Србија и Балкан

Професор из Вршца међу петоро најбољих страних учитеља у Русији

За могућност да добиј престижно признање, које је 2021. установила Државна образовна организација Руско друштво "Знање", изабрано је чак 165 странаца који раде у школама и на факултетима широм Русије, а међу петоро финалиста био је и Светислав Света Стојановић
Професор из Вршца међу петоро најбољих страних учитеља у Русији© РТ Балкан

У оквиру Међународне изложбе "Форум Русија", која се одржава у Москви, на великој свечаности одржаној у понедељак увече, додељене су награде за најбољег иностраног учитеља у Руској Федерацији за 2023. За могућност да добију ово престижно признање, које је 2021. установила Државна образовна организација Руско друштво "Знање", изабрано је чак 165 странаца који раде у школама и на факултетима широм највеће земље света, а међу петоро финалиста био је Светислав Света Стојановић (69), пензионисани професор математике из Вршца, од јесенас предавач у Луганску.

Одлучено је да је најбољи страни просветни радник који предаје у Русији Адријен Боке из Француске. Он волонтира у Донбасу, помаже у прикупљању одеће, хране и новца за становништво, а такође је и васпитач и ратни извештач.

Али, ништа мање аплауза на велелепној свечаности у Москви није добио ни професор Светислав Стојановић, како су га најавили "Србин који предаје математику у престижној 60. Гимназији у Луганску". Штавише, када је водитељ 26. фебруара увече прочитао његово име међу петоро финалиста, аплауз је био најгласнији. Тако су сведочиле и камере "ТВ Русија 24 часа", која је директно преносила догађај у све руске републике.

"Изгубио сам заслужено. Француз Боке не само да предаје у Донбасу, него иде и на прве линије фронта, обилази децу између граната и због тога има велике проблеме у својој држави. Ја остајем у Луганску да предајем, даће Бог биће још прилике за ово признање. Велика ми је част и задовољство јер беше препознат мој труд и љубав за Русију", рекао је Стојановић, одмах после свечаности за "Новости".

А Руси су му после ТВ церемоније, како каже, слично узвратили.

"Док сам се поздрављао са осталим учесницима, пришао ми је младић који је тражио да се сликамо и да има фотографију са мном. Како је његова жена намештала телефон он је прелепо запевао 'Тамо далеко'. Певали смо заједно, неки Руси су пришли и придружили нам се. Много нас је певало... А тај човек који ми је први пришао је из града Владимир-Суздаљ, удаљеног 220 километара од Москве, а имао је жељу када је долазио на ову свечаност, како ми рече, да поздрави Србина", прича професор Стојановић.

Име Вршчанина претходно је читано на овој свечаности пред целом Русијом уз имена Карин Кнајсл, бивше министарке спољних послова Аустрије (2017-2019), која је данас на челу Центра Г.О.Р.К.И. у Санкт Петербургу повезаном са Државним универзитетом у овом граду, као и Кристијана Ламеса из Аргентине, предавача, међународног аналитичара, писца и фотографа сарадника међународних информативних канала Хиспан ТВ (Иран) и ТелеСУР (Венецуела).

У ужем избору за награду био је и доктор наука Џон Стјуарт Дурант из Канаде, почасни конзул Русије у Њуфаундленду и Лабрадору, професор и координатор руских програма на Универзитету Меморијал, где предаје руски језик и књижевност више од 30 година.

"У Луганск, у 60. Гимназију, враћам се одмах. Математика не сме да чека. Ни док сам предавао 40 година у вршачкој Хемијско-медицинској школи, никад нисам изостајао. Само због тога што ме са великим поштовањем зову 'учитељу' никад нећу зажалити што сам одлучио да дођем у Луганск. Обраћају ми се са огромним поштовањем са "Светиславе Живановичу", а то ме опет сваког дана подсећа на покојног оца Живана који ме је учио да волим Русију. Он је преминуо 2001, али сигуран сам да би са поносом одобрио моју одлуку да одем и помогнем Русима колико могу", наводи професор.

На питање како је одлучио да дође на ратно подручје да предаје, професор Светислав каже да је пресудну помоћ имао од Руског дома у Београду.

"Бог умеша прсте где год треба! Уосталом ту су 'сјахале' и три српске регименте у Сеобама Чарнојевића и овде је била успостављена Славено-Сербија аутономна област која је постојала од 1753. до 1764. док се није својом вољом прикључила Русији", каже Светислав Света Стојановић.

image
VV inauguration
banner