Русија
Шеф руске дипломатије: Мултиполарни свет више није теорија, већ реалност
У геополитичком и геоекономском смислу, такви гиганти као што су Кина, Индија и Бразил дижу главу и веома брзо јачају свој економски положај, заузимају своје место у светским економским пословима, нагласио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров
У овом тренутку формирање мултиполарног света представља реалност, изјавио је у интервјуу за канал РБК министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.
"Свет се налази у фази трансформације, дубоких промена. Те промене ће, по свој прилици, потрајати читаву епоху, тако да није нужно да ће генерација која сада живи на Земљи видети коначну конфигурацију – ако она, наравно, уопште буде успостављена, ако успемо да је формирамо", нагласио је Лавров.
Како је истакао шеф руске дипломатије, након распада Совјетског Савеза, униполарност је практично отворено проглашена.
"Франсис Фукујама је изразио тежње, снове и стање западног друштва, западних елита, када је рекао да је наступио 'крај историје', да ће од сада па надаље само западни либерални модел у економији, политици и области људских права бити јединствен и доминантан на планети. У то време то је различито доживљавано, али се не сећам да су наше кинеске комшије то активно коментарисале", присетио се Лавров.
Додао је да се у Русији о томе говорило негде чак и са одушевљењем, мислећи да су, као, коначно збацили "окове" комунистичког система.
"'Боже, чувај Америку!', изговорио је тадашњи председник Руске Федерације Борис Јељцин у Конгресу САД. Западни стручњаци преплавили су све наше владине институције, учествовали у реформама, у припреми приватизације – и много тога другог се тада дешавало", указао је Лавров.
Напоменуо је да су многи упозоравали на опасност таквог курса.
Према његовом мишљењу, оно што се догодило на изборима 2000. године одразило је жељу земље и народа да поврате своју историјску суштину, своју намену и национални понос.
"Крајем децембра 1999. године, када је Борис Јељцин јавно предао власт Владимиру Путину, након чега су расписани избори, започело је одбројавање нове епохе. Не мислим да су иницијатори теорије униполарности рачунали на то да ће Русија бити једнако попустљива као за време владе Јељцина. Западу треба одати признање – почео је не само 'тапшањем по рамену', већ и стварањем одређене атмосфере", подвукао је.
Како је истакао, године 2001. председник Русије Путин први пут је посетио Сједињене Државе, годину дана касније је у Русију дошао председник САД Џорџ Буш Млађи.
"Потписана је декларација – нећете веровати (вероватно се сада мало ко тога сећа) – о новим стратешким односима између Руске Федерације и САД. Руски председник је узвраћао истом мером. Још пре него што је Џорџ Буш Млађи дошао на власт, разговарао је са Билом Клинтоном. Путин је недавно подсетио на то како је на њиховом првом сусрету предложио Клинтону да – ако више нисмо непријатељи, ако нема Совјетског Савеза, нема Варшавског пакта, нема идеолошких несугласица, и ако они у таквој ситуацији не желе да укину НАТО – нас приме у савез и да сарађујемо", указао је Лавров.
Напоменуо је да је Клинтон тада само нешто промумлао, описујући оно што се тамо догодило.
"То је било на самиту Г20. Увече, на пријему, Клинтон је одговорио да су му његови људи рекли да 'неће моћи'", рекао је шеф руске дипломатије.
Додао је да је увек постојала замисао да САД Русију "држе уз себе" – и то не у својству равноправног партнера.
"Чак и када смо тријумфално ушли у Г8, која се касније претворила у Г7 – то је било непотпуно чланство", напоменуо је Лавров, додавши да је то била "осморка" када су се разматрала политичка питања, када је Западу било потребно да Русији наметне нешто од својих политичких оцена, на пример, о Ирану или Северној Кореји.
Додао је да су наметане оцене које су излазиле из оквира постојећих одлука Савета безбедности УН.
"Учествовали смо на састанцима министара финансија, али су се најосетљивија питања управљања међународним монетарно-финансијским и трговинским системом разматрала у Г7. И тек потом су позивали руководиоца нашег министарства финансија и, у суштини, саопштавали му шта је о тим питањима договорено", објаснио је.
Лавров је скренуо пажњу на то да је прекретницу у промени односа, у коначном схватању и појави уверења да Запад неће равноправно сарађивати, представљао говор Владимира Путина у Минхену 2007. године.
"О њему сви веома добро знају. Све што је тада речено било је засновано на чињеницама. А поред чињеница – сувих, убедљивих, непобитних – ту је била и емотивна компонента. Ако погледате снимак тог наступа, можете видети како је, наводећи примере тога да Запад обмањује на сваком кораку, како по питањима НАТО-а тако и у многим другим конкретним кризним ситуацијама, Путин буквално питао, како кажу, са изразом лица: 'Зашто то радите? Зашто не водимо наше послове онако како је обећано, како је записано у многим документима?'", указао је министар спољних послова Русије.
Истакао је да у овом тренутку формирање мултиполарног света представља реалност.
"Кина је прва економија света – и то признају практично сви – да, по паритету куповне моћи, али је темпо развоја кинеске економије веома импресиван", нагласио је.
Напоменуо је да се сада говори да би могла наступити криза прекомерне производње: због онога што је Запад урадио са својим економијама, Кина можда неће имати коме да прода све оно што производи. Лавров је додао да је то већ питање технике, а оно се решава.
"У геополитичком и геоекономском смислу, такви гиганти као што су Кина, Индија и Бразил дижу главу и веома брзо јачају свој економски положај, заузимају своје место у светским економским пословима", подвукао је шеф руске дипломатије.
Такође, у Африци се дешавају промене из корена, јер она почиње да се удаљава од неоколонијалног модела, у којем су одатле узимали сировине, а додатну вредност стварали у Европи.
Како је истакао Лавров, и Африканци су схватили да их је Запад обмањивао; радовали су се и уживали у политичкој слободи, политичкој деколонизацији, али је економска до данас остала.
Live
