Русија
Педесет година од увођења АК-74 у употребу војске СССР-а: Достојан наследник првог "калашњикова"
Главна карактеристика новог оружја било је то што је израђена за употребу муниције калибра 5,45х39 мм, који је заменио дотадашњи 7,62х39 мм присутан код чувене АК-47 и модернизоване верзије АКМ
На данашњи дан, 18. марта 1974. године, декретом Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза и Савета министара СССР-а, јуришна пушка АК-74 уведена је у оперативну употребу совјетске војске. Главна карактеристика новог оружја било је то што је израђена за употребу муниције у калибру 5,45х39 мм, који је заменио дотадашњи 7,62х39 мм присутан код претходника АК-74, АК-47 и његове модерније верзије АКМ.
Највећа предност мањег калибра огледа се у смањивању тежине муниције и пушке, чиме се војнику омогућава да носи више муниције без додатног преоптерећења. Осим тога, мањи калибар смањује трзај оружја, те доприноси већој прецизности и олакшава употребу пушке.
Због наведених предности, САД су још 1964. године прешле на калибар 5,56 мм, када је у употребу уведена јуришна пушка М16, а Совјетски Савез је имајући у виду америчка искуства, нарочито из рата у Вијетнаму, 1966. поставио техничко-тактичке захтеве за развој муниције у новом калибру и нове јуришне пушке.
"Совјетски обавештајци сазнали су да су Американци прешли на мањи калибар. Овај концепт тестиран је у СССР-у и дошло се до закључка да је смањивање калибра и трзаја резултира већом ефикасношћу паљбе и смањењу тежине муниције. Након тога, покренут је развој домаћег метка и јуришне пушке", рекао је војни експерт Максим Попенкер за руску редакцију РТ.
Неколико конструкторских тимова предложило је свој дизајн за нову пушку, а укупно је више од 20 прототипа експерименталних пушака дошло до фазе фабричког тестирања, али је већина њих одбијена због неиспуњавања техничко-тактичких захтева. После елиминисања већине пројеката, у ужи круг такмичења ушли су пројекти конструктора Јурија Александрова, Алексадра Константинова и Михаила Калашњикова.
Пушке поменутих конструктора биле су готово једнаке по својим способностима и дуго времена на испитивањима није било могуће утврдити који пројекат је заправо најбољи. У многим аспектима АЛ-7 (Јурија Александрова), СА-006 (Александра Константинова) и А-3, касније АК-74, (Михаила Калашњикова) били су еквиваленти.
Међутим, на крају, Главна ракетно-артиљеријска управа (ГРАУ) и Главна управа за борбену обуку копнених снага, препоручиле су да у оперативну употребу совјетске војске буде уведена јуришна пушка у калибру 5,45 мм, коју је дизајнирао Михаил Калашњиков.
Са друге стране, пројекат АЛ-7 одбијен је због тога што се налазио у ранијој фази имплементације одређених решења у односу на своје супарнике, док су главни недостаци СА-006 били повећано избацивање барутних гасова током паљбе, мања издржљивост, теже одржавање, поправка и чишћење на бојном пољу и већа снага потребна за померање затварача, нарочито када постоје трагови прашине, земље и барутног праха након интензивне експлоатације.
Преклопив, скраћен и модернизован
Како је истакао Максим Попенкер, избор да се смањи калибар нове јуришне пушке био је оправдан.
"Тежина преносиве муниције је смањена за 1,5 пута, тј. борац је могао да носи 1,5 пута више муниције која је имала исту тежину (као мања количина муниције у већем калибру). Ово је поједноставило логистику и производњу, смањило трошкове и повећало ефикасност. Такође је повећана и прецизност приликом гађања", сматра саговорник руског РТ.
Укупна тежина АК-74, са напуњеним оквиром је 3,6 кг, нишан се подешава на основу удаљености до 1.000 м, максималан ефективан домет је око 500 м (реалан је 300 м), а максимална брзина паљбе 600 метака у минути.
Истовремено са АК-74, као део породице наоружања у калибру 5,45 мм, у оперативну употребу уведен је и пушкомитраљез РПК-74, дизајниран да замени дотадашњи РПК у калибру 7,62 мм. Додатно, развијена је и варијанта пушке са преклапајућим кундаком АКС-74 и карабин, односно верзија са скраћеном цеви АКС-74У.
Због своје компактности и мањих димензија и тежине, последњом верзијом тада су опремане посаде борбених возила, војници са ручним ракетним бацачима, специјалне и полицијске јединице.
Непуних двадесет година, АК-74 добио је свог наследника, тачније модернизовану верзију са ознаком АК-74М која је у употребу, сада већ Војске Руске Федерације, уведена 1993. године. Модернизована верзија добила је додатке за постављање оптичких или опто-електронских нишана, сандук је унапређен, а при изради коришћени су нови материјали и заштитни премази за металне делове, што је допринело већој сигурности при употреби пушке.
Поред тога, као део модернизације, поједностављена је технологија производње појединих компоненти. Тако се данас поред Војске РФ, АК-74 налази у употреби оружаних снага бројних земаља попут Азербејџана, Белорусије, Бугарске, Грузије, Јордана, Казахстана, Молдавије и Туркменистана.
Такође, важно је нагласити да су пушке из породице АК-74 произвођене не само у Совјетском Савезу, већ и у иностранству. Најпознатији деривати и копије Калашњиковљеве пушке су пољски "тантал" из 1988. године, чешки ЧЗ 2000 и мађарски НГМ-81. Широка распрострањеност у свету и постојање бројних страних деривата и копија, су добар показатељ да је АК-74 био успешан пројекат.
Нова генерација
Данас, оружје из породице АК-74, углавном је замењено пушкама АК-12, које су у оперативну употребу Оружаних снага РФ уведене 2018. године. Како се наводи на сајту концерна "Калашњиков", АК-12 је део борбеног комплета "ратник" и "главно пешадијско наоружање припадника моторизованих и других јединица Војске Русије".
"Овај модел је врхунац развоја АК система и разликује се од претходних генерација по побољшаној ергономији, прилагођености свакодневној употреби и повећању прецизности при гађању", наводи се у материјалима компаније.
АК-12 је опремљен Пикатинијевим шинским носачем за постављање колиматора, оптичких и нишана за ноћно осматрање, а сличан носач налази се и на предњем рукохвату чиме је омогућено постављање свих врста бипода. Компензатор трзаја смањује скакање цеви, трзај пушке и бљесак при опаљењу, а преклопиви кундак може се прилагођавати на основу индивидуалних потреба сваког стрелца.
Из концерна "Калашњиков" су у 2023. години саопштили да је АК-12 модификован на основу искустава из зоне Специјалне војне операције, а наводи се да су конструктори унапредили диоптерски нишан, механизам за избор паљбе и кочницу, као и компензатор трзаја.
Заједно са АК-12, у оперативну употребу 2018. године уведен је и АК-15 у калибру 7,62х39 мм, а према речима Максима Попенкера ова пушка намењена је специјалним јединицама.
Како је за руску редакцију РТ нагласио Александар Бутирин, нова генерација јуришних пушака из АК породице, разликује се од својих претходника по "употреби нових материјала у производњи и постављању додатних носача на оружје", што доприноси повећању функционалности.
"Такви носачи омогућавају уградњу осматрачких уређаја (нишана), потцевних батеријских лампи и друге опреме. Ово је данас веома тражено. Ако на пример узмемо обичну верзију АК-74, да би на њу уградили оптички нишан потребан је одвојен носач. Због тога је модерни АК-12 много практичнији у том смислу", закључује Бутирин.
