Свет
Мини-манифест о мултиполарности: Сваки народ је слободан да бира свој пут у будућност
Не постоје бољи ни гори. Човечанство је мноштво, у коме свако, како је записала Дарја Дугина, има право да дише свој ваздух. То је улазак у нови век – у век Евроазије
Темељне историјске промене се не одвијају линеарно. Постоје месеци, или чак недеље, у којима се промене згушњавају, после деценија у којима се, привидно, није дешавало ништа, и у којима је, барем за површне посматраче, све остајало по стaром.
Истинску историјску прекретницу нашег времена означио је датум који ће ући у историјске уџбенике: 28. фебруар 2026. Дан у коме је почела америчка агресија на Иран.
Други датум је 20. мај: дан у коме су Русија и Кина потписале заједничку Декларацију о формирању мултиполарног света и новом типу међународних односа.
Судбина Никсона, рекапитулирана за неколико месеци
Амерички аутор Гидеон Роуз, иначе сарадник Савета за спољне односе, у часопису "Форин аферс" назива рат против Ирана "Трамповим Вијетнамом": "Трамповој администрацији требало је само два месеца да прође кроз свих пет година политике Џонсонове администрације према Вијетнаму: улазак у рат, ескалација, фрустрација због неуспеха и, потом, преговори".
Роуз зна о чему говори, јер је написао књигу "Како завршавају ратови".
Сада све подсећа на понашање Никсонове администрације, наставља Роуз: најпре жестоке претње ("уништићу читаву цивилизацију"), а затим, постепено, схватање потребе за повлачењем из рата, до којег може доћи само путем по САД незадовољавајућег споразума.
Интервенција у Ирану би требало да буде завршена за још неколико месеци, предвиђа овај аутор, до када ће већ започети међусобне оптужбе унутар Трампове администрације.
И, могуће, опозив председника САД.
Манифест о мултиполарној будућности света
Ко је Трампа наговорио да се упусти у овај рат постаје све мање битно питање. Оно што је требало да буде убедљива демонстрација надмоћи америчке "армаде, најсјајније на свету", претворило се у очигледну демонстрацију немоћи најмоћније светске суперсиле.
Ту не помажу ни Трампова хвалисања, попут "збрисали смо их", или "иранска војска више не постоји". Јер, ако оружане снаге САД нису победиле, победио је Иран. Треће, барем у рату, није дато...
За то време, цела планета јури ка мултиполарности, примеђује бразилски геополтичар Пепе Ескобар на сајту "Фондација стратешке културе". Уследило је потписивање руско-кинеске Декларације о формирању мултиполарног света у Пекингу: кратак, сажет текст о мултиполарној будућности света. Својеврсни "мини-манифест".
Сви се, уосталом, додаје Ескобар, сећамо посете председника Си Ђинпинга Русији 2023. године, када је, напуштајући Кремљ, раме уз раме са Путином, изразио оно на чему је већ неко време радио, и то на веома концизан начин: "Тренутно се дешавају промене какве нисмо видели у протеклих сто година". Потом су се Си и Путин сложили да они сада "заједно покрећу ове промене".
"То је то", закључује бразилски геополитичар.
Стратешко партнерство Русије и Кине, лидери у процесу евроазијских интеграција, лидери мултиполарних тела БРИКС и ШОС подржали су тежњу ка мултиполарности, путем заједничке декларације, потписане, запечаћене и достављене током посете председника Путина Кини.
Полицентризам насупрот америчкој униполарности
А то је нешто чиме ће се, на много начина, бавити будући историчари. То је историјска прекретница.
Ту будућност можемо, али и не морамо, прихватити. Изузеци ће, додаје Ескобар, бити "изузетни вазали", осуђени на серијска политичка самоубиства, попут Европске уније, Јужне Кореје или Јапана. Треба имати на уму да су ову Декларацију потписале две несумњиве "цивилизације са веома древном историјом".
Осврнимо се на најважније тачке Декларације. Прва од њих је полицентризам. Или, према речима аутора Декларације, "покушаји низа држава да самостално управљају глобалним пословима, наметну своје интересе целом свету и ограниче суверени развој других земаља у духу колонијалне ере су пропали".
Кратко и јасно. Русија и Кина ће се фокусирати на успостављање "дугорочног стања полицентризма".
Недељива безбедност против "закона џунгле"
Друга је "закон џунгле": "Основне универзално признате норме међународног права и међународних односа се редовно крше (...) постоји опасност од фрагментације унутар међународне заједнице и повратка на 'закон џунгле'".
Потом, нова безбедносна архитектура: "Неопходно је посветити дужну пажњу рационалним забринутостима свих земаља у области безбедности, фокусирати се на сарадњу о безбедносним питањима, одбацити блоковску конфронтацију и стратегијске игре са нултим збиром...".
Треба се, каже се у Декларацији, супротставити ширењу војних савеза, хибридним и посредничким ратовима и, уместо тога, промовисати стварање уравнотежене, ефикасне и одрживе глобалне и регионалне безбедносне архитектуре...
И, такође: "Неприхватљиво је присиљавати суверене државе да напусте своју неутралност".
Недељива безбедност свих држава против "закона џунгле". И повратак под окриље међународног права.
Почетак века Евроазије
Управо то је Москва предложила Вашингтону и НАТО-у у децембру 2021, додаје Ескобар: недељивост безбедности. Неприхватање преговора са Русијом изазвало је Специјалну војну операцију у Украјини свега два месеца касније, јер је Москви постало очигледно да је план НАТО-а био блицкриг у Донбасу.
Даље, питање хегемоније: "Хегемонија у свету је неприхватљива и треба је забранити. Ниједна држава или група држава не би требало да контролише међународне послове, одређује судбину других земаља, или да има монопол на развој". А то је "право" које је Запад обезбедио искључиво за себе: "Ми предводимо, остали морају да нас следе".
Коначно, тачка четири Декларације: прихватање цивилизацијске и вредносне разноликости. Нико није прописао пут којим треба да се креће људска цивилизација. Не постоје "изузетне" државе или цивилизације.
То је, можда, додаје овај аутор, суштина ствари – неумољиво закопавање било каквих "изузетних" претензија: "Духовни и морални систем било које цивилизације не може се сматрати изузетним или супериорним у односу на друге...".
Све земље, каже се у овој декларацији, треба да заступају поглед на цивилизације заснован на једнакости, међусобној размени искустава и дијалогу, треба да јачају међусобно поштовање, разумевање, поверење и размену између различитих националности и цивилизација, промовишу међусобно разумевање и пријатељство међу народима свих земаља и да штите разноликост култура и цивилизација.
То је, у ствари, манифест којим се окончава доба америчке хегемоније. Цивилизација, која је себе прогласила за Запад, наметала је "трендове", које су остале имале само пасивно да следе. Не постоје више "привилеговани", ни "изузетни".
Декларација Русије и Кине пружа оно што представља преко потребну наду човечанству да зарони у матрицу цивилизацијске прошлости као средства за стварање повољније и равноправније будућности, закључује Ескобар.
Свако од сада има право на свој пут. Не постоје бољи ни гори. Човечанство је мноштво, у коме свако, како је записала Дарја Дугина, има право да дише свој ваздух. То је улазак у нови век – у век Евроазије.
Крај таласократске ноћне море
То је темељна, незаустављива промена, истинска прекретница светске историје, којом су, неких петсто година, после прекида старог Пута свиле, доминирале поморске, англосаксонске силе. Почетак ере Копна, након ере Мора.
Нема више диктата из једног центра. Све опције су сада на столу. Сваки народ може да бира пут којим жели да пође. "Незаменљива нација" је "аут", остали су "ин".
И, да, додаје Ескобар, ово је најзначајнија промена у распореду великих сила од краја Хладног рата – заједно са "империјом хаоса", која је санкционисала Русију до смрти циљајући на њену изолацију и економски колапс, али која је превазиђена стратешким партнерством Русије и Кине.
Биће то, без сумње, дуг и кривудав пут, напомиње бразиски геополитичар, на којем ће се они који желе да се ослободе таласократске ноћне море суочавати са многим препрекама и тешкоћама. Али, то је једини преостали пут за човечанство.
Пут једине преостале наде. Осим за оне који налазе последњи смисао у томе да служе светским моћницима, сатрапима и који своју судбину везују искључиво за "богове са Волстрита".
Live
