Спорт
Јачи од најјачих, бржи од најбржих – Новак Ђоковић
Прво вам одузме ноге, а онда вам узме душу...
Овим речима чувени Енди Родик, као да описује Шенга Цунга, старог чаробњака из Мортал Комбата, који противницима узима душе пошто их победи, објаснио је како изгледа играти против Новака Ђоковића на гренд слему.
Американац је то изговорио након меча Ђоковића са Џенсоном Бруксбијем у четвртом колу Ју-Ес опена 2021. године, покушавши да сликовито дочара колико је моћан српски тенисер када је близу свог максимума.
Новак је у том окршају, упркос изгубљеном првом сету, прегазио младог Бруксбија у следећа три, касније дошао до финала, где га је Данил Медведев спречио да учини нешто што никоме није пошло за руком у Опен ери – да комплетира сва четири највећа пехара у једној сезони.
Годину и по дана касније Београђанин је стигао у Париз као трећи играч света и у не тако доброј форми, свакако не обећавајућој. Жребом је смештен у половину костура коју је предводио Карлос Алкараз и њихов дуел у полуфиналу чекао је читав тениски свет.
Веће шансе даване су 16 година млађем ривалу, дечку који је толико јак, експлозиван и брз да се без икаквих проблема рушио све препреке. И једини досадашњи дуел је добио, па је, колико год желео да улогу фаворита препусти много искусније, она припала њему.
И новинари су у анкетама већински гласали за њега, највише због веће снаге и посебно свежине – Шпанац је до полуфинала на терену провео три и по сата мање од Ђоковића.
Међутим, све је то пало у воду када је Новак убацио у "брзину више", о којој је Алкараз и причао. Све је пуцало у прва два сета, након више од два сата на семафору је писало 1-1, иако је и други део игре могао да припадне Србину. Тачније, није могао, требало је.
А онда се догодила повреда светског "броја 1", он је издржао до краја, толико да само буде статиста и повремени учесник размена.
Добро би било да су само грчеви и да повреда није теже природе јер ће сигурно бити потребан тенису, али је и овај меч доказ да је, без обзира на године, најспремнији тенисер свих времена.
Има играча који ударају јаче, а јасно је да је и сам Новак мало изгубио на брзини, како и не би кад има пуних 36 година. Оно што он ради боље од свих осталих јесте да не прати противнике, већ креира ритам који њему највише одговара у датом тренутку – некада бржи, а некада нешто спорији.
Разоружава их сјајном тактиком, добрим сервисима у најважнијим тренуцима, нестварним ритернима и дефанзивом, али и те како уме да их пробије или сломи "бомбама". И од најјачих некада успе да буде јачи.
"Све је то изазвао Новак и једино Новак. Разлика је начин на који се креће, чак и када је исцрпљен. Поређења ради, разлика је огромна у односу на то како се Карлитос креће. Никада то нисам видео код њега, а Ђоковић му је открио све слабости", приметио је Матс Виландер.
Можда није стигао сваки дроп-шот који је дошао са друге стране мреже, можда је и каснио на многе сурове форхенд дијагонале Алкараза, али су ноге увек радиле када је то било најпотребније. И од најјачих некада успе да буде бржи.
"Карлос Алкараз трчао је у просеку 20 метара по поену пре него што су га ухватили грчеви. Одиграли су 155 поена, то је 3.000 метара, то је 30x100 метара спринта за два сата. Није ходао, спринтао је за све. Новак је у том смислу мирнији, Карлос можда није на најбољи начин прочитао игру и било му је потребно више корака", додао је Швеђанин.
Све то Ђоковићу је донело победу за нешто мање од три и по сата и пласман у 34. гренд слем финале. Има скоро 50 одсто успешности, пошто му је ово 70. учешће. Други на тој листи међу мушкарцима је Роџер Федерер са 31 финалом (20 победа), а трећи Рафаел Надал са 30 финала (22 победе).
Ђоковић је у петак победио првог играча АТП ранг-листе по 15. пут у својој каријери, а први пут је то био Алкараз. Само двојица играча су у својим каријерама имали већи број победа над светским бројем један – Рафаел Надал (23) и Борис Бекер (19).
Новак је једини тенисер у историји тениса који на сваком од четири гренд слема има више од 85 процената успешности у Опен ери – 91,8% победа на Аустралијан опен, 89,6% на Вимбдону, 86,2% на Ју-Ес опену, односно 85% на Ролан Гаросу.
С друге стране, Алкараз је показао да паклен играч и да ће се, када са сцене сиђе тениски краљ, једини питати на оним најважнијим и највећим догађајима. Колико год потписник ових неколико редова волео једног Јаника Синера на пример, свако ривалство које желе да искују љубитељи "белог спорта", неће бити ни близу неизвесног.
Једноставно, Карлитос је сувише доминантан, сувише брз и јак за читаву своју генерацију, али ће морати да прогута и свари једну велику истину, уколико жели да из своје каријере извуче највише.
"Ово је велики процес учења, прилично сам сигуран да је сваки тенисер прошао кроз овај осећај. Грчеви због нервозе играња меча ове величине. Научиће да се носи са овим у будућности, то је сигурно. Тада би сви требало да се плашимо", написао је Ник Кирјос на Твитеру.
Момак из Мурсије ће прво морати да прође кроз тешке поразе, којих, руку на срце, није било много док је почињао. Потом, што је много важније, мораће много обазривије и пажљивије да бира начин на који игра тенис.
Американац би то назвао "менаџментом оптерећења", али је јасно да ће Алкарас морати да научи да је немогуће у сваком поену или ударцу гурати себе и противника до крајњих граница. Његов стил тениса сада је такав, погодан је за зарађивање повреда, а не треба заборавити да је већ имао једну дужу паузу крајем прошле и почетком ове године.
Подсећа поприлично на Рафаела Надала, али и на Доминика Тима, који је нарушио здравље и никако не успева да се врати после операције ручног зглоба. Ако избегне његову судбину, Алкараз би могао да се за коју годину нађе међу највећим именима у овом спорту.
Док он учи лекцију, Ђоковић ће наставити да исписује нове странице, а следећа би могла да буде у недељу, када ће играти за своју трећу титулу у Паризу.
Уколико у томе успе, не само да ће доћи до рекордног 23. гренд слема и избити на прво место вечне ранг-листе, већ ће постати једини човек који је сва четири највећа тениска такмичења освајао најмање по три пута.
Новаче, још корак до бесмртности!
