Како је због Бањалучанина Гвардиола навијао за Новака, а Марадона оставио свој дрес у аманет

Борис већ годинама живи и ради у иностранству, као физиотерапеут неких од најбољих спортиста на планети.

У Дубаију, Абу Дабију, Дохи и другим градовима, стицао је временом пријатељства са људима чија популарност досеже до највиших граница.

Један од његових пријатеља и клијената био је и Пеп Гвардиола, вероватно и најбољи тренер у историји фудбала.

Након једне њихове преписке, могло се сазнати да и тренер Манчестер ситија, од недавно шампиона Европе, навија за Новака Ђоковића.

Борис је у интервјуу за РТ Балкан открио како је дошло до сарадње са људима какви су Гвардиола, Новак, Ћави, Раул...

"До сарадње и упознавања са неким од највећих људи из света спорта је долазило путем препоруке и дружења. Већи део живота провео сам у Катару, радећи са рукометном репрезентацијом, што је у великој мери покренуло целу ову причу", започиње Борис Врховац.

"Са Раулом сам баш јако добар и често се дружимо. Тако је било и са Гвардиолом када је био у Катару. Он ме је звао својим масером и куваром, јер сам му често спремао ручак или вечеру. Највише воли сарму и тражио је рецепт за њу, као и за бањалучке ћевапчиће. Воли кувану храну. Раул је више љубитељ роштиља. Бањалучки ћевап му се посебно свиђа, а рецепт сам покупио од једног пријатеља из града на Врбасу", пре пар година пренео је рођени Бањалучанин.

Борис је открио да се највећи и најпознатији спортисти и људи из спорта, заправо понашају пристојнији.

"Познати ван камера и очију јавности су веома специфични. Из искуства се показало да што су спортисти познатији и остваренији у свом спорту и области, то су пристојнији, нормалнији, опуштени... Није лако проценити их након пар минута, али када се проведе мало више времена са њима, видеће да су то особе од крви и меса, без комплекса, једу исто што и ми, раде исто што и ми, муче их исте бриге као и све нас остале. Свесни су своје популарности, али далеко од тога да их је она променила исувише."

Професија га је приближила спортистима више него што је могао да замисли, а Врховац нам открива колико је он важан за спортисте, али и они за њега. 

"Посао и професија физиотерапеута је јако значајна у спорту, имао сам среће да сам од првих дана па до сада, искључиво у спорту, да нисам радио нигде мимо спорта. Увек је ме то вукло, тај рад са спортистима, дружење, рад са клубовима, индивидуалцима, али и репрезентацијама. Уско сам био везан са њима, ближе него што би се то радило на клиникама које имају своје радно време. Кога год физиотерапеута да питате, рећи ће ти да смо ми прва линија одбране до врхунских играча. Велика већина је привржена нама, јер смо особе које су нека врста њихових сефова, чувамо њихове најближе тајне, причамо о свему, нама се поверавају, јадају и све што иде са тим. Временом, са спортистима смо пријатељи, очеви, браћа, физио, али и психотерапеути."

Борис је велики и страствени колекционар. Можда и највећи на овим просторима.

У својој пребогатој колекцији, поседује ствари за које је тешко поверовати да се могу наћи код "обичног човека".

Од последњег дреса у којем је наступао Дијего Армандо Марадона, до читаве торбе Новака Ђоковића, заиста се свашта може пронаћи у његовој колекцији. 

"Почело је давно, 1987. године. У том периоду сам тренирао рукомет у бањалучком Борцу, тада једном од најбољих клубова у бившој држави, који је изнео низ репрезентативаца. После великих утакмица, на пример против Металопластике, Пролетера, Звезде, Хромоса... сакупљао сам дресове, почевши од једног од најбољих играча, Истока Пуца, који је био са три репрезентације на великим првенствима, био освајач олимпијских медаља и многи одличја. Његов први дрес је још увек ту, у мојој архиви и од њега је почело. Са рукомета се пренело на све остале спортове, а како смо поготово у том периоду били доминантни у свим репрезентативним спортовима, имало се шта и скупити."

"Било је то прво у малим количинама и бројевима, али се временом ширило. Од најдражих ствари не знам шта бих издвојио, тешко је дати скроман одговор. Можда су то пар потписаних ствари и потписан дрес Марадоне из Наполија, али сигурно и онај опроштајни његов дрес са последње утакмице коју је играо. Добијао сам баслосовне паре од разних светских колекционара, које сам наравно одбијао. То је једини његов тај дрес који је потписан. У Дубаију ми га је ручно предао и рекао да ћу га чувати боље него он сам. Од Новака имам целу торбу, са све патикама, чарапама, знојницама, рекетом, ма цео комплет. Ту су онда и потписана рукавица Мајка Тајсона, патике Иване Шпановић, опрема Богдана Богдановића, Луке Дончића, дресови Месија, Роналда, Ћавија. Имам и реплику дреса коју је потписао Пеле."

"Мислим да сам једини из Бањалуке, али и у ширем региону, ко је био уживо са Пелеом, Марадоном, Месијем, Валентином Росијем, ко има капитенску траку Инијесте, Раула. Сваки експонат и слика забележена тог тренутка, ме вежу успоменом са том особом и непроцењиве су вредности за мене", изјавио је Врховац.

Бањалучанин је огроман фан Новака Ђоковића, по којем је назвао сина, и чију тетоважу има на својој руци.

"То је наш најбољи спортиста свих времена, што је само доказао са 23. гренд слемом и надам се да ће срушити све рекорде, узети олимпијску медаљу и све што му је преостало. Толико сам срећан због њега, да је то нестварно. Шта тај човек ради, сам против свих, против целог света, све неправде смо доживљавали уз њега, затварања, избацивања са турнира, мишљења сам да једини начин да он нешто не освоји, јесте да му се не дозволи да дође."

"Ја све чешће помислим да он није са ове планете, јер то што он ради, што је наше дете четири пута најбољи спортиста планете, то није неки Меси, неки Роналдо, Болт или неко други. То како се наш момак, рођен у Београду, поиграва са свима, заиста је нестварно. Да је било које друге нације, био би златним словима уклесан на Белу кућу, Бакингамску палату или не знам већ где."

"На све то, он је толико скроман и приземан, имао сам прилику да га најмање 50 пута видим и проведем време са њим. Он те толико разоружа, да не знаш шта би пре причао и питао га. Енергија којом зрачи је невероватна. Свестан је он своје славе и популарности, али није дозволио да то утиче на њега. Деца и људи су га чекали у Бањалуци испред хотела целе ноћи, он није могао да живи буквално, али је то прихватио на најбољи могући начин. Неки људи не могу то да сваре. Није он наравно идеалан, свако има својих мана, али је једна фантастична особа. Његов рођендан би требало прогласити за црвено слово у календару, да се тај дан не ради. Криво ми је што нема иницијативе да се улице, тргови, школе или шта већ, називају већ сад по његовом имену", рекао је Борис.  

Поред свог посла, као и хобија, Врховац се бави и хуманитарним радом, који сматра ултимативним циљем у животу.

"Пуно се бавим са хуманитарним радом, имамо фондацију у Београду која се зове 'Заједно за живот', са сјајним момком Јованом Симићем. Фондација служи за помагање деци која не могу да се лече у Србији. Најчешће су то базари, где продајем спортску опрему, експонате и то ставимо на аукцију и донирани новац прослеђујемо том детету и фамилији. Можда чак и највећи пројекат био је продаја капитенске траке Кристијана Роналда, која је мислим прикупила око 70 хиљада евра. Имали смо и пројекат 'Асови за децу', у питању је била хуманитарна утакмица са познатим спортистима, бившим репрезентативцима, а новац се скупљао за децу оболелу од рака и изградњу болнице у Нишу. Прикупљено је више од 100 хиљада евра само на том мечу."

"То је нека врста награде, то се све врати у животу. Добра дела се увек врате, то се кроз живот види. Награда ти дође у виду сатисфакције, олакшања и среће када видиш да си заиста помогао. Сви треба да томе стремимо, да будемо бољи и према себи и најближима, али мораш имати осећај и за друге. Немају сви идеалне услове у животу. То покушавам да научим и своје дете, да већ као мали научи да су различити видови борбе и преживљавања", закључио је Борис.