Русија
Отворена крађа: Како се на Западу и у Украјини развија дискусија о конфискацији руске имовине
Конфискација руске имовине довешће до тога да ће многе земље почети да одбијају услуге западних банака, плашећи се могућих сличних санкција против њих, као и до реципрочних мера Русије, али треба имати у виду да су на Западу политички разлози некад испред економске логике
Украјина планира да присвоји руску имовину вредну више од две милијарде долара, саопштило је руско Министарство спољних послова.
Према речима шефа Другог одељења за земље Заједнице независних држава МСП-а Алексеја Полишчука, овај износ укључује десетине предузећа, корпоративна права, некретнине и возила. Осим тога, режим Зеленског тражи да му буду пренета руска средства замрзнута на Западу. Украјинска влада тврди да је Вашингтон већ дао Кијеву одређене гаранције у вези с тим.
Како примећују аналитичари, планови Украјине и Запада да конфискују руску имовину су у супротности са нормама међународног права и економске изводљивости.
Технички не би било тешко за Сједињене Америчке Државе и Европску унију да конфискују руска средства, али западне елите с правом страхују да би то могло да поткопа поверење у финансијски систем изграђен на долару и евру, истичу аналитичари.
Овде се поставља питање поверења у западни финансијски систем од стране, посебно држава Глобалног југа, Кине и Индије, каже заменик директора Института за стратешке студије и прогнозе Универзитета РУДН Јевгениј Семибратов у разговору за РТ.
"Уосталом, конфискација руске имовине довешће до тога да ће многе земље почети да одбијају услуге западних банака, плашећи се могућих сличних санкција против њих. Штавише, сада постоје алтернативе у југоисточној Азији и арапским земљама. Овај фактор за сада кочи Запад", рекао је Семибратов.
Према његовим речима, Запад је сада суочен са ситуацијом у којој су његови политички интереси у супротности са економском сврсисходношћу.
"Логика њихове политике говори о потреби конфисковања ове имовине како би се показала одлучност Запада да до краја стане уз Украјину. Осим тога, јавно одбијање конфискације довешће до напада опозиције унутар самих западних земаља. Али, економска реалност диктира супротно: конфискација имовине ће значити озбиљне трошкове", објаснио је овај стручњак.
Под оваквим условима, Запад и даље радије подржава расправу о конфискацији у медијима, али не предузима конкретне кораке.
"С времена на време у медијима се избацују одређене тезе на ову тему. Тиме се подгрева политички интерес, јавно мњење је задовољно, али се не предузимају прави кораци. Ситуација је остала у тако суспендованом стању у последње две године", подсетио је Семибратов.
Међутим, заменик председника Комитета Државне думе за информациону политику, информационе технологије и комуникације Олег Матвејчев је у коментару за РТ сугерисао да би, упркос свим трошковима, Запад пре или касније могао да прекрши успостављени статус кво.
"На Западу политички разлози понекад имају предност над економском логиком. Уосталом, Немачка је, на пример, ишла против здравог разума прекидајући економске односе са Русијом и одбијајући наш гас. Сада немачка привреда има озбиљне потешкоће. Дакле, здрав разум сада није гаранција да Запад неће одлучити да конфискује средства. Можемо да причамо колико хоћемо о томе да им то није исплативо, да ће им Москва као одговор конфисковати и имовину, али они то ипак могу, јер су себи већ више пута пуцали у ногу", закључио је Матвејчев.
