Професор старог кова и великог срца за РТ Балкан: Рат ме није одвратио од одласка у Луганск

Светислав Стојановић (70), пензионисани професор математике из Вршца, дише за своје ђаке, за своју професију, Русију и братски народ.

Довољно је да му чујете глас да схватите да се иза његове, на први поглед ирационалне одлуке да усред рата у Украјини оде да предаје у Луганску Народну Републику, заправо крије "профа старог кова" неприкосновен у жељи да се на најбољи, и једини начин који зна, одужи руским математичарима из чијих је лектира учио, како језик, тако и једначине, формуле, разломке, алгебру...

Користимо моменте када има интернет да се чујемо, што је до пре три недеље био редак случај због безбедносних разлога, јер се елитна 60. Гимназија у којој предаје налази на неких 100 километра од фронта.

Наш избор

Напустио Србију да би предавао математику у Луганску: "Ово је моје бојно поље"

"Јако је тешко обезбедити нормалан разговор, треба пуно среће. Схватио сам да је потребно доћи и помоћи својима овде, јер ми Русе доживљавамо као свој народ, којем треба помоћи онолико колико свако од нас може. Знао сам за недостатак наставника математике, нема их ни код нас у земљи, ни у свету. Знајући све то, знао сам да ће и у Луганску бити потребе за мојим ангажманом. Покушавао сам чак и пре Специјалне војне операције да одем, требало ми је до годину и по дана да нађем начин. Сада ми је задовољство и част да могу да радим и помажем у овим годинама", каже Стојановић на почетку разговора. 

На питање како је живети у ратној зони, наводи да му одговор дају ђаци који сваког дана насмејани долазе у школу.

"А и фронт је некако све даље од нас како дани пролазе. Тренуци у школи ми пролазе у задовољству резултатима које постижемо. Овде имам укупно 134 ђака у пет одељења. Предајем шест математичких предмета, прво 'Математику' за пети разред, у 10. имам једно одељење којима предајем 'Алгебру са анализом', 'Вероватноћу са статистиком' и 'Геометрију', исто и у 11., где се уче посебно 'Математичка анализа и алгебра' и 'Геометрија', и још им држим припрему за полагање завршеног испита, који је квалификациони за упис факултета. За две године планирам да се вратим у Србију, па смо на време кренули са спремањем, да положимо тај тежак испит", каже овај пожртвовани професор.

Професор из Вршца међу петоро најбољих страних учитеља у Русији

Додаје да су управо завршили са прославом 8. марта.

"Овде је то озбиљан посао. Организовали смо шаљиви квиз у коме девојке играју против младића, а поента је била да мушкарци победе џентлментски изгубивши. Част ми је да сам доспео у екипу", констатује саговорник РТ Балкана.

Међутим, ово није једини тим у који је наш професор "упао". Наиме, недавно је у Русији проглашен за једног од пет најбољих иностраних учитеља у конкуренцији 165 странаца који раде у школама и на факултетима широм Руске Федерације за 2023. годину.

"Реакције колега и ученика су дивне, од првог тренутка су ме прихватили као рођеног. Кад се појави прилог или интервју о мени, кажу ми да су ме гледали и да им је драго да су видели неког свог. Толико поштовања, дивно је то чути и осетити", каже Стојановић. 

Руски образовни систем, како додаје, функционише без проблема, подржан је од стране државе снажим инвестицијама и озбиљним опремањем школа.

"Капитални ремонт се одиграва у Донбасу и Луганску, Русија крупним корацима отклања последице онога што се последњих деценија чинило у Украјини. Корупција, очајна инфраструктура, појава нацизма за коју сам сматрао да мора да буде уништена што је започето покретањем Специјалне војне операције", објашњава професор Светислав.  

Каже да су озбиљне најаве Владимира Путина о повећању зарада у просвети и о помоћи породицама са више деце.

"То није предизборна прича или тирада, то је једноставно- тако. Путин је пуно тога обећао и све је испунио, тако ће бити и сада. Међутим, нисам овде дошао да зарадим новац. И родитељи су ми живели од професорске плате, тако да сам увек знао да у просвети нећу намлатити паре, нисам ни у Русију дошао да то учиним. Ипак, драго ми је због колега, то ће утицати на повећање стандарда, да поправе ситуацију", наводи наш саговорник.

Додаје и да су да су људи у Русији у приличној мери обезбеђени и да не морају да много да размишљају о ценама грејања, струје, режија, које би биле смешне за грађане Србије.

"Артикли у продавници знатно су јефтини него код нас. Има новца и за културу, што код нас није увек случај. Долазе веома квалитетни ансамбли из Велике Русије, ми смо овде Мала Русија... У граду имамо три позоришта и циркус, тако проводим нешто слободних дана, поред учесталих путовања у Москву", каже Стојановић.

Открива нам и да је читава његова породица јако везана за Русију и православље.

"Први пут сам пре 47 година, 1977. године, као студент посетио Москву и тадашњу СССР. Од тада датира љубав према овом делу света. У овим околностима ми се допада чињеница да ће Русија својим трудом успети да спасе традиционални свет онако каквог га ми православци знамо и какав желимо да остане", поручује он.

Додаје да му породица веома недостаје и користи ову прилику да их поздрави

"На то сам био спреман када сам одлучио да овде дођем, а једино што не могу да поднесем је одсуство мојих четворо унучади које неизмерно волим. Много ми недостају, поготово кад видим фотографије и видео снимке. Када се чујемо, отимају се ко ће да разговара са деком, а то ми сваки пут натера сузе на очи", признаје професор Светислав.