Последњи совјетски лидер Михаил Горбачов: Вођа који је сахранио велику земљу

Председник Украјине Владимир Зеленски ће завршити као Михаил Горбачов, изјавио је недавно председник Белорусије Александар Лукашенко. Аплаузи које добија сваки пут у западним земљама, додао је Лукашенко, "њему пријају, али тај аплауз није искрен и крајње је време да и он то схвати."

Горбачов је 1. октобра 1988. изабран за председника Президијума Совјетског Савеза. Био је то врхунац његове политичке каријере, после које ће уследити нагли пад. Политичка каријера Горбачова можда је могла да буде блистава, али се убрзо окончала: тачно 25. децембра 1991, када му је, као председнику СССР-а, укинута функција јер се земља распала. Једна од последица распада су и ратови који су букнули на бившем совјетском простору.

Горбачов је пре тога, у августу 1991, поднео оставку и на место шефа Комунистичке партије Совјетског Савеза и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије, основане пре 93 године, која је тада још имала милионско чланство.

Горбачов је данас, пре свега у руском народу, упамћен као онај ко је разбио "велику земљу" и изазвао страдања милиона људи. Разбијање СССР-а означио је почетак низа драматичних догађаја, који ће се окончати крвавим расплетом у Украјини.

Последице реформи Горбачова

Горбачов је ступио у КПСС у својој 21. години. Од тада је његова каријера брзо напредовала. Године 1979, Горбачов је постао члан совјетског Политбироа, где је стекао наклоност Јурија Андропова, некадашњег шефа КГБ.

Након смрти Константина Черњенка, Горбачов је 1985. изабран за генералног секретара КПСС и постао је фактички владар Совјетског Савеза. Када је ступио на функцију, популарност је стекао захваљујући "перестројки" и "гласности", али се та популарност брзо истопила. На пример, када се 1996. Горбачов се кандидовао за председника Русије, добио је само један одсто гласова.

Низ реформи Горбачова почиње такозваном алкохолном реформом из 1985, која је требало да се избори са проблемом алкохолизма у Совјетском Савезу. Ове реформе нису имале много утицаја на алкохолизам, али су означиле велики економски губитак за државни буџет, од преко 100 милијарди рубљи.

Корак по корак, његова економска политика водила је земљу у пропаст. До краја осамдесетих, у поређењу са 1985, државни дефицит је порастао са нула на 109 милијарди рубљи, резерве злата су се смањиле са 2.000 на 200 тона, а инострани дуг је порастао на 120 милијарди долара.

Горбачовљева "гласност" довела је до буђења национализма и антируских осећања у совјетским републикама. Захтеви за већу независност од Москве су постајали све гласнији, посебно у балтичким републикама: Естонији, Литванији и Летонији. Националистичка осећања су се појавила и у Грузији, Украјини, Јерменији, Азербејџану... Горбачов је ослободио снагу која ће на крају уништити Совјетски Савез.

На крају Горбачов је поднео оставку, а СССР је званично распуштен. Горбачов је данас генерално добро оцењен на Западу, наводно зато што је окончао Хладни рат. Ипак, у Русији, он има репутацију вође који је проузроковао колапс државе, што је изазвало велику економску беду Русије из 90-их.

Поданички однос према Западу

У међународној политици Горбачов је, пре свега, желео "побољшање односа са Западом". У фебруару 1988, Горбачов је објавио повлачење совјетских снага из Авганистана. Повлачење се завршило следеће године, али се грађански рат у овој земљи свеједно наставио.

Документи са којих је недавно скинута ознака тајности у Архиву националне безбедности на Универзитету Џорџ Вашингтон показују наивност или лаковерност Горбачова, који, након распуштања Варшавског уговора, није тражио никакав писани ни јавни споразум са западним државама, пре свега са САД, о неширењу НАТО-а на исток.

Почев од 1990. године, Горбачов је добијао само усмена уверавања од америчких и европских лидера да се НАТО неће ширити на исток. "Ни један инч према истоку", рекао је тада амерички државни секретар Џејмс Бејкер.

Секретар Бејкер је уверавао Горбачова да је, "не само за Совјетски Савез, већ и за друге европске земље важно да имају гаранције да се, уколико Сједињене Државе задрже своје присуство у Немачкој у оквиру НАТО-а, војна јурисдикција НАТО неће ширити на исток ни за милиметар".

Коначно, амерички председник Џорџ Буш је 31. маја 1990. рекао Горбачову: "Ми немамо намеру, чак ни у својим мислима, да на било који начин наудимо Совјетском Савезу. Зато се залажемо за уједињење Немачке у НАТО."

Што се тиче укључивања источноевропских земаља у НАТО, британски премијер Џон Мејџор је 1991. године рекао Горбачову: "Ништа од тога се неће догодити". Али, догодило се.

Што се тиче СССР-а, за чији је распад најзаслужнији Горбачов, мађарски политички активиста Бен Тот изнео је занимљиво мишљење: "Да није било Совјетског Савеза, Египат не би био електрифициран, Индија не би имала челичане, а моја земља, Мађарска, би и даље била феудална житница."

Идеју да свака држава треба да се индустријски развија, јавља се у СССР-у, до тада је ово право било резервисано само за западне земље.

Како закључује Тот: "Кинеска револуција, иако по много чему различита, не би победила да није било совјетске подршке. Послератни економски процват, највећи у историји, покретала је ова земља."