Свет
Како спречити монополизацију АИ: Кина би да цео свет има корист од развоја технологије
Кина прижељкује да се вештачком интелигенцијом управља са позиција УН и општег светског интереса. Насупрот Пекингу, Вашингтон инсистира на властитој контроли предности и дистрибуције можда најзначајније технологије 21. столећа
Светска конференција посвећена вештачкој интелигенцији и Састанак на високом нивоу посвећен глобалном управљању вештачком интелигенцијом почели су данас у Шангају и трајаће до понедељка. Уједињене нације су претходно, 6. и 7. јула, у Женеви одржале прво заседање Глобалног дијалога посвећеног управљању вештачком интелигенцијом.
Колики значај Кина придаје поменутим скуповима у Шангају, али и активностима УН, види се по томе што се кинески председник Си Ђинпинг обратио учесницима скупова у Шангају, изневши четири запажања у вези са глобалним управљањем вештачком интелигенцијом.
Кина прижељкује да се вештачком интелигенцијом управља са позиција УН и општег светског интереса. Насупрот Пекингу, Вашингтон инсистира на властитој контроли предности и дистрибуције можда најзначајније технологије 21. столећа.
По Сију, односно ономе што је саопштио у Шангају, потребно је придржавати се принципа отворености и обострано корисне сарадње, уз подстицање развоја заснованог на иновацијама. Он је истакао значај отвореног кода, размене знања, сарадње и дељења ресурса како би се убрзале технолошке иновације, развој индустрије и практична примена вештачке интелигенције.
Затим, потребно је повећати свест о ризицима и обезбедити безбедан и контролисан развој вештачке интелигенције.
Треће, потребно је подстицати инклузивност и међусобно учење међу цивилизацијама. Четврто, потребно је јачати солидарност и унапредити глобално управљање вештачком интелигенцијом.
Србија међу оснивачима Светске организације за сарадњу у области вештачке интелигенције
Дан раније, такође у Шангају, у присуству кинеског министра спољних послова Ванг Јиа основана је Светска организација за сарадњу у области вештачке интелигенције (WAICO), а међу 29 земаља оснивача нашла се и Србија.
Оснивањем ове организације, Кина и преосталих 28 земаља уложиће енергичне напоре, како би свет, кроз дијалог и у општем интересу, на ваљан начин успоставио правила и стандарде за употребу вештачке интелигенције.
Оснивање Светске организације за сарадњу у области вештачке интелигенције, посматрано из кинеске перспективе, представља важан корак у настојању да се обликује нови оквир за глобално управљање једном од најзначајнијих технологија 21. века.
За Пекинг, вештачка интелигенција није искључиво питање технолошке конкуренције, већ је област у којој је неопходно успоставити међународна правила која би спречила да развој ове технологије контролише ограничен број најразвијенијих земаља и одређени број технолошких компанија.
Како да технологија буде доступна свима
Посреди је идеја да развој ове технологије и њена дистрибуција буде заснована на мултилатерализму, сарадњи и принципу да корист од нових технологија треба да буде доступна свим земљама, посебно државама у развоју.
Истовремено, WAICO је за Пекинг начин да понуди алтернативу моделима управљања вештачком интелигенцијом које предводе САД и њихови савезници, а та које Кина сматра да су усмерене на очување технолошке доминације малог броја западних земаља.
Окупљањем истомишљеника, Кина настоји да изгради шири савез који би подржао инклузивнији приступ светском развоју вештачке интелигенције, насупрот америчком концепту доминације и ограничене дистрибуције.
Часопис "Никеи Азија" недавно је, позивајући се на релевантне изворе, навео да, премда Кина од 2024. године активно учествује у преговорима о управљању вештачком интелигенцијом у оквиру УН и других регионалних и међународних форума, Вашингтон генерално показује мало интересовања за такве разговоре.
Ово је у ауторском чланку, објављеном у "Глобал тајмсу", приметио Шен Ји са Универзитета Фудан.
"Сједињене Америчке Државе нису несвесне ризика које носи вештачка интелигенција. Право питање је у томе што је садашња администрација тим ризицима дала јасан редослед приоритета: по њиховом мишљењу, највећа претња је губитак америчке технолошке доминације, одмах затим опасност да напредне технологије доспеју у руке њихових конкурената. У међувремену, утицаји вештачке интелигенције на друштво, рад, животну средину и глобалну неједнакост у развоју потиснути су у релативно споредном положају. То објашњава зашто су САД на Самиту о акцији у области вештачке интелигенције 2025. у Паризу одбиле да потпишу међународну декларацију о 'инклузивној и одрживој' вештачкој интелигенцији", констатовао је Шен Ји.
САД поново остају усамљене
"Штавише, када је Генерална скупштина УН у фебруару 2026. гласала о оснивању независног међународног научног панела о вештачкој интелигенцији, САД су биле једна од само две земље које су гласале против. Амерички представници су јавно изјавили да управљање вештачком интелигенцијом не треба да диктирају УН, наглашавајући уместо тога да ће Вашингтон сарађивати са земљама истомишљеницама", подсећа Шен, констатујући да овакви поступци јасно показују шта САД прижељкују: оне дају предност систему малих група којим доминирају саме и њихови блиски савезници, док истовремено остају дубоко сумњичаве према УН и другим истински репрезентативним глобалним институцијама.
"У суштини, САД је највише стало до тога да моћ постављања правила чврсто задрже у сопственим рукама", констатовао је Шен, наглашавајући да истинска сврха глобалног управљања јесте и да спречи да неколицина технолошких суперсила и мултинационалних гиганата монополизује будућност вештачке интелигенције.
"Корен садашње америчке дилеме у управљању вештачком интелигенцијом је следећи: када се раст тржишне капитализације третира као главно мерило успеха вештачке интелигенције, стварни утицаји на обичне људе – као што су запошљавање, образовање, приватност, јавне услуге и енергетско оптерећење – лако бивају потиснути у други план као споредна питања", наве је Шен.
Live
