Русија
РТ Балкан анализа: Путинов говор тумачиће цео свет
Председник Путин је на неки начин поновио фразу руског цара Александра Трећег да Русија има два главна савезника: руску флоту и руску армију
Председник Русије Владимир Путин обратио се данас Федералној скупштини и у свом двочасовном говору послао важне поруке и руској јавности, али и међународној заједници.
Он је изложио ситуацију у земљи и објаснио главне токове руске спољне и унутрашње политике која треба да обликује будућност нације. Упутио је и више критика међународној заједници, али и о томе да Русија мора да ради на јачању своје економије.
Историчар и бивши амбасадор Србије у Русији, академик др Славенко Терзић каже за РТ Балкан да је данашњи говор председника Русије био програмски и посвећен не само међународним односима, већ и унутрашњем развоју Русије.
"Председник Путин је на неки начин поновио фразу руског цара Александра Трећег да Русија има два главна савезника: руску флоту и руску армију. У говору се истиче јачање армије и флоте, као и нуклеарних потенцијала Руске Федерације", каже саговорник РТ Балкан.
Терзић оцењује да је важна порука Путина да је Русија била заинтересована за мир, и да је настојала да дође до договора са европским земљама и САД, али је упркос томе Запад непрекидно ширио НАТО на исток и тиме се вратио концепцији са краја 19. века, а то је продор на исток.
"Порука председника Путина је јасна: Русија ће учинити све да заштити своју безбедност и своје примарне стратешке интересе, неће допустити да се бивше совјетске републике инструментализују као њени противници", каже Терзић.
Према његовим речима, Путин је јасно ставио до знања каква је позиција Русије према Криму и Донбасу, те да ће те територије остати у саставу Руске Федерације.
Цивилизацијски суноврат Запада и порука руском друштву
Наш саговорник истиче и да је Путин критиковао не само међународне политичке односе, већ и цивилизацијски суноврат дела западне цивилизације.
"Посебно је истакао то што свештеници појединих цркава одобравају истополне бракове, те да је реч о једној дубокој моралној кризи Запада", каже Терзић.
Путин је велики део говора посветио унутрашњој консолидацији руског друштва, економском развоју Русије, као и социјалној солидарности са породицама чији су чланови погинули на фронту.
"Пола беседе Путин је посветио унутрашњим питањима развитка руског друштва, опструкцији Запада да се изазову унутрашњи расколи и побуне. Неспорно je да Путин располаже информацијама о намерама Запада да, не само економски сломи Русију, већ да изазове унутрашње расколе и подели друштво", каже Терзић.
Русија суспендује учешће у споразуму о офанзивном наоружању
Путин је данас казао да Русија суспендује своје учешће у споразуму о офанзивном наоружању. Генерал у пензији Митар Ковач каже да је овај потез Русије изнуђен исто као и војна операција у Украјини која је изазвана хибридном агресијом Запада.
"Запад је у последњих девет година учинио све да наруши европску безбедност и нажалост у томе је у великој мери успео. У том домену хибридне агресије изнуђен је потез Руске Федерације у односу на формално међународно право, па је приказан као агресија Русије на Украјину", рекао је Ковач за РТ Балкан.
Наш саговорник оцењује да суспендовање учешћа Москве у споменутом споразуму показује колико су заоштрени односи, да Запад кроз НАТО и ЕУ, која је милитaризована организација, све страственије подржава Украјину у рату.
"То се може потврдити низом изјава политичара из бриселске администрације, Америке и НАТО пакта. Кроз процене и обавештајне информације Русија је дошла до закључка да и тај део споразума треба привремено зауставити како би заштитила своје безбедносне интересе. Након сукоба ће коначно и Америка прихватити Русију као суверену глобалну силу која има право да штити своју безбедност било где у свету, када су јој угрожени национални интереси, а посебно у њеном дворишту", казао је Ковач.
Додаје да је суспендовање учешћа у споразуму порука Москве упућена Западу, те да Русија даје до знања Америци да не може да скине са себе одговорност ако нуклеарна средства учини доступним, пре свега Немачкој и Пољској, или ако се неко тактичко оружје достави Украјини за проширење зоне сукоба.
"На овај начин Русија је рекла да је Запад прешао у многоме црвене линије, посебно испоруком тешког наоружања и пресвлачењем НАТО јединица у украјинске униформе на фронту", истиче наш саговорник и додаје да је то био сигнал за Руску Федерацију да стави до знања Америци да Украјина није једини простор сукоба и да уколико буде угрожена национална територија Русије, одговор могу очекивати државе које у томе буду учествовале.
Некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић каже за РТ Балкан да Запад испоручује Украјини наоружање не водећи рачуна да ли је у питању офанзивно или дефанзивно оружје.
"Запад ничим не осећа обавезу према било каквим споразумима, они су до сада водили игру отказивања и напуштања споразума о контроли наоружања. Вероватно се Русија осећа у повећаној опасности и не жели да има везане руке у појединим областима које су са њеног становишта значајне за безбедност и циљеве", казао је Јовановић.
Наш саговорник каже да је недавно одржана Минхенска безбедносна конференција изгледала као штаб за подргевање рата у Украјини, те да се повећавају поделе и неповерење, а недостаје смислени дијалог.
Путинова порука да је Америка уништила Југославију и утицала на уништавање Либије и Сирије
Руски председник данас је казао да је Америка хегемонистичка сила која је уништавала друге, попут Југославије, Либије и Сирије.
Некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић каже да је Америка још од пада Берлинског зида радила на томе да врши своју експанзију на исток, те је било јасно да је циљ тог ширења био сукоб са Русијом.
"Америка је почев од агресије НАТО-а 1999. на Југославију поставила нову гвоздену завесу, нови зид великих размера који сада чини читав регион који дели Европу од Азије, од Балтика до Блиског истока. Све је рађено како би прилагодили потребама НАТО-а, почев од инфраструктуре у Европи", каже Јовановић.
Наш саговорник истиче да Запад покушава да наметне став да је рат у Украјини први на тлу Европе након Другог светског рата што је, каже Јовановић, измишљотина.
"Шта је са ратом у Југославији? Они су је разорили уздуж и попреко са свим својим потенцијалима, укључујући и забрањене касетне бомбе и ракете са осиромашеним уранијумом", каже Јовановић.
Он каже да је сукоб у Украјини испровоциран експанзијом Запада на исток, те да је Америка све време "ударала у ратне бубњеве".
Позив НАТО-а да се Русија врати у споразум о нуклеарном наоружању је театар апсурда
Коментаришући изјаву Путина да је Русија од НАТО-а добила захтев да се врати у споразум о нуклеарном наоружању, генерал у пензији Митар Ковач каже да је Западу потребна још та копча да свеже руке Руској Федерацији, односно да јој укине способност и моћ заштите националних интереса одузимањем нуклеарног оружја.
"Русија као прва нуклеарна сила ни у једној опцији неће се одрећи тога, када са друге стране има 30 држава у оквиру НАТО и оне које нису у савезу, а учествују у елементима хибридне агресије на Русију. Свакако да би Америка и даље желела да исцрпљује Русију у једном конвенционалном рату и да шири зону сукоба како би крварила руска војска и стекли услови за унутрашњу дестабилизацију и разарање", казао је Ковач.
Историчар и бивши амбасадор Србије у Русији, академик др Славенко Терзић каже да је неоспорно да Запад не поштује споразуме, те да Русија жели да покаже да је она и даље важан фактор међународних односа, да има снаге да се супротстави настојањима Запада.
"Многи западни аналитичари често говоре о деколонизацији Русије, што је само друго име за њено разарање на мноштво мањих делова. Путин је свестан тога и жели да каже да ће Русија по сваку цену бранити своју територију и своје интересе", каже Терзић.
Наш саговорник каже да ће Запад сигурно анализирати поруке Путиновог говора, али не очекује да ће то утицати на промену односа Вашингтона према Москви.
"Крајни циљ Запада је пораз Русије и изазивање унутрашњих немира и њено распарчавање. Зато не очекујем промену става Америке", закључује Терзић.
