Фетисов за РТ Балкан: Односи српског и руског спорта и зашто је сада горе него током Хладног рата
Вјачеслав Александрович Фетисов један је од највећих руских хокејаша свих времена и човек који је тренутно важан фактор у политичком животу Русије.
Фетисов је после играња у московском Спартаку каријеру наставио у Њу Џерси девилсима, са којим је освојио два Стенли купа, 1997. и 1998. године.
После завршетка играчке каријере остао је у клубу где је радио као тренер, да би се после пар година вратио у Русију и започео политичку каријеру.
Након Зимских олимпијских игара 2002, руски председник Владимир Путин му је понудио функцију министра спорта, на којој је био до 2008. Има чин савезне државне цивилне службе прве класе активног државног саветника Руске Федерације.
Члан је горњег дома Федералне скупштине Русије, Савета Федерације који представља Приморски крај, оснивач и председник Управног одбора КХЛ-а и председник Комитета спортиста Светске антидопинг агенције (ВАДА).
Он је такође био кључни члан тендерске комисије која је МОК-у у Гватемали 2007. представила предлог Сочија 2014, када је изабран град за домаћина Зимских олимпијских игара 2014.
У разговору за РТ Балкан Фетисов се осврнуо на своју недавну изјаву да многи спортови не могу да се развијају без руских спортиста.
Чини се да су то први схватили у Међународној федерацији бокса и борилачких вештина, где се руски спортисти и данас такмиче са заставама Руске Федерације.
Када би то могли да схвате и представници других спортова?
"Мислим да је ово питање за њих. Дефинитивно мислим да постоји правни хаос у доношењу или недоношењу одлуке у корист учешћа наших (руских) спортиста. Међународни документи не говоре ништа о томе шта се дешава", почео је Фетисов за РТ Балкан.
"Спорт је одувек био мост између Олимпијског села и политичари имају много тога да науче. Води се озбиљна конкуренција, борба за резултат на спортским борилиштима, а онда се људи враћају у олимпијско село, живе у суседству у истим кућама."
"Ово је пример како животиње долазе да пију за време суше када нема предатора, оних које убијају за храну. И јасно је да се крше ови најважнији принципи хуманости."
Међународни олимпијски комитет (МОК) дозволио је учешће Русима као неутралним спортистима, а легендарни хокејаш верује да ће сви велики спортови патити без спортиста из ове земље.
"Свакако да се ритмичка гимнастика без наших девојчица неће прецизно развијати, пливање, хокеј, одбојка, борилачке вештине, бокс и доста других спортова. Мислим да се ружноћа дешава, али се надам да ће се људима разбистрити памет."
Подсетио је на човека који сада води светску атлетику, а који је своје име изградио на такмичењу у Русији.
"Чак је и Међународни атлетски савез, на чијем је челу Себастијан Коу, вероватно заборавио да је он дошао у Москву и постао олимпијски шампион у Москви када је западни свет бојкотовао неке од њихових спортиста. Дошао је упркос свему, постао олимпијски шампион. Данас је на челу федерације и дискриминише, дискредитује све што је са њом повезано. Надам се да ће се све ово променити и дати спортистима који сањају да се такмиче у међународним аренама прилику да учествују на Светском првенству и Олимпијским играма."
Због ситуације у којој су се нашли, један део руских спортиста променио је држављанство – многи су се чак определили за Србију.
"Тога је увек било, а постојала је и друга мотивација пре извесног времена јер је била велика конкуренција, посебно у борилачким вештинама, а момци су схватили да не могу да уђу у репрезентацију Русије и тражили су такве начине да испуне свој сан. Наравно, то никада није било посебно добродошло, али у оваквим ситуацијама свако одлучује."
Он, ипак, не би ишао тим путем.
"Чуо сам да многе федерације охрабрују наше спортисте да се такмиче под заставом друге земље. Опет, ја то никада не бих могао да урадим као спортиста, али неки доносе такве одлуке. То су њихове одлуке, њихов живот и судбина."
Србија и Русија гаје изузетне односе и ништа другачије није у сфери спорта. Како ти односи могу да се унапреде?
"Подржавамо било какав контакт. Не знам, како ће се то одразити на српске спортисте, који могу упасти под све могуће санкције и да буду одстрањени из такмичења, али мислим да, ако жеља српске стране постоји, може се догодити много тога корисног – и међусобне утакмице, и било који формат добре воље... Дакле, мислим да у том смислу можемо добро сарађивати. Једино сматрам, да би то већ требало да буде жеља и одлука српске стране за такве односе."
Спорт ван политике – данас је тешко смислити лицемернију фразу. Фетисов има великог искуства и верује да зна како се треба борити против политизације спорта.
"Заиста не разумем став спортиста. Играо сам за време Хладног рата, ситуација није била лака. Али, ипак, такмичења су се стално одржавала, на свим смо учествовали и сматрам да све зависи од позиције међународних структура."
Сматра да је да је слабо руководство данашњег светског спорта довело до доношења оваквих одлука.
"Јасно је да ће се ситуација кад-тад смирити, али није ми јасно којом одлуком ће вратити наше спортисте. Мислим, да неће бити лепа прича: склонили смо вас, а сад вас враћамо. Формат неких изјава, потписивање покајничких писама – сматрам да је ово безобразлук, прича ван сваких норми."
"Понављам, играо сам у Америци, на врхунцу Хладног рата. Схватио сам да политика васпитања људи о страху води ка деформацији свести, али са друге стране, када почнете да комуницирате, све се враћа у нормалу: имамо заједничке вредности, задатке, породичне односе. Схватио сам, да се испоставља да су пропаганда и "испирање мозга" утицали на разумевање људи. Комуникација почиње – сукоби се завршавају."
За крај, верује да спорт ипак треба да победи све разлике и буде средство уједињавања.
"Генерално, надам се да ће разум превладати, а Међународна спортска организација ће се определити за спорт, као светског амбасадора, као занимање човечанства, на које уопште не треба да се врши политички притисак. То је моје уверење, надам се да ће тако бити и да ће спортисти моћи да добију своје законско право да се такмиче на међународним такмичењима", закључио је Фетисов за РТ Балкан.