Русија
О дигиталном суверенитету Русије: Не смемо се опуштати, против нас се води информациона агресија
Ништа није као пре, не гајимо илузије, морамо обезбедити суверенитет у дигиталној сфери, једна је од порука овогодишњег Петербуршког међународног економског форума
Дигитални и технолошки суверенитет битан је сегмент националне безбедности, оценио је новинар и први заменик председника Комисије за развој информационе заједнице при Јавној комори Руске Федерације Александар Маљкевич.
Током излагања на Петербуршком међународном економском форуму, Маљкевич је, као модератор дискусије на тему "Дигитална диктатура vs дигитални суверенитет: проблеми, ризици, прилике" скренуо пажњу на актуелни проблем - неоколонијалне тенденције Запада које су сада проширене и на дигиталну сферу и интернет.
Ако суверенитет у дигиталном простору, као што је то рекао један од чланова савета при администрацији председника Русије, значи да свака држава има право да самостално одлучује шта ће се дешавати у њеном дигиталном простору, онда Русија мора да обезбеди тај суверенитет на више нивоа, рекао је Маљкевич.
Он је приметио да је у свету још доминантан утицај Запада у тој сфери, те да Москва, која је мета велике информационе агресије, не сме да се опусти и мисли да ствари могу бити као пре. "То је опасна и недопустива илузија", а чињеница да још нису створени пандани западном ИТ-монополу је, како је оценио, "неоправдана".
Маљкевич је стога предложио низ конкретних корака који би могли довести до промена: организовати разговоре на ову тему у скупштини; на сваких шест месеци спроводити анализу ситуације и процену шта је урађено за тај период; увести додатне законе који би регулисали рад у дигиталној сфери; креирати додатне контролно-административне механизме на нивоу Савета безбедности РФ; осмислити посебан приступ обуци стручњака у тој сфери.
"СВО и догађаји који су јој претходили променили су однос снага. Велики број ИТ-гиганата отишло је из Русије. Треба да искористимо празнине које су се појавиле и у политичке и у економске сврхе. Укупан износ средстава које је држава до данас издвојила за програм замене увоза када је реч о софтверима износи 230 милијарди рубаља", закључио је на истом форуму у Санкт-Петербургу Александар Хинштејн, председник комитета Думе за информациону политику.
