Побуна на броду "Европа"? Телефонски позив који је узнемирио Брисел

Телефонски позив који су у уторак лидери Финске и Норвешке упутили руском председнику Владимиру Путину многе је затекао неспремне.

До тада, фински председник Александар Стуб, који је ступио на дужност почетком 2024. године, никада није разговарао са својим руским колегом. С друге стране, норвешки премијер Јонас Гар Стере последњи пут је разговарао са Путином у марту 2022. године – пре више од четири и по године, када су украјинска криза, сукоб Русије са Западом и глобални геополитички пејзаж изгледали сасвим другачије.

Међутим, елемент изненађења био је далеко од једине необичне ствари у вези са овим позивом Кремљу.

На иницијативу скандинавских званичника: Путин разговарао са лидерима Финске и Норвешке

Једнако упадљив био је и изразито помирљив тон у изјави Александра Стуба. Финска се придружила НАТО-у непосредно пре него што је он постао председник, а затим је, током његовог мандата, потпуно напустила своју неутралност и утонула у антируску хистерију и параноју.

Овог пута, Стуб је звучао као сасвим другачији човек, а разговор са Путином описао је као "искрен и суштински".

"Ми смо суседне земље Русије. Исход овог рата имаће директан утицај на нашу безбедност, као и на безбедност Европе у целини. Окончање рата захтева директне разговоре", рекао је Стуб. Стере је дао сличну изјаву, као да су двојица лидера један од другог преузели своје пажљиво одабране речи, пише за РТ интернешенел политички аналитичар Сергеј Строкан.

Највеће изненађење – па чак и права сензација – била је, међутим, изјава данске премијерке Мете Фредериксен да лидери Финске и Норвешке нису имали апсолутно никакав мандат да говоре у име својих европских савезника.

"Веома сам скептична према овој иницијативи Норвешке и Финске. Она није била усклађена ни са ким од нас осталих", упозорила је Фредериксен. "Искрено, не знам шта те две земље мисле да могу постићи овим", додала је, не трудећи се превише да сакрије своју фрустрацију или иритацију.

Глуви телефони у Финској: Мете Фредериксен замерила Стубу и Стереу разговор са Путином

Стере је касније одбацио њене критике, наводећи да су сви партнери и савезници били обавештени пре позива, а након њега им је достављен детаљан извештај.

Поставља се питање: шта је ово, заправо, било?

Да ли је реч о побуни на броду "Европа", при чему су два нордијска лидера одступила од европског консензуалног одлучивања и усудила се да преузму иницијативу у разговорима са Москвом, заобилазећи европску бирократију?

Или је пак реч о координисаном потезу, у којем европски лидери свесно играју улоге доброг и лошег полицајца – одржавајући тензије са Москвом на високом нивоу, док истовремено опрезно траже излазну стратегију, док се украјински терет – који нити могу да носе, нити могу да напусте – пред њиховим очима распада?

Уосталом, заједнички европски буџет пуца по свим шавовима, а сваки покушај да се закрпи једна рупа доводи до појаве нове. Немачка, највећи европски донатор Украјине, све гласније негодује и покушава да пребаци терет на друге. Засад нема добровољаца на видику.

Ипак, још је прерано говорити о промени расположења у Европи, наводи Строкан.

То је било јасно из недавног састанка министара одбране групе Е5 у Паризу. "Наше земље деле процену да Русија представља најозбиљнију и дугорочну претњу по евроатлантску безбедност и стабилност", наводи се у саопштењу групе коју чине Француска, Велика Британија, Италија, Немачка и Пољска.

Па ипак, позив који су Стуб и Сторе упутили Кремљу представља својеврстан сигнал за буђење – упућен из Европе шефу кијевског режима Владимиру Зеленском – сигнал који је гласан и, по свему судећи, непожељан.

То је подсетник за Зеленског да европска политичка машинерија показује знаке озбиљног замора материјала – и да време за режим у Кијеву истиче.