Русија
Русија и контрола наоружања у Европи: Опозив споразума из Хладног рата најављује нову ескалацију?
Након опозива ратификације Споразума о забрани нуклеарних проба, Русија је обуставила учешће у Споразуму о контроли наоружања у Европи, што је изазвало осуде Запада. Велика Британија и савезници истог дана обустављају учешће у Уговору, док је НАТО подржао потез Лондона
Председник Русије Владимир Путин је 10. маја унео у Државну думу предлог закона о отказивању Уговора о контроли наоружања у Европи (ЦФЕ). У образложењу, Путин је рекао да је споразум "у великој мери застарео и да је изгубио додир са реалношћу", поред осталог, и због ширења НАТО-а. Данас је Министарство спољних послова саопштило је да је Руска Федерација завршила повлачење из ЦФЕ.
"У 00:00 7. новембра 2023. године завршена је процедура иступања Русије из овог Уговора о контроли наоружања у Европи. Тиме је међународни правни документ, чије је важење наша земља суспендовала још 2007. године, коначно постао историја за нас", наводи се у саопштењу објављеном на сајту руског министарства спољних послова.
Истог тренутка Велика Британија и савезници обустављају учешће у ЦФЕ. Лондон је саопштио да ће "радити са земљама истомишљеницима на осмишљавању и примени добровољних мера које воде ка стабилизацији", додајући да Велика Британија критикује Русију због повлачења из споразума.
Шта је Уговор о контроли наоружања у Европи?
Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи усвојен је новембра 1990. године. Он је имао за циљ да обезбеди војну равнотежу у Европи смањењем конвенционалних снага у оба супротстављена блока, НАТО-у и земљама Варшавског пакта. Документом су утврђена ограничења у погледу броја наоружања и опреме.
У првом издању, ЦФЕ споразум је увео ограничења на број војне опреме у Европи према пет параметара: тенкови, оклопна возила, артиљерија, авиони и хеликоптери.
Сваки од два тадашња блока се обавезао да ће смањити количину војне опреме: до 20 хиљада тенкова и 30 хиљада оклопних возила, као и до 20 хиљада артиљеријских система. Смањена је и војна авијација: до 6,8 хиљада авиона и до две хиљаде хеликоптера за сваки блок.
Поред тога, број трупа и опреме у одређеним деловиmа Европе био је ограничен: у Грчкој, Турској, Исланду и Норвешкој за западне земље, односно у Бугарској, Румунији, на Кавказу, у Лењинградској области и Одеси за земље Варшавског пакта.
Документ су потписале 22 земље: шест земаља Варшавског пакта (СССР, Бугарска, Мађарска, Пољска, Румунија и Чехословачка), као и 16 земаља НАТО-а. Споразум је ступио на снагу 1992. године и трајао је седам година. 1999. године, у позадини распада СССР-а и ширења НАТО-а на простор Румуније, Мађарске и Пољске, формулисан је нови споразум о прилагођавању ЦФЕ Уговора.
Упркос чињеници да је око 30 земаља потписало овај документ, ратификован је само у Русији, Белорусији, Казахстану и Украјини. Споразум никада није ступио на снагу, чиме су чланице алијансе добиле предност у односу на Русију. До 2007. неравнотежа је постала очигледна: 22 земље НАТО-а имале су више опреме него што је наведено у документу, а неке бивше совјетске савезнице приступиле су западној алијанси.
Москва је 2007. увела мораторијум на ЦФЕ споразум у нади да ће вратити стране у равноправан дијалог. Овај потез се пре свега односио на најближе суседе Русије – Пољску и балтичке државе.
"С обзиром на деструктивну позицију Сједињених Држава и њених савезника у вези са ЦФЕ, Русија је суспендовала уговор 2007. године. Оставили смо отворена врата за дијалог о начинима враћања одрживости контроле конвенционалног наоружања у Европи. Међутим, наши противници нису искористили ову прилику. Узимајући у обзир директну одговорност земаља НАТО-а за распиривање сукоба у Украјини, као и пријем Финске у алијансу и текуће разматрање пријаве Шведске, чак је и формално очување ЦФЕ споразума постало неприхватљиво што се тиче безбедносних интереса Русије", истиче се у саопштењу руског Министарства спољних послова.
Такође се наводи да су истовремено за Руску Федерацију престала да важе још два правно-обавезујућа споразума нераскидиво повезана са ЦФЕ: Будимпештански споразум од 3. новембра 1990. о максималним нивоима доступности конвенционалног наоружања и опрема шест држава чланица Варшавског пакта, као и "Бочни документ" од 31. маја 1996. године. Од основних споразума са Западом, остао је само Уговор о неширењу нуклеарног оружја.
У марту 2015. године, због погоршања односа са Украјином, Русија је суспендовала учешће на састанцима Заједничке консултативне групе о ЦФЕ споразуму, чиме је окончана последња интеракција у оквиру споразума.
Шта опозив споразума значи за Русију?
Повлачење из ЦФЕ уговора омогућиће Русији да постави оружје тамо где јој је потребно, а да никога о томе не обавести, објаснио је заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев. Он је такође додао да ће Русија максимизирати производњу наоружања, војне опреме и наоружања.
Процедура за повлачење из ЦФЕ споразума трајаће око шест месеци. Обавештење о иступању из уговора шаље се 150 дана пре очекиваног датума повлачења, а специјална конференција држава потписница требало би да буде сазвана у наредне три недеље.
Тренуно нема говора о алтернативи ЦФЕ споразуму. Према речима пуковника у пензији Виктора Литовкина, "другог споразума неће бити, јер се споразуми могу склапати између земаља које су једнаке у борбеном потенцијалу и које верују једна другој. Данас Сједињене Државе верују да су супериорније од свих у погледу борбеног потенцијала, желе да контролишу друге и не желе да буду контролисане".
То значи да Европу у наредним годинама очекује милитаризација као у доба Хладног рата. Једино што спречава сукоб великих размера је нуклеарно оружје, које поседују и Русија и САД и њихови сателити у Европи.
