Русија
Девет година од потписивања Минских споразума: Како су европски лидери покушали да изиграју Русију
Мински споразуми постали су једина могућност за дипломатско решење сукоба у Донбасу, али никада нису спроведени
Кад је Русија у фебруару 2022. покренула Специјалну војну операцију у Украјини да би сачувала руски народ на простору Донбаса, суочила се са оптужбама да је прекршила споразуме договорене у Минску. Испоставиће се да Минске споразуме, чију примену су гарантовале земље потписнице - Француска, Немачка, Украјина и Русија, Запад и Кијев никада нису ни планирали да спроведу.
Мински споразум 1 и 2 били су плод вишемесечних преговора Кијева и Москве, који су, уз руског лидера Владимира Путина, као и тадашњег председника Украјине Петра Порошенка, усаглашавали су још и немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд ("Нормандијска четворка").
Како се показало девет година након потписивања, три од четири стране које су учествовале у преговорима никада нису ни планирале да испоштују договор.
Подсетимо, после државног удара у Кијеву и свргавања председника Виктора Јануковича, на југоистоку земље покренута војна "антитерористичка" операција против становника Доњецке и Луганске области који су одбили да се повинују званичном Кијеву.
До лета су сукоби између војске и формација украјинских националиста и милиција ескалирали у потпуне војне операције коришћењем тешких оклопних возила и авиона.
На територији Доњецке и Луганске области, по резултатима референдума, проглашене су Доњецка и Луганска Народна Република (ДНР и ЛНР).
Прекид ватре, али не и крај сукоба
Постигнутим мировним договором из Минска, 15. фебруара 2015. године на снагу је ступио прекид ватре, али је сукоб наставио да тиња у позадини, захваљујући Западу.
Мински документ подразумевао је разоружавање свих незаконитих група и повлачење из Украјине свих страних оружаних формација, технике и плаћеника. Обухватао је и план за размену заробљеника на основу принципа "сви за све", реформу устава Украјине са циљем децентрализације и фиксирања посебног статуса појединих региона Доњецке и Луганске области.
Како је тада објаснио Путин, договор је обухватио и повлачење тешког наоружања, као и устаника у Донбасу.
Меркелова, Оланд и Порошенко потврдили су да нису ни планирали да спроведу споразуме. Испоставиће се да Запад није планирао да испоштује договор о миру, већ је све време радио на томе да наоружа Кијев. Такве намере најпре је потврдила Меркелова, која је након почетка Специјалне операције открила намере Запада.
"Мински споразум је био покушај да се Украјини купи време. Она је то време искористила да ојача. Украјина из 2014-2015. није Украјина коју видите данас", рекла је Меркелова.
Бивша немачка канцеларка рекла је и да би руски председник Владимир Путин тада "лако прегазио" Украјину.
"Такође сумњам да је НАТО могао да пружа толико помоћи Украјини као што то сада чини", казала је Меркелова за период када је Кијев покренуо офанзиву против проруске популације у Доњецку и Луганску.
И Меркелова, и Порошенко и Оланд признали су, међутим, од почетка руске Специјалне војне операције у Украјини, да је за њих такозвани Комплекс мера за испуњавање минских споразума, односно "Минск 2" потписан 12. фебруара 2015. године, био само мртво слово на папиру. Без обзира на то што је добио подршку Савета безбедности УН и постао обавезујући међународноправни документ, испоставило се да је заправо био само "навлакуша" за Русију која је требало да купи време Западу да наоружа Украјину и гурне је у рат.
Фарса и куповина времена
Наиме, мислећи да разговара са Порошенком, Меркелова је у телефонском разговору рекла да не жели да нагађа да ли је било могуће спречити сукоб у Украјини, али је признала да су га Мински споразуми свакако одложили и дали Кијеву на времену.
"У том тренутку, како не бисмо дозволили да дође до још горих ствари, сви смо потписали споразуме. Једноставно сматрам да су они Украјини дали више времена за развој у периоду од 2014. до 2021. године". Ови споразуми су били добри за Кијев, јер захваљујући њима Украјинци сада могу да се супротставе Путину, објаснила је. "Украјина сада не само да може да одговори, већ је добила и међународну подршку", закључила је Меркелова.
О намери Запада говорио је и Порошенко који је изјавио да је потписивање Минских споразума дало Украјини осам година да "изгради војску, економију и глобалну проукрајинску антипутиновску коалицију".
И трећи потписник споразума, Франсоа Оланд, навео је да Украјина сада има боље обучену и опремљену војску него 2014.године, а да је Кијев, захваљујући Минским споразумима добио могућност да ојача своје капацитете. Додао је и да је садашњи отпор украјинске војске резултат дипломатске вештине Француске и Немачке, потврђујући тако директно умешатељство Запада у конфликт у Украјини.
На Западу "више нема праве дипломатије"
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је раније да на Западу "више нема праве дипломатије", истакнувши да је она последњи пут "виђена" 2014. и 2015. када су потписани Мински споразуми, али чак ни тада то није била права дипломатија, већ, како је оценио, "дипломатија лажи".
"Нико од оних који су потписали документа пре девет година, осим руског председника Владимира Путина, није планирао да се држи договора", истакао је Лавров, додајући да, како се чини, на Западу не схватају ни новонасталу геополитичку реалност, јер међу њима неки и даље позивају Русију да се врати на границе од 1991. године, да преда Крим и препусти руски народ тортури кијевског режима.
Председник руске Државне думе Вјачеслав Володин рекао је недавно да би признање украјинског руководства, бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел и бившег француског председника Франсоа Оланда, да је сврха Минских споразума била да се Украјини "купи време" током којег ће ојачати за нове сукобе са Русијом, требало да буде доказ против њих на процесу пред међународним кривичним судом.
Свесна намера Запада у договору с Кијевом, Русија је одлучила да заштити руски народ на истоку Украјине, спречи даље злочине над цивилима на простору Донбаса и покрене Специјалну војну операцију.
