Путин: Инфлација у Русији у паду

Председник Русије Владимир Путин истакао је данас да постоје очевидни докази да инфлација у Русији опада. 

"Примећујемо очигледан тренд пада инфлације. То је важно за све наше земље, јер макроекономски показатељи у руској економији на неки начин утичу на све економије наших земаља", рекао је лидер на састанку Евроазијске економске уније у Бишкеку, Киргистану.

Насупрот Русији, земље Еврозоне сусреле су се са највишим показатељима инфлације у последњих 30-40 година. Инфлација у свим земљама Европске уније састоји се од двоцифреног броја, нагласио је лидер, а у неким од њих прелази и 20 одсто.

Годишња инфлација у Русији у октобру износила је 12,6 одсто, показују подаци Централне банке Русије. Иако је овај показатељ још увек далеко од циљаних четири одсто, инфлација бележи константан пад сваког месеца од априла ове године, након што је тог месеца она достигла 17,8 одсто. Ово је уједно била и највиша вредност инфлације у Русији од 2001. године. Први већи раст инфлације ове године десио се у марту, након почетка војне операције у Украјини. Показатељ је тада за месец дана скочио са 9,15 одсто на 16,69 одсто.

Руска Централна банка 2015. године поставила је циљ да би инфлација у земљи требала да износи четири одсто. Москва је успела да оствари циљ у периоду од 2017-2020 године, када је показатељ био близу жељене вредности. Ипак, 2021. године десио се раст цена услед пандемије корона вируса, а ове - због нових глобалних промена услед украјинског конфликта и санкција са Запада. 

"Стопа незапослености за девет месеци 2022. године се у државама чланицама Евроазијске економске организације (ЕАЕУ) смањила поприлично - за 18 одсто – и сада износи нешто више од један одсто (1,1) од укупне радне снаге. Скрећем пажњу колегама да је стопа незапослености један од кључних показатеља стања привреде у целини". У исто време, како је рекао Путин, овај показатељ у Европској унији износи седам одсто, "што је седам пута више него што је забележено у оквиру ЕАЕУ".

У разумним границама, односно, на веома добром нивоу држимо и друге битне макроекономске показатеље, изјавио је данас лидер у обраћању партнерима, како наводи Кремљ.

Ситуација у Русији боља је него у многим другим земљама, закључио је Путин.

Унија ради на стварању посебне структуре за координацију питања из енергетике

Председник Русије оценио је данас да се сарадња у енергетици између чланица уније активно развија, додајући да је у плану и стварање посебне структуре која би се бавила актуелним питањима у овој сфери. Овај механизам оживеће у наредних неколико година.

Овим ће, како је рекао Путин, земље Евроазијске економске уније бити сигурне да ће у дугорочној перспективи бити снабдевене неопходном количином кључних енергената. Партнери су о овоме данас говорили врло отворено и конкретно, додао је. 

Цене гаса су данас у земљама које су партнери Русије више од десет пута мање него у Европској унији, изјавио је Путин.

Неопходно је уклонити и све препреке које стоје на путу слободне трговине земаља чланица организације, рекао је лидер Русије, сложивши се на овај начин са председником Белорусије Александром Лукашенко.

Током данашњег заседања потписано је 15 нових докумената.

Један од њих претпоставља и почетак преговора са Уједињеним Арапским Емиратима о закључивању споразума о слободној трговини. 

Путин је истакао да је посебно важно што су земље дошле и до споразума који се тиче технолошке независности чланица, односно индустрије. 

Осим руског председника, самиту су присуствовали и јерменски премијер Никол Пашињан, председник Белорусије Александар Лукашенко, председник Казахстана Касим Жомарт Токајев и председник Киргизије Садир Џапаров.

"Предвиђено је разматрање актуелних питања Евроазијске економске уније, утврђивање смерница за даље продубљивање интеграционих процеса, унапређење функционисања јединственог тржишта роба и услуга", рекли су из Кремља пре почетка самита. 

Једна од централних тема биће и потенцијални споразум о слободној трговини између уније и Уједињених Арапских Емирата, а врло је вероватно да ће се говорити и о формирању заједничког тржишта гаса између Русије, Казахстана и Узбекистана, додао је јуче помоћник руског председника Јуриј Ушаков. 

Делегација из Русије данас је, како је то било планирано, представила и главне приоритете свог предстојећег председавања организацијом 2023. године. Москва ће, како се очекује, у мају бити домаћин следећег великог заседања уније.

Учесници самита разговарали су и о информационој безбедности, а руски лидер и председник Киргизије иступили су за стварање посебне агенде у оквиру Уједињених нација о правилима понашања у информационом пољу. Циљ ове иницијативе би био очување суверенитета и безбедности држава, преносе руски медији.  

Путин се такође састао и са јерменским премијером. Две стране разговарале су о економској сарадњи и ситуацији у Нагорно-Карабаху. Лидер Русије истакао је да је Москва главни извор страних инвестиција за Јерменију и додао да је током првих десет месеци ове године раст трговинског промета између две земље достигао 67 одсто.

Пашињан је, са друге стране, обратио пажњу и на проблеме са Азербејџаном, рекавши да овај конфликт и даље остаје главни проблем у региону. 

Евроазијска економска унија основана је 2015. године. У њу улазе Русија, Јерменија, Белорусија, Казахстан и Киргистан. Након три године од оснивања, Молдавија је добила статус државе посматрача, а 2020. ово право је додељено Узбекистану и Куби.

Ове године, Евроазијска економска комисија саопштила је да ради на стварању универзалног платног система који би подразумевао издавање заједничке платне картице за земље БРИКС-а и Евроазијске економске уније. Национални платни системи Кине, Индије, Бразила и земаља чланица уније ће се, како се планира, објединити, а 2025. године очекује се постизање једне врсте економске аутономије која ће претпостављати слободно кретање капитала и пружање финансијских услуга унутар организације. 

Одлука је била донета након почетка специјалне војне операције у Украјини и санкција које су уследиле од западних земаља. 

Москва, као одговор, активно ради на одвајању својих платних система од западних, фокусирајући се на проналажењу начина којим би се могло избећи коришћење и зависност од долара. 

Земље БРИКС-а у јуну ове године изразиле су заинтересованост за формирање једне међународне резервне валуте на основу корпе валута земаља чланица. Ова иницијатива ће успети, оцењују из Москве, јер је у питању једно велико и самоодрживо тржиште.