америчко понашање у преговорима, Крајнер је указао да то није ништа ново и да Вашингтон гази своја обећања чим му то постане комотније. Напоменуо је да се због тога не треба чудити што је "Иран заузео тврду позицију".

"Трамп сада треба да се извуче из целе приче, а да не изгуби образ, и да представи како је искамчио некакву победу", објаснио је аналитичар.

Говорећи о мотивима сукоба, Крајнер је напоменуо да је Иран пета најбогатија земља на свету, са природним ресурсима процењеним на чак 35 хиљада милијарди долара. Он је указао на то да Иран поседује огромне резерве нафте и гаса, али и бројно становништво, што је кључно јер је радна снага неопходна за експлоатацију и транспорт тог богатства.

Истакао је да је рат првенствено у интересу банкара, јер сва та богатства служе као хипотека на основу које они одобравају зајмове великим светским компанијама, попут "Ексон мобила" или "Гугла".

Према његовим речима, када банкар да зајам некој компанији, тај зајам постаје актива на њиховом билансу, а да би то било могуће, западне војне силе морају преузети политичку контролу над земљом или регионом, "јер онај ко је на власти мора да подржи такве уговоре".

Крајнер је указао да би, у супротном, фирме као што је "Бритиш петролеум" могле куповати нафту директно од Иранаца, али тада банкари не би добили ништа и зато морају да изазову рат.

"Морају да излобирају владе у својим земљама да иду у рат за њих, а онда се ти ратови пакују у борбу за демократију, права жена, слободу или било шта друго, како би јавност на Западу подржала те сукобе", закључио је Крајнер.