Русија
Руски снајперисти: Генији савременог ратовања
Снајперисти су посебна врста људи. Човек који је способан да дуго и притом непомично лежи да би једним добрим хицем уништио непријатеља је синоним за војну елиту. И баш то су руски снајперисти. Ево и приче неких од њих
Снајперисти "Њемец" и "Славјан" делују у јужнодоњецком правцу на фронту, где је ситуација једна од најнапетијих у зони СВО. Њихове ноћи су обично монотоне - леже у заседи и чекају да се противнички војници нађу на нишану. Ако се то деси онда пуцају, након чега обично буде један противник мање.
И тако у круг, кажу ови снајперисти за руску редакцију РТ.
Снајперисти раде у пару, а некада су заједно и њих тројица. Једна или две особе имају улогу посматрача, док је задатак последњег само један - да пуца што прецизније могуће.
Снајперисти се обично налазе недалеко од противника. Обично раде на удаљености од око 400 метара од украјинских војника. Обично се ради ноћу, јер током дана није могуће сакрити се од дронова.
"Изађемо на терен, нађемо место и онда чекамо кад ће да крену (противници)", каже "Славјан" док описује једну типичну ноћ снајпериста.
Иако некоме звучи да су им ноћи монотоне, заправо су веома опасне, а томе најбоље сведоче реалне приче са фронта.
Ево и једне од њих.
"Радили смо заједно нас тројица. Требало је да покривамо смену војника. Тада сам имао другу пушку, био сам помоћник. Уколико неуспешно гађаш или ако те сниме дроном онда почну да те гађају артиљеријом или митраљезом. Ако само пуцају на нас, то нас не плаши, тако да против нас одмах користе тешко оружје и онда морамо нагло да напустимо позиције. То је нешто чега се сећам. Конкретно тада мој колега је пуцао, али неуспешно - и почели су одмах да нас нападају из митраљеза", каже "Њемец".
"Али, све се добро завршило! Нису знали тачно где смо ми. Само су схватили одакле се пуцало и почели су туда да гађају, надајући се да ће открити где смо или да ће неког погодити", додаје.
Ипак, најтеже му је било да научи да користи тешко наоружање. То је, каже, било на почетку СВО.
"Када је све то почело, морали смо да радимо са покретних оклопних возила. То је, наравно, веома тешко, али ту није најважније да будеш прецизан, већ да се непријатељ сакрије и да не излази. Ми смо били у борбеном возилу пешадије, а гађали су нас гранатама. Док смо их тражили морали смо да гађамо из пушака директно из возила макар да се тај што нас је гађао склони у заклон. Успело нам је. Погодили смо га и дали шансу тенкистима из суседног возила да открију његову позицију".
"Славјан", пак, сматра да је најтеже нешто друго - лоши временски услови.
"Влага, киша, ветар - то све јако утиче. Потребно је врло прецизно циљати, све добро проценити. Заиста, снајпериста мора да узме у обзир хиљаду фактора", објашњава он.
"Снајпериста мора да буде флегматичан. Другачији људи се у том послу не задржавају", кажу "Њемец" и "Славјан", који затим објашњавају да је то тако јер је посао "једноличан".
Снајперисти сатима чекају скривени на некој позицији, не смеју да се много померају како не би били запажени. Морају да буду у стању да буду мирни, али и да буду константно на опрезу, будући да се најчешће налазе недалеко од противничке артиљерије. Они лове, и њих лове, али их се истовремено плаше више него било кога другог.
"Снајперисти размењују понеку шалу са недокучивим лицима, ретко се смеју и често не одговарају на питања", кажу "Њемец" и "Славјан".
Ипак, други борци за њих једноставно кажу - они су генији савременог рата.
