Русија
Из архиве ФСБ: Како су совјетски обавештајци допринели одбрани Стаљинграда
Антиратно расположење и дезертерство примећују се међу немачким и италијанским војницима на Стаљинградском фронту, наводи се у извештају обавештајне службе који је поднет комесару државне безбедности уочи контраофанзиве Црвене армије код Стаљинграда
Пораз нацистичких немачких снага код Стаљинграда био би немогућ без упорног рада совјетских обавештајних и контраобавештајних официра, следи из архивских докумената које је објавила Федерална служба безбедности (ФСБ) Руске Федерације.
Поводом годишњице победе под Стаљинградом, ФСБ је објавила Обавештајни извештај број седам Четврте управе НКВД СССР-а, "О ситуацији у непријатељски окупираним подручјима Стаљинградске и Ростовске области, Северног Кавказа и Калмичке АССР", датиран 18. новембра 1942. године.
Познавање морала и политичког стања непријатељске војске одувек је било од значајног интереса за планирање одбрамбених и офанзивних операција, па је стога обавештајна служба стално посвећивала пажњу добијању ове врсте информација.
Током одбране Стаљинграда, официри Дирекције НКВД-а за Стаљинградску област прикупљали су информације о распоређивању, снази и наоружању непријатељских јединица и формација, као и о политичким и економским активностима немачке команде и окупационе администрације.
Дана 2. августа 1942. године, у оквиру Дирекције НКВД-а за Стаљинградску област, формирано је 4. одељење, задужено за вођење партизанских одреда и успостављање поуздане комуникације са војном обавештајном службом.
Дана 18. новембра 1942. године, уочи контраофанзиве Црвене армије код Стаљинграда, начелник 4. дирекције НКВД-а, старији мајор Павел Судоплатов, поднео је заменику народног комесара унутрашњих послова СССР-а, комесару државне безбедности 2. ранга Всеволоду Меркулову, обавештајни извештај "О ситуацији у окупираним подручјима Стаљинградске и Ростовске области, Северног Кавказа и Калмичке АССР". У извештају је наведено да су окупатори успоставили "строги режим" у области Стаљинграда, забрањујући кретање по улицама:
"Присуство Немаца на окупираној територији прати терор и злостављање цивилног становништва [...] Однос локалног становништва према Немцима је непријатељски. Чак и неки становници фарми и села, раније добронамерни према Немцима, сада им не верују и често отворено изражавају своје непријатељство према окупаторима", наводи се у извештају.
Од посебног интереса у обавештајном извештају је последњи део, "Расположење непријатељских војника на југу", који описује и психолошко стање немачке војске и њених савезника у пределу Стаљинграда. У документу се наводи:
"Антиратно расположење и дезертерство примећују се међу немачким и италијанским војницима на Стаљинградском фронту [...] Немачки дезертер је у разговору са извором рекао: [...] Ако Руси напредују, немачки војници ће дићи руке".
Такође се наводи да је најоштрије антиратно расположење било међу италијанским војницима, који су се у разговорима са локалним становницима жалили да нису били код куће неколико година.
Један италијански каплар је дозволио власницима стана у којем је боравио да користе свој радио. Слушајући московске вести, говорио је:
"Хитлер много лаже. Совјети говоре истину. Што се нас тиче, ми нисмо желели да се боримо. Осим тога, сада смо видели да је руски народ добар... Војници не желе да иду на фронт".
Како се додаје, слична осећања су била присутна и у румунској војсци.
Из разговора са војницима румунске, италијанске и аустријске националности, било је јасно да им Немци не верују, већ распоређују борбене формације на првој линији фронта како би посматрали своје "савезнике". Немачки митраљесци увек су стајали иза Румуна и Италијана, како би их упозорили да је повлачење немогуће, наводи се у документу.
Недуго после овог извештаја, Црвена армија покреће "Операцију Уран" нападом на италијанске и румунске јединице на крилима немачког фронта. Већ 22. новембра се у совјетском окружењу налази око 290.000 припадника 6. армије Вермахта.
Њиховом капитулацијом 2. фебруара 1943. године завршена је битка за Стаљинград.
Live
