Пет најгорих трансфера у новијој историји фудбала

И док ће финансијски поткованији људи говорити како се и некада у фудбалу зарађивало и трошило, само да су то "појеле" инфлације, курс или други стручнији изрази, утисак је да се никада више новца није обртало у најважнијој споредној ствари на свету.

Готово да не постоји екипа и лига на свету, у којима у последњих десетак година нису забележене рекордне суме које су се трошиле на појачања.

Проблем огромног трошења новца у фудбалу јесте што та "појачања" нису оправдала само значење те речи, већ су пречесто знала да буду скупо плаћене грешке и промашене инвестиција.

Сигурно да "тешким" шеицима, бизнисменима или наследницима огромних богатстава, неких 100, 200, 300 или више стотина милиона евра, не представљају превелики проблем на рачунима.

Ипак, ма колико били имућни и велики, има и оних који од скупоцених грешака још увек не могу да се опораве, те на тежи начин уче да у фудбалу, још увек, није баш све у новцу...

Еден Азар - најгори трансфер у историји фудбала

У мору спортских и фудбалских вести у последњих пар дана, некако испор радара прошла је она која каже да је званично раскинута сарадња између белгијског фудбалера Едена Азара и Реал Мадрида.

Азар је један од најспецифичнијих примера, вероватно најлошијег трансфера у историји фудбала.

Далеко од тога да тај статус добија само због висине обештећења коју је "краљевски клуб" исплатио Челсију, или због астрономске плате коју је фудбалер до пре који дан примао. У Азаровом случају, ради се о сваком могућем аспекту који је могао да крене по злу, а кренуо је.

Не тако давне 2019. године, Реал је кренуо по своје капитално појачање, фудбалера који ће попунити рупу која је настала одласком Кристијана Роналда.

У јуну исте године, пронашао га је у Едену Азару, тада "првој виолини" Челсија, који је играо фудбал живота и задавао муке сваком противнику.

Невероватне партије у Челсију, издигле су га високо на фудбалској европској лествици, те се бројкама и умећем могао поредити са играчима какви су Меси, Роналдо, Левандовски...

Реал је решио да не штеди на таквом таленту, па је са Челсијем склопио договор о трансферу вредном 100 милиона евра, који би уз одређене бонусе, достигао 150 милиона европских новчаница.

По доласку у "Лос бланкосе", Азар је представљен пред око 50 хиљада људи, а откривено је да је Белгијанац уговорио петогодишњу сарадњу, тешку 27 милиона евра годишње.

То га је учинило најскупље плаћеним "галактикосом" у историји једног великог Реал Мадрида.

Нико није могао да претпостави, да ће само четири године касније, сви актери тог трансфера, бити "завијени у црно".

За четири сезоне, Еден Азар одиграо је укупно 76 утакмица, постигао тек седам голова и имао 12 асистенција.

Бројне повреде, недостатак спремности, вишак килограма, мањак амбиције и воље, а онда и одлуке четврорице различитих тренера, утицале су на то да Белгијанац пропусти 80 и више одсто утакмица сваке сезоне.

У својој последњој у Реалу, упркос чињеници да напокон није био повређен, већ под знацима наводника спреман, Азар није падао на памет тренеру Карлу Анчелотију, у тренутку када због повреда и одмарања није било Бенземе, Винисијуса и Родрига.

Италијански стручњак се у таквом расплету догађаја радије определио за формацију и игру са шест везних фудбалера, него ли да посегне за давно заборављеним Еденом.

Осим што готово ништа није од њега добијао на терену, Реал није могао да се узда ни у маркетиншку моћ Азара, пошто белгијанац, за разлику од поменутих Месија, Роналда, Мбапеа, Бенземе или осталих најплаћенијих играча у свету фудбала, готово да и није продавао дресове, испуњавао стадионе и разноразне догађаје ван терена.

Азар је годинама био четврти најплаћенији фудбалер на свету (одмах иза Мбапеа, Месија и Нејмара), чиме је Реалу доносио финансијски минус из месеца у месец.

Поред самог Азара, чија је каријера потпуно пропала доласком у Реал, утисак је да се веома тешко од тог трансфера опоравља и Челси.

"Плавци" од тренутка када их је напустио њихов најбољи тадашњи играч, углавном иду силазном путањом.

Упркос освајању трофеја Лиге шампиона 2021. године, Челси након Азара није успео да изнедри играча таквог калибра.

Каи Хаверц је на кратак бљесак показао такав потенцијал, али је он брзо угашен (занимљиво је да је Хаверц велика мета Реала у предстојећем прелазном року).

Михаило Мудрик се представљао као нови Азар, али се до сада показао као Реалова верзија белгијског фудбалера.

Потом Ромелу Лукаку, Рахим Стерлинг и Тимо Вернер једноставно се нису изборили са притиском, висином трансфера и мањком квалитета да попуне велику рупу у саставу, док је Енцо Фернандез играч на потпуно другој позицији и са другачијим очекивањима.

И таман када помислите да су Азар, Реал и Челси, једине угрожене стране овог трансфера, он вас натера да размислите поново.

Суноврат каријере Азара, у великој мери утицао је и покварио планове репрезентацији Белгије. Имали су "црвени ђаволи" велике амбиције, златну генерацију, све услове и предуслове да направе највећи искорак, али им је увек фалило нешто.

То нешто, тај језичак на ваги, могао је бити управо овај фудбалер...

Филипе Кутињо - савршен трансфер који то био није

Све везано за прелазак Филипеа Кутиња из Ливерпула у Барселону, избаксузирало је овог фудбалера и овај трансфер.

Готово сваки љубитељ каталонског клуба, Кутиња је сматрао идеалним фудбалером и појачањем за свој клуб.

Стил игре, умеће, техничко-тактичко-физичко-психолошке карактеристике, чиниле су да Кутињо буде један од најспецифичнијих играча на својој позицији, сада већ изумирујуће "десетке".

Јужноамеричка крв када је чула да се за њега интересује Барселона, прокључала је можда и више него што треба.

Упркос фантастичним партијама и статусу који је уживао у Ливерпулу, код тренера какав је Јирген Клоп, Кутињо је по сваку цену желео да га клуб пусти у Барселону.

Пропуштање тренинга, директна или индиректна свађа са челницима, саиграчима и навијачима, као и остали видови недисциплине, претходили су коначном договору енглеског и каталонског клуба.

Барселона је платила Ливерпулу чак 125 милиона евра, а трансфер је уз разноразне бонусе достигао невероватних 150 милиона евра.

Знак да је трансфер био "проклет", могао се видети већ у томе што је Бразилац "пао" на медицинском прегледу по потписивању за Барселону, па је на деби морао да чека око месец дана.

Упркос целој овој подугачкој историји, успео је Кутињо да оздрави и избори се за место у тиму.

Иако се брзо могло установити да директна Нејмарова замена, није баш тачно на нивоу на којем је био Нејмар, Кутињо је са времена на време знао да испоручи битан гол, асистенцију, или на крају крајева потез који ће променити ток меча.

Међутим, убрзо је и сам сазнао колико играње за Барселону, поред свих прелепих, носи и оне не толико пријатне ствари.

Притисак медија, навијача и људи из клуба из дана у дан био је све већи и већи, те на крају достигао моменат у којем Кутињо више нема контролу над својим гестикулацијма према сопственим навијачима, а ни самим потезима на терену.

Барселона одлучује да га позајми Бајерну, а то јој се обија о главу на више начина.

Под тренерском палицом Нике Ковача, Кутињо добија улогу играча који се највише пита на терену, нешто што у Барселони није могао поред Месија и Суареза.

То успева из њега да извуче боље партије, али је та варница била кратког маха, пошто се доласком Хансија Флика, брзо враћа старим навикама и бива све мање спремнији да конкурише за велике и битне мечеве.

Последњи ексер у ковчег резултатски и финансијски посрнуле Барселоне, закуцава нико други до Фелипе Кутињо, њен позајмљени играч. Он је са два гола у финишу меча, допринео најубедљивијем поразу Барсе у историји клуба, у чувених 8:2 у корист Бајерна у четвртфиналу Лиге шампиона.

По повратку у Барселону, нису имали превише стрпљења и жеље да се баве његовим враћањем у форму, а како је био један од најплаћенијих играча, приоритет је био да га се отарасе што је пре могуће.

Уследила је позајмица у Астон Вилу, а потом и потпуни откуп Бразилског фудбалера, за износ од само 20 милиона евра.

Коначни његов биланс у времену проведеном у Барси, био је 106 наступа, 25 голова и 14 асистенција у свим такмичењима.

Ромелу Лукаку - скупо плаћено кајање

Челси и Барселона као да су се надметали ко ће из године у годину извести најбесмисленију трансфер грешку.

У том одабраном друштву, неизбежан је Ромелу Лукаку.

Белгијски нападач се током читаве своје каријере сусретао са разноразним проблемима и препрекама које је морао да преброди.

Он је сада већ давне 2011. године дошао у "плавце", из редова Андерлехта, као следећа велика ствар у фудбалу.

Ипак, није се изборио за улогу и минуте у свом првом мандату у лондонском клубу, који га је прво слао на позајмице, а потом и дефинитивно продао Евертону.

Након година проведених у редовима "карамела", потом "црвених ђавола" и "нероазура", Челси је био решен да врати свог некадашњег нападача.

Оно што заиста зачуди и просечног љубитеља фудбала, јесте моменат у којем је тај трансфер изведен, као и цифра коју је енглески тим платио.

Након свеже освојене титуле Лиге шампиона, до које су стигли савладавши Манчестер сити Пепа Гвардиоле и то тако што су већи део сезоне играли без класичног нападача, Челси је био решен да повуче потез Лукаку.

Белгијанца је привлачило интересовање његове старе екипе, па је решио да замоли челнике и тренера Интера, да како знају и умеју постигну договор са лондонским тимом.

То се и десило у августу 2021. године, а Челси је обештећење платио чак 113 милиона евра.

Није лоше кренуо његов други мандат у "плавцима", али помало мистериозно, већ у децембру, све је било пред прагом пуцања.

Лукаку све чешће није био стартер, а када би био на терену, не би доносио превелику разлику.

То је из дана у дан хладило однос на релацији са тренером Тухелом, да би све кулминирало након, сада већ чувеног интервјуа у сред сезоне, у којем је Лукаку рекао да се каје што је напустио Интер, да му се не свиђа систем у којем Челси игра и да би се радо што пре вратио у Милан.

Покушали су да "испеглају" ситуацију у Челсију, пошто се Лукаку извинио, али је гурање проблема под тепих кратко трајало.

Чињеница да је Челси успео да потроши велики новац, а да се није појачао, помогла је да се што пре размишља о новом растанку.

Након мање од годину дана по повратку у Лондон, Лукаку је позајмицом враћен у Милан, поново Интеру.

Италијански клуб платио је скоро 10 одсто онога што је добио када је продавао белгијанца Челсију, а како се радило о позајмици, још увек није познато хоће ли се Лукаку поново вратити "плавцима", или ће се две стране договорити о новом пословању.

Хари Мегвајер - цена и капитенска трака уништили фудбалера

Енглез који је пре само коју годину важио за дефанзивни стуб, сада је можда и највећи предмет исмевања на друштвеним мрежама и генерално међу љубитељима фудбала.

Мегвајер је можда и најбољи пример у свету фудбала како превелика цена и очекивања, могу да угасе једну каријеру.

Дуго је дефанзивац Лестера био мета највећих тимова Енглеске, али и остатка Европе.

Након годину дана преговарања, Манчестер јунајтед није успео да спусти цену коју је Лестер потраживао за свог штопера.

Тако су "црвени ђаволи" на крају издвојили око 90 милиона евра, што је Мегвајера учинило најскупље плаћеним дефанзивцем у историји фудбала.

Пар месеци по доласку у клуб, тадашњи тренер Оле Гунар Солшер дао му је капитенску траку. 

Занимљиво је да је у свом деби наступу за Јунајтед, био играч утакмице у убедљивој победи од 4:0 над Челсијем, а мало ко је тада могао да наговести кроз какве ће муке проћи и Хари и сам Јунајтед.

Како је време пролазило, нешто слично као у Балашевићевим стиховима, Мегвајерове врлине су се показивале све блеђе и блеђе, а добре партије биле све ређе и ређе, па су на крају ружне потискивале лепе.

Серија кардиналних грешака, који се у одбрани примећују више него било где другде на терену, стварале су огроман притисак, са којим се он није изнео.

Случајно или намерно, његове лоше партије поклопиле су се са катастрофалном ситуацијом у клубу, који је мењао тренере и играче, али је Хари остајао исти.

Трапави и незграпни потези били су пропраћени непромишљеним додавањима и траги-комичним аутоголовима, што је на крају учинило да Мегвајер буде закуцан за клупу, јер је једино тако могао да помогне тиму, тачније једино тако није могао да одмогне.

Јунајтед са тренером Тен Хагом је успео да се избори за треће место на табели, у сезони која то свакако није обећавала, али Мегвајер није био део његовог плана и система.

Тако није ни имао шансу да покаже и оно мало квалитетних ствари које су остале у њему, те се очекује да убрзо уследи растанак две стране и то тако што би Јунајтед платио Мегвајеру 10 милиона фунти за раскид уговора на крају сезоне.

Пол Погба - играч који је два пута преварио Јунајтед

Да Барса и Челси имају конкуренцију у највећим промашајима у трансфер политици, побринуо се Манчестер јунајтед.

Након Мегвајера, посао којим се нико у "црвеним ђаволима" не може поносити јесте онај који се тицао Пола Погбе.

Суперталентовани Француз је под суперсумњивим околностима стигао у млади погон Јунајтеда 2009. године.

Није се могло установити да ли је он имао званични договор са Авром, а након ФИФА истраге и поверљивог договора два тима, Погба је напокон успео да започне свој пут у Енглеској.

Након две сезоне у којима се борио за место у тиму великог Сер Алекс Фергусона, Погба је решио да је време за промену средине.

Оно што се може истаћи за тај потез, јесте чињеница да га је договорио много раније од онога што се мислило, што је потврдио и сам Фергусон, који је рекао да је Француз имао спреман договор са Јувентусом месецима пре истека уговора, као и да је таквим понашањем показао велико непоштовање према Јунајтеду.

Погба је као слободан играч отишао у Јувентус и оправдао сав потенцијал и таленат који је поседовао.

У четири сезоне у "старој дами", доказао се као вероватно најбољи везиста на свету или бар као један од најкомплетнијих фудбалера.

Све то, пробудило је жељу челника Јунајтеда да врате Француза у своје редове.

То су урадили у трансферу вредном 105 милиона евра, тадашњем рекорду у свету фудбала.

Очекивало се много од Погбе у Јунајтеду, а све што се добило јесу главобоље које су имали тренери, пре свега Морињо, а потом и навијачи Манчестер јунајтеда.

Када је био на терену, што није био баш пречест случај, Погба би имао проблема са недисциплином, иако је једно време био и капитен клуба.

Године су пролазиле у његовом свађању са готово свима, у великој жељи да напусти клуб, што се након шест сезона напокон и десило.

Наравно, Јунајтеду није дао прилику да заради на његовом одласку, пошто је као најплаћенији играч у тиму, сачекао истек уговора и тек као слободан агент, поново отишао у Јувентус.