Немачка максимално ради на томе да завади Јерменију и Русију, каже данас за "РИА Новости" неименовани извор, додајући да је циљ Берлина да "увуче Јерменију у антируску политику Запада".
"Немци су заинтересовани за што скорије повлачење руске граничника са јерменске територије, и за то да власти земље очисте свој државни апарат од људи, који су пријатељски настројени према Русији, укључујући лустрацију оружаних снага, обавештајних служби и агенција за спровођење закона", каже извор.
Као замену за то, Берлин Јеревану предлаже финансијско-техничку подршку, али и подршку премијеру Јерменије Николи Пашињану у његовим напорима да спречи карабашке Јермене да емигрирају у земље Европске уније.
Ово је, подсетимо, врло актуелно питање, будући да је за кратак период прошле године територију Нагорно-Карабаха напустило чак више од 100.000 људи, након напада азербејџанских снага. Договор о потпуном прекиду сукоба постигнут је уз посредовање команде руског мировног контингента, а од 1. јануара ове године самопроглашена република престала је и да постоји.
Према подацима мисије Уједињених нација, која је 1. октобра 2023. посетила Нагорно-Карабах, на тој територији тада је било свега од 50 до 1.000 етничких Јермена.
Јерменија је незадовољна реакцијом ОДКБ-а на дешавања из септембра 2023, пошто овај савез, којем припада и Јереван, није, како каже, адекватно одреаговао на "нападе, који су били великих размера". Јермени су незадовољни и Москвом, оптужујући је да није испунила своје обавезе, подсећају "РИА Новости".
Пашињан је стога одбио да учествује на самиту ОДКБ-а у новембру 2023, а пропустио је и састанке Евроазијског економског савеза и Заједнице независних држава у Бишкеку у октобру. Међутим, Москву је на крају ипак посетио крајем децембра, у којој се руковао и са председником Азербејџана.
Москва на све то подсећа да су њени миротворци савесно испуњавали своје обавезе у Нагорно-Карабаху, и додаје да је руска страна, такође, искористила и сва могућа правна средства како би осигурала хуманитарну подршку погођеном региону. Истиче се и да је Пашињан, а не Русија, признао да је Карабах, заправо, део Азербејџана и подвлачи да је само Русија у стању да игра улогу гаранта мира и стабилности у том региону.
Борба да се прекину руско-јерменске везе води се више година, поручили су крајем прошле године руски званичници, додајући да је разлика у томе што се раније ова борба крила, док се сада она спроводи директно и јавно.