Зеленски и дуга историја гушења слободе медија и политичких неистомишљеника

Владимир Зеленски је протеких осам месеци постао нешто попут западног народног хероја. Подржава га и неоконзервативна десница и велики део левице.

Али, пише "Зирохеџ", у сукобу је лако навијати за слабије и тешко је пробити популистички жар разумним критикама. Преко неморалног понашања се прелази јер хитност "победе" има предност.

Иако није неразумно подвести ванредно стање и дезинтеграцију ривалских политичких партија под жртве ратног стања, коришћење државне моћи за гушење свих који не мисле исто, није ништа ново за Зеленског, преноси портал.

Много пре руске специјалне војне операције, многе међународне групе за људска права су упозоравале на злоупотребе слободе говора, штампе и удруживања у Украјини које је често спроводио углавном Зеленски.

Предизборно обећање Зеленског

У априлу 2019. године, бивши комичар Зеленски победио је тадашњег председника Петра Порошенка након што је обећао, како је пренео Би-Би-Си, да ће "мир у источној Украјини бити његов главни приоритет". Источна Украјина са 13.000 мртвих је била примарно питање у кампањи обојице политичара.

Бирачи су јасно дали до знања да им је мука од рата. Обећањем да ће организовати мирне референдуме на истоку Украјине, Зеленски је победио, освојивши чак 89 и 87 одсто гласова у Луганску и Доњецку, који заједно чине спорни регион Донбаса.

Обећани мир је прошао као и већина обећања из кампање. Ниједан референдум није одржан, а две стране су се међусобно оптуживале за кршење примирја што је на крају кулминирало специјалном војном операцијом.

На Криму је Зеленски још више одступио од свог предизборног имиџа када је у марту 2021. званично објавио свој план да "деокупира" Крим који контролише Русија, остављајући отвореном могућност употребе "војних" мера. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова назвала је ове потезе Зеленског "претњом агресијом".

Ескалација сукоба у Донбасу и изгледи за војну акцију на Криму били су у директном и жестоком сукобу са предизборним обећањем Зеленског из 2019. године - да ће радити на проналажењу мирног решења тензија између Русије и Украјине. Ови непријатељски потези довели су до тога да су локални медији критиковали и подсмевали се Зеленском.

"Они (администрација Зеленског) верују да је могуће силом вратити Доњецк и Луганск Украјини", гласио је наслов украјинског "Њузуана". "У то би могла да поверује само ускогруда особа склона самоубиству."

Показало се да толеранција није јача страна Зеленског.

Цензура под Зеленским

Зеленски је 3. фебруара 2021. заобишао парламент да би санкционисао три ТВ станице за које се веровало да су повезане са Виктором Медведчуком, лидером странке Опозициони блок и уредно изабраним чланом парламента, укључујући и "Њузуан".

Осмеливши се даље, украјински председник је санкционисао авио-компанију коју је користио Медведчук и извршио притисак на америчке компаније попут "Јутјуба" и "Фејсбука" да деактивирају налоге компанија повезаних са Медведчуком, што су на крају и урадиле.

Иако су делимично оправдани Медведчуковим наводним везама са руским председником Владимиром Путином, ови поступци су ипак наишли на широку осуду међународних, европских и украјинских невладиних организација за људска права, преноси портал.

Заговорници слободне штампе попут Међународне и Европске федерације новинара (ИФЈ и ЕФЈ), који заједно представљају стотине хиљада новинара у 140 земаља, заједнички су осудили декрет, назвавши га "вансудском и политички мотивисаном забраном и очигледним нападом на слободу штампе која се мора хитно поништити."

Посматрачка мисија Уједињених нација за људска права у Украјини саопштила је да одлуку није донео непристрасан ауторитет и да јој недостаје одговарајуће оправдање и пропорција.

Национална унија новинара Украјине (НУЈУ), група која је у више наврата осудила Русију због војне операције, отворено је критиковала санкције из 2021. године.

Медведчук, који је још увек био члан парламента, помогао је у стварању нове медијске организације под називом "Фирст индепендент". Зеленски је распустио медијску кући неколико месеци касније што је украјинско издање "Кијев пост" назвало "медијским разбуцавањем".

Велики немар украјинских органа за спровођење закона такође је постао централно питање на међународном нивоу, о чему су чак расправљале и америчке обавештајне агенције.

Извештај америчког Стејт департмента о кршењу људских права у Украјини из 2021. наводи да су "групе за људска права и новинари кривили оно што су видели као неактивност владе у решавању злочина за појаву културе некажњивости."

"Владини органи су понекад учествовали и одобравали нападе на новинаре", наводи се у извештају и додаје да је "влада гонила новинаре као одмазду за њихов рад".

Удвостручење цензуре

Игноришући међународну реакцију, Зеленски је 20. августа 2021. увео широке санкције против разних издавача дигиталних медија, још једном без учешћа парламента.

Портал "Страна", један од највећих украјинских медија у то време са 24 милиона посета месечно, био је примарна мета санкција. Након што је његов примарни урл блокиран, пребацили су се на други домен који је још увек забрањен у Украјини, а број читалаца је драстично пао.

Организације за људска права поново су сматрале да је оправдање "проруских" веза неубедљиво. Новинарска удружења ИФЈ, ЕФЈ и НУЈУ, поново су издала заједничко саопштење, осуђујући одлуку Зеленског као "претњу слободи штампе и медијском плурализму у земљи".

"Фридом хаус", америчка продемократска организација позвала је председника Џозефа Бајдена да заузме јачи став против акција Зеленског. "Председник Зеленски наставља да користи извршну власт, без судске ревизије, да санкционише медијске куће, технолошке платформе, новинаре и веб странице под изговором борбе против дезинформација", навела је група у отвореном писму председнику САД.

Можда је најзанимљивија мета санкција из августа 2021. био Анатолиј Шариј, новинар и блогер рођен у Кијеву са оданим украјинским обожаваоцима, који је основао политичку партију 2019.

"Партија Шарија" је добила скоро 10 одсто гласова у неким местима током избора у Украјини 2020. године, са неколико кандидата који су добили функције на градском и регионалном нивоу. Шариј је био приморан да побегне од прогона владе Виктора Јануковича, наклоњене Путину.

Шариј је осудио руску специјалну војну операцију, а организација повезана са УН, "Слободна савест", испитала је санкције које је Шарију увео Зеленски и закључила да украјинске "власти погрешно приказују Шарија као новинара који је проруски".

Прошле године на конференцији за новинаре у Бриселу, Шариј је рекао да је његов "став као украјинског грађанина да је Крим део Украјине" али је додао да се не слаже са приступом Зеленског сукобу.

Као одговор на то што су га представили као симпатизера Русије, Шариј је рекао: "Украјинска влада опуштено користи такве етикете против свакога ко изражава било какву критику... Имам право да критикујем корупцију председника и владе."

Партија Шарија била је међу неколико политичких партија које су распуштене председничким декретом на почетку сукоба, а ту одлуку је касније потврдио украјински Врховни суд без могућности даље жалбе.

У децембру 2021, Савет Уједињених нација за људска права оштро је осудио "резултате" Зеленског у вези са "основним слободама".

"Основне слободе у Украјини су угушене", наводи се у тексту УН-а и додаје да је Савет "документовао 29 инцидената усмерених на новинаре, медијске професионалце, блогере и појединце који су критиковали владу 'или мејнстрим наративе', између новембра 2019. и октобра 2021."

Шта Украјинци мисле?

Локалну перспективу о односима Зеленског и медија пружа украјински медиј који је сада познат многим западњацима, "Кијев индипендент" који о сукобу пише на енглеском.

Пошто су раније ове године били слављени у "Форбсу" због својих извештаја о ситуацији на фронту и позива Западу да уведе санкције Русији, "Кијев индипендент" би се тешко могао приказати као проруско гласило, пише "Зирохеџ".

Пре специјалне војне операције, у јануару ове године, "Кијев индипендент" је објавио чланак под насловом "Како администрација Зеленског ради на укидању слободе медија у Украјини", у којем су документовали више од 10 недавних повреда независности медија.

"У протекла четири месеца дошло је до налета покушаја да се контролишу медији", известио је кијевски "Индипендент", истичући образац понашања владе који карактеришу "претње кривичним гоњењем медијских кућа и новинара".

Сумирајући Зеленског у једној реченици, аутор је написао: "Уместо да побољша свој дијалог са штампом, влада Зеленског одлучила је да крене директнијим путем: да охрабри  присталице и угуши критичаре."

Портал "Зирохеџ" закључује да би амерички званичници и бирачи требало да размотре оштар контраст између Зеленског приказаног у западним медијима и Зеленског како га виде његови грађани када процењују да ли је подршка његовим пропалим плановима за Крим и Донбас вредна потенцијалне нуклеарне конфронтације са Русијом.