Шта свет не схвата о Новаку Ђоковићу? Срж његове доминације су болни порази

Тенис, као ниједан други спорт, има проблем "пристрасности недавности". Оно што се последње догодило се преувеличава до изнемоглости, па мејнстрим медији из недеље у недељу скачу сами себи у уста. Тако је пре само месец дана Новак Ђоковић био виђен као проблем светског тениса јер је непобедив, и као човек који би могао да освоји још хрпу гренд слем трофеја, поред ових већ рекордних 23. Но, у данима након финала Вимблдона, Карлос Алкараз је "the new thing", а Новак Ђоковић прошлост.

Због ње је Алкараз победио Новака - не воли Ђоковића, а саветом је помогла Шпанцу

Британски "Телеграф" је у првој реченици текста о Шпанцу истакао да је бакља предата, "Њујорк Тајмс" пише да су Србинови шампионски дани одбројани, док је шпанска "Марка" отишла најдаље - истакавши да у тенису нема више "велике тројке" и да сада постоји само велика јединица.

Али, чини се да медијски великани - у вртлогу емоција и бомбастичних мишљења након спектакуларних мечева - заборављају да је тенис чудан спорт у ком се велики обрти дешавају на дневном нивоу. Да се толико не баве чињеницом да им се не допада колико Роџер или Рафа, и да мање покушавају да од свега што учини претворе у контроверзу, можда би после 16 година његовог бивствовања у самом врху светског тениса ипак успели да схвате срж Новака Ђоковића.

Тврдоглави момак са Бањице зна да прегура болне поразе и врати се моћнији него пре.

Није овај ударац који му је Алкараз задао био најболнији у његовој каријери. Рекло би се ни близу, док се у позадини чује двоипоминутни аплауз париске публике после пораза у финалу Ролан Гароса 2015. године, док се у белом пешкиру Ју-Ес опена и даље осећају Новакове сузе из финала 2021. Ма, ни оно "пецање" у мрежу када је требало да сруши Рафаела Надала на Ролан Гаросу 2013, ни изненадни распад у полуфиналу Олимпијских игара у Токију, када је био "већ виђен" са златном медаљом на грудима, нису били тренуци које је Ноле олако прегурао.

Али их је прегурао, и то како. Само у овој позној фази каријере, Ђоковић је више пута показао да је друкчији од других.

После повреде у 4. колу Ју-Ес опена 2019. и предаје Стену Вавринки, отишао је на Аустралијан опен и поново освојио титулу. После паузе због пандемије корона вируса, на Ју-Ес опену је доживео срамотну дисквалификацију, на шта се надовезао и резултатски најтежи пораз од Рафаела Надала - у финалу Ролан Гароса је освојио тек седам гемова.

И тада је било бројних гласних повика о великом паду Србина, да ће се од свега тешко опоравити. Али како је он одговорио? У 2021. години је остварио 27 узастопних победа на слемовима, освојио прва три у сезони и био на меч од календарског гренд слема. Са пуне 34 године.

Е онда је уследио нови болан ударац, који је опет пратио још један. Данил Медведев је поразио "емотивно разореног" Ђоковића, спречио га да уради нешто што су Федерер и Надал могли само да сањају и уз помоћ њујоршке публике натерао га да заплаче пре него што је меч био готов. А онда је почетком 2022. на ред стигла и политичка фарса звана прогон Ђоковића из Аустралије.

Као никада пре у животу, не само у тенису, Новак је вероватно био на најнижој тачки у јавном животу. Био је медијски разапет, коришћен као пијун ког је потребно сурово жртвовати, а и британски Би-Би-Си је у интервјуу у Београду форсирао тезу да је Ђоковић спреман да због глупости изгуби борбу за најбољег тенисера у историји.

Али из свега је опет изашао моћнији и отпорнији, када је било најмање разлога веровати у тако нешто - после пораза од Надала на Ролан Гаросу, освојио је три гренд слема у низу, укључујући и "осветнички" у Аустралији, и дошао до финала четвртог, пре него што га је Алкараз спречио да по осми пут подигне трофеј Вимблдона. Само нешто више од годину дана након депортације, постао је најтрофејнији тенисер у историји.

И сада се опет сви уткрују да што драматичније предвиде дешавања у светском тенису, да укажу на све скорији почетак доминације 20-годишњег Шпанца, који јесте показао далеко највише од нове генерације. Али тај умишљени тениски свет заборавља да за најбољег у историји границе не постоје - то је већ показао присвојивши еру у којој су били и Федерер и Надал.

Да у мору врућих анализа има и понека добра, изненађујуће је показао британски "Гардијан". Тумаини Карајол пише да би "Алкаразова еволуција пуном брзином као правог ривала могла да подстакне Ђоковића", схвативши да Шпанчев успон има потенцијал да пробуди нову ватру у Србиновим грудима.

А онда би Ђоковић, као што оно кажу, поново могао да буде проблем светског тениса.