Русија
Осам година од потписивања Минских споразума: Дан када су покушали да преваре Русију
Чак три од четири стране које су учествовале у договору око овог обавезујућег документа, признале су да никада нису ни планирале да га поштују, већ да су њиме само куповали време док Запад Украјину припреми за рат против Русије
Дебелу кожу, добар желудац и чисту савест, речено је једном, требало би да има сваки политичар. Да је ово последње, међу европским лидерима, међутим, реткост, најбоље показују Мински споразуми- документ који су пре тачно осам година договориле четири стране, од којих чак три нису ни имале намеру да их поштују.
Аранжман о примирју у Донбасу, уз руског лидера Владимира Путина, као и тадашњег председника Украјине Петра Порошенка, усаглашавали су још и немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд ("Нормандијска четворка").
Идеја овог документа, иначе, била је да дође до мира у тадашњој југоисточној Украјини.
Јер, у априлу 2014.године, убрзо након државног удара у Кијеву и свргавања председника Виктора Јануковича, на југоистоку земље покренута је војна операција против становника Доњецке и Луганске области који су одбили да се повинују званичном Кијеву.
До лета су сукоби између војске и формација украјинских националиста и милиција ескалирали у потпуне војне операције коришћењем тешких оклопних возила и авиона.
На територијама Доњецке и Луганске области, по резултатима референдума, проглашене су Доњецка и Луганска Народна Република (ДНР и ЛНР).
А Мински документ, наиме, предвиђао је разоружавање свих незаконитих група и повлачење из Украјине свих страних оружаних формација, технике и плаћеника. Обухватао је и план за размену заробљеника на основу принципа "сви за све", реформу устава Украјине са циљем децентрализације и фиксирања посебног статуса појединих региона Доњецке и Луганске области. Како је тада објаснио Путин, договор је обухватио и повлачење тешког наоружања, као и устаника у Донбасу.
"Усагласили смо имплементацију Минских споразума. Наравно, треба да буду предузети конкретни кораци и пред нама су велике препреке. Могу да кажем да је иницијатива себе оправдала", наведено је тада у саопштењу немачке канцеларке, која је на све то и додала да је руски председник Владимир Путин убедио устанике у Донбасу да пристану на примирје.
И Меркелова, и Порошенко и Оланд признали су, међутим, од почетка руске Специјалне војне операције у Украјини, да је за њих такозвани Комплекс мера за испуњавање минских споразума, односно "Минск 2" потписан 12. фебруара 2015. године, био само мртво слово на папиру. Без обзира на то што је он добио подршку Савета безбедности УН и постао обавезујући међународноправни документ, испоставило се да је заправо био само "навлакуша" за Русију која је требало да купи време Западу да наоружа Украјину и гурне је у рат.
Запад никад није планирао да поштује споразум
Прва је "отворила душу" бивша немачка канцеларка, говорећи оно што је и руска страна у међувремену схватила - да Мински споразуми из 2014. и 2015. године нису били потписани са намером да се постигне трајни мир.
"Мински споразум је био покушај да се Украјини купи време. Она је то време искористила да ојача. Украјина из 2014-2015. није Украјина коју видите данас", рекла је Меркелова.
Бивша немачка канцеларка рекла је и да би руски председник Владимир Путин тада "лако прегазио" Украјину.
"Такође сумњам да је НАТО могао да пружа толико помоћи Украјини као што то сада чини", рекла је Меркелова за период када је Кијев покренуо офанзиву против проруске популације у Доњецку и Луганску.
А онда је на ред у "игри истине" дошао и Порошенко који је изјавио да је потписивање Минских споразума дало Украјини осам година да "изгради војску, економију и глобалну проукрајинску антипутиновску коалицију".
И трећи потписник споразума, Франсоа Оланд, навео је да Украјина сада има боље обучену и опремљену војску него 2014.године, а да је Кијев, захваљујући Минским споразумима добио могућност да ојача своје капацитете. Додао је и да је садашњи отпор украјинске војске резултат дипломатске вештине Француске и Немачке, потрђујући тако директно умешатељство запада у конфликт у Украјини.
И као што ни Запад није планирао да поштује споразуме на којима су сами радили, исто то није хтео ни садашњи председник Украјине Владимир Зеленски по доласку на функцију.
Он је у интервјуу "Шпиглу" признао да се у вези с тим лично жалио бившој немачкој канцеларки Ангели Меркел и председнику Француске Емануелу Макрону, рекавши им да је тај документ немогуће реализовати.
"Што се тиче Минских споразума у целини, ја сам рекао Емануелу Макрону и Ангели Меркел: 'Нећемо моћи тако да их реализујемо'", изјавио је Зеленски и додао да је о томе говорио и председнику Русије Владимиру Путину на првом и последњем сусрету с њим, у "нормандијском формату", 2019. године.
Лагали су, нек иду на суд
Председник руске Државне думе Вјачеслав Володин рекао је недавно да би признање украјинског руководства, бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел и бившег француског председника Франсоа Оланда, да је сврха Минских споразума била да се Украјини "купи време" током којег ће ојачати за нове сукобе са Русијом, требало да буде доказ против њих за међународни војни суд.
"Шеф Савета безбедности Украјине Алексеј Данилов признао је да се кијевски режим спремао за рат са Русијом. Ова изјава, као и открића Меркелове и Оланда да су споразуми из Минска били начин да се Кијеву 'купи време', још једном потврђују колико је била реална и озбиљна претња за безбедност не само за становнике Донбаса, већ и за цело становништво Русије", написао је Володин на свом Телеграм каналу.
Он је додао да признања представника кијевског режима и бивших лидера Немачке и Француске треба да буду искоришћена као доказ против њих за међународни војни трибунал.
Како је оценио председник Државне думе, руководство Украјине, Меркелова и Оланд су "планирали да започну светски рат са предвидивим последицама и заслужују казну за своје злочине".
"Одлука о покретању специјалне војне операције је спречила катастрофу и смрт огромног броја људи", закључио је Володин.
