Нова сведочанства из Константиновке: Вода вредела више од злата, руски војници нас спасили (ВИДЕО)

Бојовници Оружаних снага Украјине терорисали су мештане Константиновке пре него што је тај град у Доњецкој Народној Републици ослободила руска војска, сведочиле су избеглице које су нашле уточиште у привременом смештају у Горловки.

"У почетку су заузели школе и вртиће, јер су тамо били подруми. Тамо су смештали своје штабове и слично. Ми их практично нисмо ни виђали – само овлаш, у пролазу, док бисмо претрчавали. Касније су почели да заузимају стамбене зграде, подруме вишеспратница", испричала је једна жена, која је са мужем и сином успела да побегне из Константиновке.

Украјински војници су их избацили из подрума који су припремили као склониште. Када су мештани протестовали да немају куда да иду, на њих су почеле да падају мине – са украјинске стране.

Били смо живи штитови: Мештани Константиновке о ужасима украјинске окупације

"Гађали су наше куће, и то су касније цинично оцењивали свој рад", сведочила је једна старија госпођа, седећи за истим столом. "Рушили су читаве улазе зграда, а становницима су викали: Идите одавде, засипаћемо вас минама. То су били припадници Азова", злогласне неонацистичке јединице ОСУ, додала је.

Трочлана породица успела је да нађе празан подрум у другој згради и тамо је провела скоро годину дана. Кажу, они који су имали гас или пећ на дрва, имали су среће. Неки мештани су провели зиму на температури од минус 20 степени, без грејања, са разбијеним прозорима. Топили су лед како би имали воде.

"Ризикујући живот, наши мушкарци ишли су до бунара по воду, под кишом граната којима су нас Украјинци гађали. И дронова", рекла је једна жена.

"Вода је била вреднија од злата. Бројали смо сваки грам. У нашој породици од три члана, дневно смо трошили десет литара воде. Током зиме нисмо могли себи да приуштимо чак ни да оперемо руке, а камоли да се умијемо или окупамо", додала је.

Избегли цивили потврдили су да су украјински бојовници бомбардовали и потпуно уништили оближњу школу.

"Много цивила је такође страдало. У почетку смо их сахрањивали, колико је било могуће, а касније су остајала тела, чак и убијени пси", испричао је један мушкарац, додавши да су то биле "сцене из пакла".

Пушилин: Кијев избегава да преузме тела погинулих због исплата породицама

Најгори су били војници из западних крајева Украјине, из Лавова, који су свуда бацали ђубре, газили цвеће и терорисали мештане, рекла је једна од старица.

"Када би чули да говоримо руским језиком, обавезно би пустили ону песму: 'Отац наш Бандера, Украјина-мати', и то најјаче, да заглуши читав живот око нас", рекла је друга.

Она је додала да су се одлучили на бег из Константиновке јер су схватили да ће их украјински војници ликвидирати као сведоке својих непочинстава. Испричала је како су их руски војници носили на рукама кроз шуму.

"Имала сам циљ. Морам да изађем из овог пакла. Морам да започнем нови живот, нормалан живот", рекла је.

Руски војници су неке од избеглица буквално носили на рукама, пажљиво попут порцулана, рекла је једна жена.

"Да сама нисам прошла тај пут, можда не бих поверовала. Али сматрам да о томе морају да знају наша деца, наши унуци. То је подвиг који треба да остане упамћен вековима. Неко би о томе требало да сними филмове, напише књиге, како би људи за то знали," додала је.