"Мајсторица" од које зависи све и у којој је апсолутно све могуће

Кажу да у свету спорта нема боље речи од: "мајсторица".

То је утакмица која представља срж и суштину свега што описује неко надметање.

Сваки посед, сваки потез, сваки секунд и свака лопта, биће од превелике важности и гледни као кроз микроскоп.

У овом случају, "мајсторица" ће одлучити много ствари, почевши од тога која екипа ће освојити регионални шампионат, али потом и одлучити да ли су претходни месеци и година били успешни, или не.

Деловало је да је све готово и да је општем метежу и донекле циркусу дошао крај.

Партизан је успео да савлада свог "вечитог" ривала у прве две утакмице, одбрани домаћи терен и тако дође до две меч лопте.

Није се могло превише закључити у тим тренуцима да играчи Црвене звезде имају снаге, жеље и воље и простора за преокретом.

Ипак, уследио је демант. Веровао је Душко Ивановић, а потом и његови момци, да црвено-бели имају неопходно да се потпуно врате у ову серију и тако је и било.

Звезда је пред крцатим "Пиониром", тачније двораном "Александар Николић", показала то да поседује карактер и квалитет да се супродстави ривалу.

Тек други пут у сезони, Партизан је неко успео да "укроти" на испод 60 постигнутих поена. Екипа која је пречесто знала да убаци 100 или више погодака, овога пута имала је тек 56, чиме је Партизан одиграо офанзивно најлошији меч ове сезоне (58 датих против Олимпијакоса).

Тако су кошаркаши Звезде успели да се врате из мртвих, изједначе у серији и сада сав притисак пребаце на Партизан.

Тим Жељка Обрадовића, уколико се погледа шира слика, још увек има све у својим рукама.

Управо због оваквих ситуација су знали колико је значајно изборити прво место у регуларном делу сезоне, имати предност домаћег терена, које ће им сада много значити.

Партизан је ипак, стиче се утисак, под знатно већим притиском од Црвене звезде.

Црно-бели су имали предност од 2-0 у финалној серији и противника на конопцима, али су дозволили да Звезда стекне огромну дозу самопоуздања.

Такође, Партизан је већ једном ове сезоне испустио предност од 2-0 у плеј-оф серији.

Било је то додуше, против мадридског Реала, али сиугрно да је у мислима црно-белих да такав сценарио не смеју два пута у истој сезони дозволити.

Онда долази и фактор Жељка Обрадовића.

Најтрофјенији европски тренер и славни српски стручњак, дошао је у свој вољени клуб у којем је и започео тренерску каријеру, како би им донео успех и пренео своје знање и искуство стечено свих ових година.

Партизан јесте био најпријатније изненађење Евролиге, у првој сезону у повратку у исту.

Српски тим нашао се међу осам најбољих у регуларном делу сезоне, а онда су га детаљи делили од пласмана на фајнал-фор, где нажалост нећемо моћи да сазнамо како и шта би тамо Партизан урадио, а убеђени смо да би много.

Међутим, сем пласмана у Топ 8, Партизан у две сезоне од како је Обрадовић на клупи, не може да се похвали освојеним пехаром.

Нису у два наврата успели да подигну "Жућкову левицу" у Купу Кораћа, у оба издања Кошаркашке лиге Србије су се повукли и препустили пехар Црвеној звезди, која је прошле сезоне успела да надигра свог "вечитог" ривала и у финалу АБА лиге.

И док су се прошле сезоне могли пронаћи бројни изговори и разлози за то, ове је већ потпуно другачија прича.

Партизан је склопио фантастичну екипу, на папиру далеко најквалитетнију у региону, довољно дуго су играчи на окупу и потенцијални пораз у "мајсторици" у великој мери би уздрмао "парни ваљак" и њихов напредак.

Чак 10 година прошло је од последње титуле Партизана у АБА лиги, те је тешко објаснити навијачима да ни две сезоне по Жељковом повратку, не успевају да се домогну постоља.

Са друге стране, Звезда иако јесте пребацила притисак на Партизан, далеко од тога да нема императив победе у одлучујућој и последњој утакмици у сезони.

Црвено-бели су ове сезоне подигли већ два пехара, али им они не гарантују успешну сезону.

Још увек се не зна који клубови ће чинити наредну сезону Евролиге, а коначна одлука о томе пашће 29. јуна.

Нико не зна каква ће бити одлука новог руководства европског такмичења, па се не би требало ослањати на раније сезоне и нагађања да ће у Евролигу ићи и финалиста АБА лиге.

Могућ је и сценарио да нови челници одлуче да само шампион АБА лиге иде у Евролигу, па би тако Црвена звезда заиста скупо платила потенцијални пораз у "мајсторици".

Онда би се тек причало о катастрофалним одлукама руководства још од старта сезоне, када су решили да са Владом Јовановићем на клупи, а играчима попут Џоша Адамса, Бена Бентила, Хасана Мартина, Огњена Кузмића, Далибора Илића, Мирослава Радуљице, Стефана Лазаревића итд, уђу у коштац са вероватно никада квалитетнијим тимом Партизана.

Причало би се и о траћењу сезоне тренеру какав је Душко Ивановић, али и вансеријским талентима какве поседују Факундо Кампацо, Лука Вилдоза, Немања Недовић или Филип Петрушев.

Звезда је апсолутни владар домаће и регионалне кошарке годинама уназад, па би поред деградације на европском, претрпела доста и на регионалном плану.

Ипак, делује да је Звезда са две победе на домаћем терену у финалној серији, успела да скине велико бреме, да улије доста наде својим играчима, управи, али највише навијачима, од којих се ове сезоне на домаћем терену опростила на најбољи начин.

Заиста је тешко прогнозирати или знати шта чека два тима у одлучујућем, петом мечу.

До сада је у овој финалној серији виђено све, али заиста баш све.

Нажалост, предњачиле су неке лоше ствари. Покличи са трибина недостојни спортског игралишта, убацивања ствари на паркет, неспортско понашање појединих играча на и око терена, бројна саопштења, оптужбе и осуде са обе стране, невероватне судијске одлуке...

Међутим, не сме се заборавити истаћи да се видело и доста тога лепог, спортског и људског и то је оно за шта се највише треба ухватити и шта би требало да буде водиља играчима, тренерима и челним људима обе екипе, за наредне сезоне.

На крају, све стаје у један меч. Цела сезона, сви они тренинзи, утакмице, интервјуи, конференције, саопштења, све ће бити оцењено након (надамо се) 40 минута кошарке.