Захарова о одлуци Варшаве: Плаше се да руска лица на догађају не разбуде немачку и пољску савест

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова реаговала је на одлуку Варшаве да не позове руског амбасадора у Пољској Сергеја Андрејева на догађаје поводом обележавања 78. годишњице ослобођења нацистичког концентрационог логора Аушвиц-Биркенау у Аушвицу, напомињући да колико год се Запад трудио да прекроји историју на нов начин не може се избрисати сећање на страхоте нацизма и совјетских хероја-ослободилаца.

"Ове године дипломатски представници државе наследнице СССР-а, чији су војници спасили свет од фашистичке куге, уопште нису били позвани на годишњицу ослобођења логора. Плаше се да руска лица на догађају не разбуде немачку и пољску 'савест'", написала је Захарова на Телеграм каналу.

Она је напоменула да проблеми око Аушвица нису почели 2022. године, у контексту актуелне кризе, већ 2004. године, када је дирекција била незадовољна материјалима које су руски стручњаци припремили за 60. годишњицу ослобођења логора.

"У стварности проблеми око Аушвица нису почели 2022. године, а ни 2014., већ у далекој 2004. години, када је дирекција 'била незадовољна' материјалима које су руски стручњаци припремили за 60. годишњицу ослобођења логора. Отварање обновљене експозиције морало је бити одложено до 2013. године. Изговор је био да није одговарало да се људи са територија које су ушле у састав наше земље 1939-1941., у експозеу помињу као грађани СССР-а", подсетила је.

Она је нагласила да упркос свим покушајима "европских непартнера" да препишу историју на нов начин, сећање на злочине нацизма и подвиг совјетског народа не може бити избрисано.

Захарова је подсетила да је у мају 2022. године, без упозорења руске стране, затворена стална поставка Централног музеја Великог отаџбинског рата под изговором истека споразума између пољског и руског музеја. Међутим, након затварања изложбе, Музеј победе је покренуо онлајн пројекат "Аушвиц. Истина".

Поред тога, према Захаровој, о ресурсима Руског војно-историјског друштва, Руског историјског друштва, музеја и министарства, као и о ресурсима руских иностраних мисија редовно се објављују историјски материјали и истина о ослобађању концентрационих логора од стране Црвене армије "у оним земљама које данас тако ревносно и несебично подржавају неонацисте у Украјини".

Русија није позвана на обележавање годишњице ослобођења Аушвица

Подсетимо, представници Русије нису позвани на обележавање 78. годишњице ослобађања нацистичког концентрационог логора Аушвиц-Биркенау од стране Црвене армије, објавио је руски амбасадор у Пољској Сергеј Андрејев.

"Нисмо добили никакве позивнице, ово ће бити друга година за редом да амбасадори Русије и Израела нису позвани на комеморацију", рекао је он руским медијима.

"Ипак, наш конзул у Кракову ће посетити музеј и положити венце на споменик погинулим затвореницима, као и на градском гробљу у Аушвицу, где су сахрањени наши војници који су погинули у ослобађању логора", изјавио је Андрејев.

Поред тога што руски представници нису позвани на церемонију, музеј Аушвица је укинуо и руску поставку наводећи да, услед санкција, Музеј победе у Москви није могао да пребаци потребан новац за њено одржавање, рекао је амбасадор. Он је додао да су решења за тај проблем постојала, али да пољска страна за њих није била заинтересована.

Аушвиц-Биркенау је био највећи и најдуговечнији нацистички логор за истребљење, и стога је постао један од главних симбола Холокауста. Око 1,4 милиона људи, од чега око 1,1 милион Јевреја, умрло је у Аушвицу 1941-1945., да би 1947. створен музеј на месту некадашњег нацистичког концентрационог логора. На Унескову листу светске баштине уврштен је 1979.