Ово је време Русије - поручио је пре неколико дана руски лидер Владимир Путин.
Да је Путин у праву не показују само успеси Русије у бројним сферама (наука, економија, пољопривреда, здравство...) већ и један колосалан неуспех оних који су покушали да јој се замере.
Пре две године, званично, (незванично давно пре тога) западне земље предвођене Сједињеним Америчким Државама поставиле су себи изузетно амбициозан циљ - "затварање" Русије и потпуна изолација ове државе од остатка света.
Међутим, како је и сам Путин јасно рекао - сви покушаји ограничавања Русије су пропали, а бројне земље заинтересоване су за руске идеје, укључујући и економску сферу.
Поред економских санкција, Запад активно води и дипломатску пропаганду против Русије. Не прође дан, а да се ова држава у некој од западних престоница не помене у негативном контексту, а међународни политички скупови у годинама за нама обележени су антируским порукама.
И поред антируског наратива који преовлађује у медијима, понекад се поткраде и "грешка", па и у западним листовима можемо прочитати понеку реч о томе да Запад, упркос свим напорима, није успео да сломи Москву.
Тако је недавно француски "Фигаро" признао да Запад Русију није успео да ослаби економски, дипломатски или војно, и да је Москва показала изузетну издржљивост.
"Није се десио економски колапс којем се Запад надао. Није се десила ни дипломатска изолација коју су најављивале западне земље, јер су земље такозваног Глобалног југа показале подршку или, у најмању руку, добронамерну неутралност у односима према Кремљу", наводи се у тексту.
О томе колико је Запад Русију "изопштио" видело се и на заседању Уједињених нација у Њујорку у септембру прошле године.
На то се "пожалио" чак и министар спољних послова Сергеј Лавров који је, иначе, у три дана боравка у Њујорку био толико "одбачен" од света да је имао састанке са двадесетак делегација земаља из различитих делова планете.
"Све је у реду, само 'патимо' због изолације", у шали је рекао Лавров.
Србија доследна - нема санкција против Русије
Не нападају само Москву, већ и свакога ко се и само усуди да помисли да та Русија није толико зла колико нам причају.
Узмимо као пример Србију, државу која се, како би то рекли у Европској унији, није ускладила са мерама, а главна мера су управо санкције против Москве.
Државно руководство Србије две године не мења став - санкција Русији неће бити.
Није разлог само то што Србија не намерава да руши своја вишедеценијска пријатељства због хира и претњи Запада, већ и је и народ ове државе на својој кожи осетио сву бол санкција и зна да се све ломи на плећима обичног човека.
Иако се можда на први поглед чини да је сарадња Русије и Србије "утихнула", две државе довршавају већ започете пројекте и покрећу нове.
Министар здравља Руске Федерације Михаил Мурашко недавно је посетио Београд, где је са колегиницом из Србије Даницом Грујичић потписао Меморандум о сарадњи, а најављено је и јачање сарадње два здравствена система у многим областима.
Иако су европске државе "појуриле" како би што брже испуниле свој део у кажњавању Русије, Србија је земља која је успела да се одупре притисцима, и да своје интересе стави пре свих осталих - па и руских.
Додик у Казању
Да се прикључи антируској хистерији одбила је и Република Српска, а односи Москве и Бањалуке крећу се узлазном путањом. Представници РС редовно посећују Русију, а активна је и сарадња у многим областима.
Председник Републике Српске Милорад Додик пре неколико дана у Казању се сусрео са руским председником Владимиром Путином, коме је поручио да ће победа Русије на свим пољима бити и победа Српске.
Додик је навео да Путин "остварује важну мисију овог времена", те да верује да је Русија на правој страни слободе народа, људи и држава.
Јачају односи и са Кином
Ништа мање бољи нису ни односи између Кине и Русије.
Очекује да ће председник Русије ове године посетити Кину, а припреме за ту посету су већ почеле. Путин и кинески лидер Си Ђинпинг би, како је најављено, у овој години требало да имају неколико сусрета.
Кинески министар спољних послова Ванг Ји на Минхенској безбедносној конференцији поручио је да "односи Русије и Кине доприносе стратешкој стабилности у азијско-пацифичком региону али и у целом свету".
Ни сарадња две државе, која нема утицај на треће стране, није могла да прође без последица, па су земље чланице ЕУ у склопу новог пакета санкција Русији казниле и кинеске и индијске компаније оптужене да подржавају Москву.
Међутим, ни Кина није попустила под притисцима, па од покретања Специјалне војне операције доследно позива на мирно решавање кризе, без санкција и казни.
Пријатељство са Јужном Америком
У последњих неколико година посебно је ојачала сарадња Русије и земаља Јужне Америке. Не само да су латиноамеричке државе одбиле да се прикључе "лову" на Русију, већ се Русија дефинитивно враћа у овај део света, након затишја деведесетих година.
Русија и државе Латинске Америке традиционално имају пријатељске односе који су започели током борбе Латиноамериканаца за независност.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров редован је гост земаља Латинске Америке, а посећују их и други руски званичници, и обрнуто.
Лавров се тренутно налази у Бразилу, а у склопу латиноамеричке дипломатске турнеје посетио је и Кубу и Венецуелу.
Председник Венецуеле Николас Мадуро најавио је да ће ускоро допутовати у Санкт Петербург.
Арапске земље
Председник Русије Владимир Путин недавно је посетио водеће арапске државе, Уједињене Арапске Емирате и Саудијску Арабију, што је још један доказ да Запад није успео да изолује Русију од остатка света.
Путинова посета УАЕ и Саудијској Арабији, које су деценијама сматране савезницима САД и ЕУ, говори да су поштовање и економска сарадња за обе стране битнији од санкција и доказивања оданости Вашингтону.
Председник Русије је у Емиратима примљен уз највише почасти - дочекао га је престолонаследник Абу Дабија лично, уз шпалир почасне гарде, а небом су руску заставу формирали амерички авиони Ф-16. УАЕ су, иначе, главни спољноекономски партнер Русије у арапском свету.
Колико је Путинова посета УАЕ била успешна говори и чињеница да је руски председник позвао колегу Мухамеда бин Заједа ел Нахјана да учествује на самиту БРИКС-а у Казању у септембру 2024. године, што ће бити њихов трећи сусрет за непуне две године.
Поређења ради, председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер једва да је дочекан у Катару крајем прошле године, приликом посете овој арапској земљи у коју је стигао како би разговарао са шефом те државе.
Штајнмајера нико није дочекао на аеродрому након слетања, због чега је он на температури од око тридесет степени у оделу пола сата чекао катарског колегу на вратима авиона. Не само да је био принуђен да чека, већ га је на крају дочекао само локални званичник.
Путин се у децембру прошле године сусрео са престолонаследником Саудијске Арабије Мухамедом бин Салман ел Саудом, а порука са тог састанка је јасна - Ништа неће пореметити наше односе!
БРИКС све јачи
Русију са земљама Африке и Блиског истока повезује и савез БРИКС - који обухвата 45 одсто светске популације и 36 посто глобалног БДП-а, надмашујући 30 процената удела Групе седам најразвијенијих земаља света (Г7).
Група економија у развоју, коју су чиниле Русија, Бразил, Индија, Кина и Јужна Африка, доживела је експанзију пошто су јој се у јануару ове године придружили Саудијска Арабија, Иран, Етиопија, Египат и Уједињени Арапски Емирати.
Расте економски утицај земаља чланица, али и сам савез, па је тако више од 20 држава изразило жељу да се придружи БРИКС-у.