Путин подржава дијалог о Нагорно-Карабаху: Москва ће учинити све да се оконча сукоб

Москва, Баку и Јереван договорили су заједничку изјаву о Нагорно-Карабаху, изјавио је председник Русије Владимир Путин након разговора са лидерима Азербејџана и Јерменије о потписивању документа који ће чинити основу мировног споразума.

Према његовим речима, састанак са председником Азербејџана Илхамом Алијевим и премијером Јерменије Николом Пашињаном који је одржан у Сочију био је веома користан и створио је повољну атмосферу за будуће споразуме.

"Данас смо договорили заједничку изјаву. Морам искрено да кажем да није све договорено, неке ствари су морале да се избаце из текста који су претходно припремили стручњаци", прецизирао је Путин.

Ипак, како је објаснио, то ствара услове за даље кораке ка решавању ситуације у целини.

Према речима руског председника, данашњи разговори у Сочију су показали je договор могућ, јер су све стране заинтересоване за нормализацију односа. Путин је такође напоменуо да ће Москва учинити све да се оконча сукоб.

Лидери Републике Азербејџан и Републике Јерменије поздравили су спремност Руске Федерације да настави да на сваки могући начин допринесе нормализацији односа између Бакуа и Јеревана, обезбеђује стабилност и просперитет на југу Кавказа.

Поред регулисања сукоба у Нагорно-Карабаху и јерменско-азербејџанске границе, на данашњем састанку било је речи и о развоју трговинских, економских и транспортних веза између три државе.

Историја сукоба Јерменије и Азербејџана

Азербејџан је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона током оружаног сукоба који је трајао од 1992. до 1994. године. Од 1992. воде се преговори о мирном решавању сукоба у оквиру OSCE Минск групе на челу са три копредседавајућа – Русијом, САД и Француском.

Азербејџан инсистира на очувању територијалног интегритета, а Јерменија брани интересе непризнате Нагорнокарабашке Републике која није укључена у преговоре.

Крајем септембра 2020. године на територији Нагорно-Карабаха су настављени сукоби услед којих је било цивилних жртава. Уз посредовање Москве, Азербејџан и Јерменија су се договорили да обуставе ватру и изврше размену заробљеника и тела страдалих.

Јереван је Бакуу предао и области Калбаџар, Лачин и Агдам. Поред тога, руски мировњаци су стационирани у региону.

Услед ескалације сукоба у септембру у Нагорно-Карбаху, власти Јерменије су се обратиле за помоћ Организацији договора о колективној безбедности чији су члан.

Лидери Русије, Азербејџана и Јерменије потписали су 9. новембра 2020. заједничку изјаву о потпуном прекиду непријатељстава у зони сукоба око Нагорно-Карабаха.

Други сусрет три лидера уследио је у Москви 11. јануара 2021. године. На трилатералном састанку су предвидели деблокаду свих економских и транспортних комуникација у закавкаском региону. Тада је постигнут и договор о формирању радне групе на нивоу потпредседника за решавање сукоба.

Трећи трилатерални састанак је организован у Сочију 26. новембра 2021. године. Путин, Алијев и Пашињан су том приликом договорили даље кораке за повећање нивоа стабилности и безбедности на азербејџанско-јерменској граници.