Русија
Богојављенско купање у Русији на минус 41: Традиција стара неколико векова (ФОТО, ВИДЕО)
Гувернер региона Јакутије Ајсен Николајев заронио је у реку Лену на температури од минус 41 степен
Богојављење се обележава у спомен на догађај када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордан. Крштење Господње било је један од кључних догађаја у земаљском животу Спаситеља, дан када је Дух Свети у виду снежнобелог голуба сишао са неба, јавивши се људима. Није изненађујуће што се овај дан посебно слави међу православним верницима.
Широм Русије, верници славе православни празник Богојављења урањајући у хладну воду кроз рупе исечене на леду језера и река.
Током празника, широм Русије се традиционално организују масовна купања, њих више од 5.000, а за безбедност догађаја одговорни су припадници Министарства за ванредне ситуације. На овај празник Руси трипут урањају у ледену воду како би се очистили од греха и вратили снагу духа.
Медицински тимови најчешће осигуравају купаче које лекари упозоравају да купање у леденој води није штетно само за потпуно здраве људе. Свештеници, са друге стране, тврде да не постоје правила која налажу верницима купање у леденој води. Ипак, овакво купање на данашњи дан практикује се од давнина.
У неким руским регионима људи спроводе ритуал на екстремним температурама.
Гувернер региона Јакутије Ајсен Николајев заронио је у реку Лену при спољашњој температури од минус 41 степен.
Купање у леденој води је стара руска традиција. Страни путници, трговци и дипломате су писале о овој појави још у XVI веку. Према традицији, 19. јануара, на залеђеној реци се сече рупа у облику крста коју су у народу назвали "Јордан", као реку у којој је крштен Исус. У градовима и селима се одржавају литије до места купања.
Углавном су пливали они који су сматрали да треба да очисте душу од греха у благословеној води. Други су се једноставно купали "јер је здраво". Купање се одржава упркос јаком мразу, који, по правилу, увек прати овај празник.
Из историјских хроника позната је чињеница о Ивану Грозном, који је волео да изненађује стране дипломате храброшћу и јунаштвом својих бојара на овај дан. У мразним данима терао их је да скину бунде и зароне у ледену рупу на реци, показујући задовољство свим својим изгледом. Штавише, све ово није у оквиру традиције православља, већ управо због демонстрирања војне храбрости Руске војске.
Председник Русије Владимир Путин je јутрос рано уронио у ледену воду како традиција налаже у складу са православним празником Богојављења, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Историја празника
После тридесет година, током којих је "растао и ојачао духом, испуњен премудрошћу" (Лука 2:40), Христос почиње своје служење. И тако Исус долази на обалу реке Јордан, где Јован Крститељ проповеда, позивајући људе на покајање и вршећи обред светог умивања.
"У руском преводу Новог завета, грчка реч "баптисма" (умивање) се преводи као "крштење", иако је крштење у строгом смислу речи (тј. прихватање крста) само хришћанско крштење", објашњава јереј Александар Мен.
Након што је ритуал био завршен, небеса су се "отворила" и Дух Свети је сишао на Христа у облику белог голуба. Тако се појавио други назив празника - Богојављење.
"Тачан датум Крштења Господњег нам није познат. Али ако пажљиво прочитате прве главе Јеванђеља по Јовану и упоредите све догађаје који су тамо описани, отприлике можете утврдити да је Исус Христос примио крштење 6. јануара по старом календару (19. јануара по новом) у узрасту 30 година. После овога се повукао у пустињу, где је уочи Васкрса постио 40 дана. Почев од 4. века црква је установила прославу овог дана. А данас цео хришћански свет на овај дан слави Богојављење Господње", рекао је за "Известија" свештеник храма Светог Петра Митрополита Московског у Санкт Петербургу Николај Савченко.
Многи верују да не само вода, већ и снег на овај дан има лековиту моћ. Стога се многи "умивају" снегом како би својој кожи дали блистав изглед и побољшали здравље. У селима се снег често баца у бунаре и меша у храну за стоку и живину.
Многи људи повезују природне знакове са празником. На пример, многи на Богојављење одређују је какви ће бити месеци који долазе. Дакле, ако у ноћи 19. јануара буде ведро и мраз, лето ће бити суво и вруће. Ако напољу скоро да нема снега, не очекујте велику жетву на јесен. А ако током дана падне снег, онда ће ове године бити много хлеба и благостања.
