Русија
Пројекат 22800: "Црна удовица" руске флоте
Захваљујући релативно малим димензијама, корвете класе "каракурт" могу пловити не само у морским и приобалним водама, већ и у рекама са ширим и дубљим коритом
Војно-поморска флота Руске Федерације је током последњих неколико година добила низ нових бродова, подморница и других пловила, а да се тренд опремања и модернизације ратне морнарнице наставио упркос сукобу у Украјини и међународним санкцијама, показао је и догађај са краја септембра 2023. године.
Наиме, у бродоградилишту "Амур" у граду Комсомољск, 27. септембра поринута су два брода "Ржев" и "Удомља", класе "каракурт" ("црна удовица" у преводу са руског језика), познате и под ознаком "Пројекат 22800".
Реч је о новој класи корвете, чији развој води порекло од старије "пројекат 12300 шкорпион", а коју су дизајнирали стручњаци из Централног поморског конструкторског бироа "Алмаз" из Санкт Петербурга. У почетку је планирано да се изгради 18 бродова, међутим конструкција два пловила је отказана. Тако да је од поринућа кобилице прве корвете "митшчи" (познате и као "ураган") са ознаком 567, у децембру 2015. године до данас у оперативну употребу уведено четири брода.
Поред наведеног, у процесу конструкције и тестирања налази се још 12 корвета класе "каракурт" у три бродоградилишта: "Пела" у Отрадноме, "Зеленодољск" у истоименом граду и горепоменутом "Амуру".
Основна намена нових корвета је остваривање и задржавање превласти на мору, самостално или у садејству са другим формацијама и бродовима, дејствовањем по поморским, као и копненим циљевима од стратешког значаја на обали или у дубини територије. Додатно, пловила класе "каракурт" су оспособљена за пружање подршке јединицама обалске страже, уништавање циљева у ваздуху и извршавање операција потраге и спасавања.
Нове корвете представљају и неку врсту економичније алтернативе класи фрегата "Адмирал Григорович", а уз то замишљне су као вид допуне и евентуалне замене за старију класу корвета "буран-м".
"Стелт" дизајн и предност малих димензија
Као и већина савремених бродова, приликом израде корвета класе "каракурт" акценат је стављен на смањивање радарског, инфрацрвеног и акустичног одраза, што је резултирало "стелт" дизајном надградње и трупа брода. Јарбол је интегрисан са надградњом и опремљен је различитим вишенаменским радарима са фазним антенским решеткама, о којима ће бити више речи на крају текста.
Дужина брода је 67 метара, највећа ширина 11 метара, газ трупа је око три метра, док су стандардни и депласман са пуном борбеном опремом 800, односно 870 тона.
Захваљујући релативно малим димензијама, корвете класе "каракурт" могу пловити не само у морским и приобалним водама, већ и у рекама са ширим и дубљим коритом.
Погон ових бродова заснован је на принципу ЦОДАД (Combined Diesel and Diesel) и састоји се од три дизел мотора М-507Д1 јачине по 7.355 кВт (9.800 кс), упарена са три ДГАС-315 дизел генератора, који покрећу три фиксирана елисна вратила и прамчани потисник. Описани погон омогућава максималну брзину пловидбе од 30 до 35 чворова, брзину крстарења од 12 чворова, аутономију пловидбе од 15 дана и оперативни домет од 2.500 наутичких миља (4.600 км).
Посаду чини 39 морнара, а према појединим изворима на корветама може бити смештено до 70 људи, што је од великог значаја када су у питању мисије потраге и спасавања оборених пилота или чланова посаде других пловила, оштећених или потопљених у борби.
Борбени потенцијал "црних удовица"
Главно наоружање корвета класе "каракурт" је универзални вертикални лансер УКСК 3С-14 са осам лансирних цеви, у конфигурацији 2х4 позициониран иза јарбола, односно у задњем делу надградње, са системом управљања ватром 3Р14Н. Будући да се ради о универзалном лансирном систему, из њега је могуће лансирати противбродске и крстареће ракете за удар по циљевима на копну, из породица "оникс" и "калибар".
Овај аспект ватрене моћи чини нове корвете способним за извршавање низа различитих задатака, а њихова убојитост може бити додатно повећана јер је поменути лансер оспособљен и за дејство хиперсоничним крстарећим ракетама из породице "циркон".
Секундарно наоружање за противбродско ратовање и дејство по копненим циљевима је прамчани бродски топ са две цеви АК-176МА у калибру 76 мм. Прамчани топ се контролише путем система управљања ватром МР-123-02/03 "багира", а за праћење и закључавање више циљева истовремено на већим дометима користи се оптоелектронски блок "сфера-2".
Нове корвете руске морнарице не заостају ни у домену противваздухопловне одбране, па је тако сваки брод опремљен са неколико система за заштиту од претњи из ваздуха.
Прва два брода у класи "митшчи" и "совјетск" су на располагању имали два противавионска топа кратког домета АК-630М у калибру 30х156 мм и укупно осам система ПВО кратког домета "игла-с" и "верба"
Приликом конструкције и наоружавања осталих корвета, донета је одлука о модернизацији и јачању аспекта ПВО, па је за ново наоружање одабран систем "панцир-м". Овај систем састоји се од осам лансера ракета земља-ваздух "хермес-к" домета 20 км по даљини и 15 км по висини и два противваздухопловна топа кратког домета АО-18КД у калибру 30х165 мм. "Панцир-м" може истовремено дејствовати по четири различита циља ракетама, док се топови користе накнадно уколико ракете промаше циљеве.
Систем је оспособљен и за уништавање ракета које лете на малим висинама, тј. до два метра изнад површине мора, а борбени комплет се састоји од 32 ракете и 1.000 топовских граната смештених у складишном одељку испод палубе. Поред свега наведеног, бродови класе "каракурт" имају и два тешка митраљеза "корд" у калибру 12,7х108 мм, а постоји и опција уградње лансирне рампе за извиђачке беспилотне летелице "орлан-10", који се могу користити за прикупљање података, навођење и корекцију ватре.
За откривање поморских, ваздушних и земаљских циљева, размену информација и координацију са другим пловилима опремљених сличним системима користи се вишенаменски радарско-осматрачки "минерал-м". Такође, посада корвете на располагању има и радар "позитив-м". Што се тиче средстава за самозаштиту, познато је да су бродови класе "каракурт" опремљени системом за лансирање мамаца ПК-10 "смељи", док о ометачима и сличним комплексима тренутно не постоје поуздани подаци.
Када је у питању борбена употреба, није познато да ли је један од четири брода у оперативној употреби, односно "Циклон" који се налази у саставу Црноморске флоте узео учешћа у ракетним нападима на војне циљеве у зони Специјалне војне операције.
Овај брод је 22. августа ступио у борбено дежурство, због чега се може претпоставити да ће се у скорије време (ако већ није) користити за дејство по стратешким циљевима непријатеља.
Са друге стране, почетком новембра појавиле су се информације и видео снимци о нападу на другу корвету под називом "асколд", стационирану у Керчу. У кратком интервалу велики број крстарећих ракета "стром шедоу" лансиран је управо на бродоградилиште где је поменуто пловило пролазило кроз крајње фазе конструкције. Иако је већ део ракета оборен, три су успеле да пробију мрежу ПВО, од чега су две удариле у простор испред "асколда", док је трећа погодила централни део палубе.
Упркос огромној штети, брод није потопљен и тренутно се обавља санација и свеобухватна поправка, због чега ће процес увођења "асколда" у оперативну употребу Црноморске флоте бити одложен бар још неко време.
