Русија: Владимиру Кара-Мурзи четврт века затвора због велеиздаје

Владимир Кара-Мурза, који се у Русији сматра страним агентом, осуђен је на 25 година затвора због велеиздаје и ширења лажних информација о деловању руске војске.

Владимир Кара-Мурза је широј јавности познат као политички активиста на платном списку одбеглог олигарха Михаила Ходорковског који је годинама критиковао Русију и руску власт, док је паралелно сарађивао са САД и Великом Британијом, којима је пружао помоћ, усмерену против безбедности Русије.

Он је син Владимира Кара-Мурзе старијег, руског новинара и опозиционог политичара. Осуђени је дуги низ година радио са страним амбасадама, дипломатама и невладиним организацијама, које су се мешале у унутрашње послове Руске Федерације. Како је утврђено, Кара-Мурза је за свој рад добијао око 30 хиљада америчких долара месечно.

Кара-Мурза је ухапшен у априлу 2022. године и од тада се налази у притвору. Разлог за подизање оптужнице био је његов говор пред посланицима Представничког дома Аризоне, у коме је, у склопу антируске пропагандне кампање, тврдио да руска војска намерно бомбардује цивилно становништво и инфраструктуру као што су школе или болнице. На пролеће 2022. Кара-Мурза је био стављен на листу страних агената.

Касније је била подигнута друга кривична пријава због рада у "страној или међународној невладиној организацији, која се сматра непожељном на територији Руске Федерације". Трећа и најтежа оптужба је велеиздаја, за коју је предвиђена казна до 20 година затвора.

Приликом објављивања пресуде саопштено је да Кара-Мурза има двојно држављанство: осим руског пасоша, Кара-Мурза је држављанин Велике Британије и има боравишну дозволу у Сједињеним Државама. Пре хапшења, био је пријављен у Москви, док је живео у америчкој држави Вирџинији.

Судски процес у Московском градском суду спроводио се иза затворених врата. Адвокат Кара-Мурзе Вадим Прохоров је навео да је ово је први пут да случај велеиздаје води Истражни комитет, а не Федерална служба безбедности. Осим затворске казне, кажњен је и са 400.000 рубаља, а након изласка на слободу неће смети да се бави новинарством још седам година.

Судски поступак над Кара-Мурзом је узбуркао пре свега западну јавност, која је одмах покушала да представи хапшење и суђење Кара-Мурзи као политички прогон.

Одмах након оглашавања пресуде Министарство спољних послова Велике Британије позвало је на рапорт руског амбасадора у Лондону Андреја Келина, који је након састанка изјавио да се Лондон меша у унутрашње послове Русије и покушава да утиче на правни процес.

Велика Британија је покушала да утиче на Русију, тврдећи да се суди њеном грађанину. Међутим, Русија и Велика Британија нису потписале споразум о двојном држављанству, што аутоматски значи да Кара-Мурзин британски пасош не важи на територији Руске Федерације.

На покушај мешања Велике Британије у унутрашње послове Русије реаговала је и портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова:

"Сматрамо неприхватљивим изјаве британског амбасадора у Москви Д. Бронерта након што је Московски градски суд осудио држављанина Руске Федерације В. Кара-Мурзу за велеиздају и ширење лажи о руској војсци. Ово се не може назвати другачије, него покушајем притиска на руски правосудни систем. Није нам јасно, по ком основу британске дипломате могу да суде о правилности судских казни против грађана других земаља. Ово је још један пример бесрамног лицемерја. Знамо како британска страна поступа у оваквим случајевима. Кријући се иза сумњиве тезе о независности сопственог правосуђа, британска страна је, нажалост, позната по политички мотивисаним одлукама против независних новинара. Посебно је индикативан нељудски однос британског правосуђа према Асанжу, који је изазвао прави талас негодовања у целом свету."

Руска амбасада у Вашингтону је такође коментарисала покушај политизације судског поступка:

"Овакве изјаве су отворени покушај утицаја на независни правосудни систем Руске Федерације. Питамо се какву би пресуду изрекао амерички суд да је држављанин САД проглашен кривим за велеиздају? Каква би била реакција када би Американац одлазио у парламент стране државе са оптужбама на рачун руководства своје земље и активно учествовао у развијању нелегитимних санкција?"

Узимајући у обзир три кривична дела, тужилац је тражио да Кара-Мурза буде осуђен на 25 година затвора, на шта је судско веће пристало. Да је суђење одржано само недељу дана касније, Кара-Мурза би био осуђен на доживотну робију, пошто је Дума данас усвојила предлог за доживотну казну за велеиздају.