Бивши врховни командант НАТО-а: Неутралисати Калињинград и створити "НАТО језера" од Балтика

Бивши врховни командант НАТО-а Џејмс Ставридис сугерисао је да би чланице војног блока предвођене САД требало да "неутралишу" западну руску енклаву Калињинград, ако Москва озбиљно угрози безбедност балтичких држава.

Калињинград је припадао Немачкој до краја Другог светског рата, када је постао део СССР-а према Потсдамском споразуму. Остао је у саставу Русије након распада Совјетског Савеза и, након неколико узастопних таласа ширења НАТО-а, нашао се потпуно окружен чланицама блока.

У ауторском тексту за "Блумберг", објављеном на Дан победе, Ставридис је описао Калињинград као последњу препреку стварању "НАТО језера" од Балтичког мора.

"Један поглед на карту показује да је то у великој мери (али не и потпуно) тачно – обала има неколико делова руске територије. Остатак приобалног приморја је у рукама НАТО-а: Шведска, Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Немачка и Данска", написао је пензионисани адмирал америчке морнарице и бивши врховни савезнички командант НАТО-а.

Ставридис је похвалио прошлогодишњу војну вежбу "Балтопс" као демонстрацију тога "како би НАТО могао да употреби своје снаге на Балтичком мору у читавом спектру поморских активности" и да пошаље "злослутни сигнал" Русији.

Треба очекивати да "НАТО искористи своје балтичко језеро како би извршио притисак на мајушни Калињинград, који служи као географски клин између балтичких држава НАТО-а – Естоније, Летоније и Литваније – и остатка алијансе", написао је Ставридис.

Како тврди, "у случају рата, Калињинград ће морати да се неутралише како руске копнене снаге – које вероватно делују кроз вазалну државу Москве Белорусију – не би могле да преузму контролу над критичним Сувалки јазом".

Сувалки јаз је уски појас земљишта између руског савезника Белорусије и Калињинграда који се протеже дуж границе Литваније и Пољске. Након ескалације сукоба у Украјини, балтичке чланице НАТО-а су ограничиле копнени саобраћај између остатка Русије и Калињинграда под ембаргом ЕУ.

Међутим, одустали су од потпуне блокаде, пошто су неки аналитичари оценили да би онемогућавање Русији да приступи сопственој територији у извесној мери могао разлогом за објаву рата.