Бориша Симанић је током Светског првенства у кошарци израстао у јунака Србије и човека који је ујединио не само играче у екипи, него и велики број навијача у поприлично разједињеној земљи.
Због тога је и двадесетак хиљада окупљених испред Старог двора, где је кошаркашима, баскеташима и Новаку Ђоковићу уприличен свечани дочек због великих успеха, баш он добио највеће овације.
И најбољи српски тенисер је приликом говора загрлио Боришу и тражио од навијача да му скандирају.
А он је, док су његови другови у Манили водили љуте битке са противницима на паркету, у болничком кревету водио највећу и најважнију борбу – борбу за живот.
После дуела са Нунијем Омотом из Јужног Судана, морао је да изађе из игре због ударца лактом у стомак.
Лекар кошаркашке репрезентације Србије, хирург др Драган Радовановић, схватио је да симптоми сугеришу да је у питању озбиљнија повреда – двапут је оперисан и одстрањен му је бубрег.
"Повезано је са озбиљним крварењем, озбиљним губитком крви. Та повреда бубрега спада у најтеже и најређе. Између један и пет посто је учесталост повреда бубрега, градирају се на пет степени, његова је била између четвртог и петог. Екстремно ретка. Нигде нисам пронашао податак неког спортисте са том повредом", рекао је Радовановић за РТС.
"Хирурзи на Филипинима су покушали да спасу бубрег и зауставили су крварење. Посттрауматске промене су довеле до тога да један део органа изумре неколико дана касније. Цео је извађен. Друга операција је била због покушаја да се младом човеку спаси бубрег."
Проблем је био и успореност филипинског здравственог система.
"Инсистирао сам на брзини реакције, дијагностике и хируршког збрињавања. Њихов начин организације је специфичан. Споро је, потребно је време за дијагностику и да се појаве сви лекари. Имали смо борбу са временом, да што мање крви изгуби. Та борба је успешно завршена", наставио је доктор "орлова".
Симанић је за "Радио Београд" потврдио да се осећа добро, да је почео да хода и да једе, те да се нада брзом опоравку.
"Пошто сам имао две операције, практично пет дана нисам знао за себе."
"Нисам имао ни телефон. Када сам првом приликом успео физички да дођем до мобилног, послао сам им поруку и то их је стварно много морално подигло. И мени су значиле те њихове победе, тако да смо се на тај начин међусобно допуњавали. Пратио сам их преко мобилне апликације", уз осмех је изјавио кошаркаш Сарагосе.
Радовановић је све време био уз играча, али је истакао да је он добро поднео пут назад и дочек, као и да ће му комплетна подршка и осећај припадности умногоме помоћи у даљем опоравку.
"Велики број добрих и позитивних емоција је свакако утицао. Препознавање да је он део једног великог спортског успеха и тренутка који је обрадовао целу нацију. Стицајем околности њему је донео велике здравствене проблеме, али је он на крају део велике радости", истакао је Радовановић.
"Самим тим што то дели, то је је веома важно за његов психички опоравак. Због тога смо му и дозволили да иде са нама, направили специјалне услове да седи, не стоји много. Човек мора да буде окружен топлим емоцијама да би се опоравио."
Приликом лета авионом, Бориши је био спремљен кревет у задњем делу, међутим, он је одлучио да пређе у предњи део међу саиграче.
"Имао је жељу да буде у предњем делу авиона са својим саиграчима и друговима. Директно из болнице је отишао у авион, то му је био први излазак у јавност и спољни свет. Прво виђење са њима. То му је много значило."
За крај, поставља се једно питање – да ли ће Бориша Симанић моћи поново да се бави кошарком?
Он је признао да три месеца не сме ништа да ради и да га после тога очекују тестирања под физичким напором, док доктор Радовановић нема дилему, пошто је "Симанић здрав, а повређен".
"Има много примера у спорту људи рођених са једним бубрегом и да су постали врхунски асови. Сигуран сам да ће Бориша Симанић наставити са спортом. Он је сад здрав, а повређен. Није болестан", закључио је Радовановић.