Лавров: Знамо за шта се боримо у Украјини, САД да се врате цивилизованом понашању

Да би се дијалог Русије и Сједињених Америчких Држава наставио потребно је да се Вашингтон врати цивилизованом понашању у међународним односима, али Москва за сада не види да постоје назнаке да би до тога ускоро могло доћи, оценио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, одговарајући на питање шта би требало да се деси да се дијалог двеју земаља настави нормалним путем. 

"Морају да се врате цивилизованим принципима у међународним односима, што укључује и оне принципе који се односе на споразум о свеобухватној контроли нуклеарног наоружања", објаснио је министар. 

Ипак, како је оценио, нема назнака да се Вашингтон припрема за повратак у оквире међународног права и принципе Повеље УН-а, у којима пише да државе морају да уважавају суверенитет других земаља. САД, како је додао, крше ово правило, јер се против Русије води "свеобухватни хибридни рат". 

У таквим условима, Москва не види другу опцију него да дође до промена унутар америчког естаблишмента и колективног Запада и нада се да ће "у једном тренутку разум да победи", поручују из руског министарства.

Све позиве америчке стране да Русија опозове недавно суспендовање учешћа у договору о контроли нуклеарног наоружања, Лавров назива "правно ништавним аргументима", јер је Вашингтон први прекршио основне принципе споразума. 

"Нема никаквим контаката са Американцима" по овом питању. "Они нам само пишу, протестују и говоре да немамо право да донесемо одлуку коју смо донели. То су све правно ништавни аргументи", објашњава шеф руске дипломатије.

Дипломата још истиче да Русија врло добро зна за шта се бори и још једном понавља да је то заштита људи који су Руси и/или који говоре на руском језику. 

"Немогуће је изабрати своју географију или историју, тако да Русија нема никакво право да ове људе остави на цедилу пред нацистима и расистима". 

Кијев би да се умеша у ситуацију у Придњестровљу, али Москва има право да одговори

Лавров је данас изјавио и да Москва примећује назнаке да је Кијев спреман да се умеша у ситуацију око Придњестровља. Притом, како је казао, Украјина се неће либити да употреби силу.

Уколико до тога дође, Русија ће искористити своје војнике и њихово право које већ имају, а према којем они смеју да се умешају у случају проблема и обезбеде сигурност у овом спорном региону, у којем живи око 250.000 Руса, наговестио је Лавров у интервјуу за ТАСС. 

"У складу са мандатом који имају наши војници, Русија носи одговорност за безбедносну ситуацију у Придњестровљу. Овим мандатом ћемо се и руководити", поручио је он и додао да је Кијев врло јасно ставио до знања да је стао на страну Кишињева, те да је нарушен његов неутралан статус као посредника у том региону.  

Руске мировне снаге први пут су се нашле на територији Молдавије 1992. године, након потписивања одговарајућег Споразума о мирном регулисању војног конфликта у Придњестровском региону Републике Молдавије. Документ су потписали председник Русије и Молдавије уз присуство лидера непризнатог Придњестровља. 

Мировни контингент руских војника од тада је био одговоран за одржавање безбедности у спорном региону, уз сарадњу са мировним контингетом Уједињених нација. Статус посматрача имала је Украјина са њеним војним снагама.

"Кијев на све начине подржава војне амбиције Кишињева и његову деструктивну политику која се води против Придњестровља, гради одбрамбене објекте на граници Украјине и Придњестровња и на све начине показује да је спреман да се умеша у ово питање, укључујући и путем примене силе", упозорио је данас Лавров, коментаришући тренутну ситуацију и губитак неутралности Кијева по овом питању. 

"Ми носимо одговорност за наше људе тамо", а наше мировне снаге штите и велико војно складиште муниције у Колбасни, подсетио је он. 

Подсетимо, ситуација у Придњестровљу постала је напетија након почетка Специјалне војне операције. Почетком марта ове године спречен је и атентат на лидера ове непризнате територије, која од деведесетих година покушава да добије независност и међународно признање због бојазни да би Молдавија некад у будућности могла да се уједини са Румунијом.

Да ова могућност није сасвим отписана, показује неколико недавних дешавања, од којих је једно одлука власти да званичан језик преименују из молдавског у румунски, а други - позив појединих политичара да се уведе нов државни празник који би славио некадашње уједињење двеју сада одвојених земаља. 

Шеф руске дипломатије данас поручује да је садашња ситуација у Молдавији изазвана и политиком председнице Маје Санду, која је "отворено антируска, антипридњестровска".