Самоходни минобацач 2С31: "Вена" руске артиљерије

2С31 "вена" је вишенаменски самоходни топ/минобацач, способан за амфибијске операције, ког је дизајнирала и производи компанија "Мотовилхински заводи", са седиштем у Перму.

Ова платформа настала је као резултат унапређивања артиљеријских средстава из чувене породице минобацача "нона" и једно је од најновијих оруђа ове врсте, које испуањава захтеве армије, морнарице и морнаричке пешадије.

Такође, представља савремену гусеничну алтернативу систему 2С23 "нона-свк", заснованог на оклопном транспортеру точкашу БТР-80.

Развој "вене" започет је 1996, а први примерак је представљен јавности већ 1997. године и то у Уједињеним Арапски Емиратима, за време међународног сајма наоружања и војне опреме ИДЕКС.

Након вишегодишњих испитивања и евалуације, у оперативну употребу Оружаних снага Руске Федерације уведен је 2010. године. Поред руске, од 2022. године користи га и војска Азербејџана, а постоје непотврђене информације да је и Венецуела купила непознат број ових самоходних топова.

Основна намена 2С31 је пружање ватрене подршке пешадијским и оклопно-механизованим јединицама, у сврху уништавања оклопљених и неоклопљених, стационираних или циљева у покрету, минобацачким или директним дејством.

Висок ниво мобилности и амфибијске способности

Мобилна платформа овог система је, у великој мери модификовано, борбено возило пешадије БМП-3, па су тако уклоњена места за два члана посаде са леве и десне стране возача и њихови предњи митраљези у калибру 7.62х54 мм. Двочлана купола је замењена много већом, опремљеном топом и другим подсистемима, са равним боковима, односно задњом страном и закривљеним предњим делом.

Уклоњени су сви отвори на крову, а од задњих је задржан само леви, који је смањен и  модификован да се отвара надоле. Такође, направљена су и два отвора за допуну муниције са десне стране и то један на трупу и други на куполи. Због наведених измена, посаду чини четири човека: возач смештен у средини предњег дела возила, командир и нишанџија у десној, тј. левој страни куполе и послужилац топа који се током вожње налази иза командира.

Упркос великом броју модификација и прилагођавању за потребе артиљеријских јединица, возило је задржало УТД-29 дизел мотор јачине 500 кс, са течним хлађењем у комбинацији са хидромеханичким системом преноса. Захваљујући описаном погону, "вена" је способна за кретање максималном брзином од 70 км/х и остваривање домета од 600 км уз оптималну брзину. Такође, због велике мобилности БМП-3, овај самоходни минобацач може савладавати најсуровији терен и нагибе од 60%, бочне нагибе од 30%, вертикалне препреке висине до 0,8 м и ровове ширине до 2,5 м.

Ипак највећа предност у домену покретљивости огледа се у амфибијским способностима возила носача, па се тако 2С31 може кретати по воденим површинама уз помоћ два бочна водомлазна мотора. Пре уласка у воду, возач извршава неопходне припреме, попут укључивања каљужних пумпи, након чега "вена" може "пливати" брзином од 10 км/х. Додатно, у случају да потребе задатка то налажу, постоји и опција избацивања самоходног манобацача из авиона, употребом падобрана.

Дужина 2С31, укључујући и топ у предњем положају износи око 7,5 м, ширина 3,3 м, висина око 3,4 м, клиренс 450 мм, а тежина око 19,5 тона. Заварени оклоп возила од легуре алуминујима и челика, пружа заштиту од ватре из лаког пешадијског наоружања и гелера артиљеријских граната, а у опрему система улази и комплет АБХО (атомско-биолошко-хемијска одбрана).

Већи домет топа и аутоматизован систем управљања ватром

Главно наоружање система "вена" је топ са олученом цеви 2А80 у калибру 120 мм, настао даљим развојем 2А60 ког користе други артиљеријски системи из породице "нона". Нови топ има дужу цев, већи домет паљбе (иако користи идентичну муницију) и може вршити минобацачко или директно дејство по непријатељским циљевима. Купола се окреће у опсегу од 360 степени по азимуту, док се сам топ може подизати и спуштати од -4 до +80 степени по елевацији.

Поред муниције руске производње, 2А80 је оспособљен и за коришћење готово свих минобацачких граната прављених по НАТО стандраду и појединих топовских граната совјетског, односно руског порекла у истом калибру. Ту између осталог спадају високо-експлозивне фрагментирајуће, кумулативне, димне гранате и мине, као и ласерски вођене минобацачке гранате "китолов-2". Иако се ради о оружју са олученом цеви, у спектар употребљиве муниције спадају и гранате дизајниране за глаткоцевне топове калибра 120 мм.

Капацитет "вене" је 70 граната или мина (дупло више од других система из породице "нона"), свих врста, од којих је 22 унапред смештено у два оквира по 11, за брзо пуњење употребом уређаја за набијање. Максимална брзина паљбе је осам до десет пројектила у минути, док највећи домет зависи од врсте муниције па је тако за минобацачку око 7,2 км, а за топовску око 13 км. Велика прецизност и разорна моћ при употреби високо-експлозивних граната, чине овај топ упоредивим са артиљеријским оруђем у калибрима 152 мм и 155 мм.

Уз савремени топ, борбени потенцијал самоходног минобацача 2С31 "вена" додатно је побољшан уградњом напредног аутоматизованог система управљања ватром, у склопу ког је дигитални балистички рачунар, намењен за израчунавање параметара неопходних за обезбеђивање високе вероватноће поготка при првом опаљењу. Нишанџија на располагању има перископ и нишан за директну паљбу, док командир користи засебан пакет оптоелектронских уређаја и сензора за осматрање, односно означавање циљева, који су инсталирани на његовој страни куполе.

У пакет спадају дневни нишан, појачивач слике, ласерски даљиномер и инфрацрвена оптика за ноћно осматрање, а систем управљања ватром опремљен је и навигационим и топографским уређајима. Управо захваљујући описаним карактеристикама, „вена“ може дејствовати дању и ноћу, у свим временским условима са високим степеном прецизности.

Системи заштите

Поред оклопа возила носача и комплета АБХО, овај самоходни минобацач 2С31 располаже са још неколико средстава за самозаштиту. Као секундарно наоружање, изнад командирових уређаја за осматрање, уграђена је даљински управљана борбена станица (ДУБС), са митраљезом ПКТМ у калибру 7,62х54 мм. Брзина паљбе овог оружја је 500 до 600 метака у минути и користи се за одбрану од копнених и спорих нисколетећих ваздушних циљева.

На предњој страни куполе са леве и десне стране изнад топа, постављено је по шест диспенсера димних граната, који се електронски активирају. Са обе стране топа и на бочним странама на задњем делу крова куполе, смештени су уређаји за откривање ласерског зрачења, повезани са поменутим диспенсерима. Наиме, овај сегмент самозаштите функционише тако да када уређаји открију ласерски сноп непријатеља којим се "вена" означава као циљ, аутоматски долази до лансирања димних граната и последичног "сакривања" минобацача од зрака.

Уз све наведено, први модели "вене" били су опремљени и системом активне заштите "штора-1", какав се може наћи на тенковима Т-90, међутим на каснијој производној верзији овај вид заштите није примећен.

Иако до сада није забележена њихова борбена употреба, пре свега због релативно малог броја произведених примерака, 2С31 "вена" по својим техничко-тактичким карактеристикама свакако представља једно од најнапреднијих вишенаменских самоходних артиљеријских средстава на свету, у рангу са шведско-финским "амос-ом" и кинеским ПЛЛ-05.